Princip rada i karakteristike laserskih stampaca

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Живи се у време рачунарске револуције. С обзиром на њену свеобухватност и раширеност она има фундаменталан утицај на економски и социјални поредак, као што га је имала и индустријска револуција. При томе се не сме занемарити ни њен утицај на мишљење и животни стил сваког појединца.
За разлику од индустријске револуције, рачунарска револуција је довела до повећања човекове менталне снаге. С правом се поставља питање каква је то машина – рачунар, која може да изврши такав револуционаран утицај?
Први корак ка добијања потпуног одговора, је тврдња да је рачунар машина која може да извршава мисаоне задатке на бази извршавања једноставних операција великом брзином. То значи да рачунар може да изврши велики број операција чиме се остварују значајни задаци.
Јасно је да рачунар може да изврши само оне задатке које могу да се специфицирају у оквирима једноставних операција, које он може да извршава. Да би рачунар могао да обави неки задатак мора му се саопштити, које операције да изврши. То значи да мора да му се опише како дати задатак може да се изврши. Такав описа назива се алгоритам.
Сходно, реченом, рачунар представља посебну врсту процесора. Рачунари имају три главне компоненте:
- централну процесорску јединицу
- меморију и
- улазно/излазне уређаје.

Наведене компоненте чине целину која се назива рачунарски хардвер, односно целину од које је рачунар направљен.
Централна процесорска јединица – да би се уређај могао назвати рачунаром мора да има способност извршавање одређеног типа аритметичких и логичких операција. Део рачунара који је одговоран за испуњење тих захтева назива се аритметичко – логичка јединица. Да би оба јединица могла да оствари постављен задатак потребно је да постоји одговарајућа управљачка јединица. Ове две јединице се третирају као јединствена целина која се назива централна процесорска јединица – ЦПУ.
Меморија представља део рачунара који је намењен за памћење података које рачунар обрађује као и скупа инструкција које ту обраду омогућавају а који је познат под именом рачунарски програм.
Гледано ас хардверског аспекта корисник рачунар доживаљава кроз рад са његовим улазно – излазним уређајима. За корисника је битан начин на који комуницира са рачунаром и тиме управља током извршавање програма. Скуп улазно – излазни уређаја који се могу данас користити код ПЦ рачунара доста је велик. Међутим, улазно – излазни уређаји без кога се рачунар не може замислити јесу:
- тастатура
- миш
- монитор и
- штампач.

Предмет овог рада у наставку биће конкретна врста или тип излазног уређаја тј. штампач, односно ласерски штампачи.
Конкретно код овог типа штампача биће обрађено: историјат односно настанак ласерских штампача, принцип рада, карактеристике, предности у односу на друге типове штампача, делови или компоненте ласерских штампача и остало важно и битно у вези ласерских штампача.

2 Принцип рада и карактеристике ласерских штампача

Иако монитори у потпуности омогућавају кориснику рачунара да добије на увид резултате обраде његових података, то често није довољно. Некада је потребно имати резултате обраде података рецимо, на хартији, због чега се рачунари повезују са одговарајућим излазним уређајима, као што су штампачи.
Штампачи омогућавају добијање отиска на папиру:
- текстуалног или
- графичког садржаја.

Штампач је намењен за приказ информација на хартији. Сви штампачи могу приказивати текстуалну информацију. Многи од њих такође могу да приказују и слике и графике а неки могу да приказују и слике у боји.
Штампач је излазни уређај који даје трајни запис података у облику поворке дискретних графичких знакова који припадају уапред дефинисаном скупу знакова.
Задатак штампача као најважније и најчешће коришћене излазне јединице, је да на папиру дају обрађене информације, некодиране и разумљиве крајњим корисницима. Штампају извештаје, табеларне прегледе, графике, слике итд.

Категорије штампача су:
- ударни (физички ударају у папир) и неударни (сви други: ласерски, инк-јет...),
- према технологији штампања (матрични, инк-јет, ласерски, термички),
- према методу штампања (знаковни, линијски, странични),
- према методу преноса (паралелни, серијски),
- према режиму штампања (текстуални штампаци - са лепезом, текстуално-графички за све врсте слика:матрични, инк-јет, ласерски),
- према квалитету штампања (груби, са квалитетом писма),
- према форматирању знакова (од узорака тачкица или од континуираних линија).

1 УВОД 3
2 Принцип рада и карактеристике ласерских штампача 4
2.1 Историјат ласерских штампача 6
2.2 Предности и карактеристике ласерских штампача 8
2.3 Компоненте ласерских штампача 10
2.4 Принцип рада ласерских штампача 12
2.5 Врсте ласерских штампача 16
2.6 Ласерски штампачи новије генерације 20
3 ЗАКЉУЧАК 21
4 ЛИТЕРАТУРА 22