Preduzetnik kao ličnost

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz marketinga.

Тржишна привреда (капитализам) је у основи такмичарска и базира се на теорији игара, према којој је губитак саиграча једнака мојој добити и обратно, мој губитак је величина добити саиграча. Игру могу играти за то оспособљени људи, са посебним склоностима, прије свега склоност ризику.

Личност као предузетник (предузимач) представља јединствену динамичку организацију зреле личности, која обухвата филозофске, антрополошке, социјалне, културолошко-цивилизацијске и психолошке карактеристике, тј. њихове претпоставке:
• Предузетничка стваралачка способност означава унутрашњу склоност ризику, потреби да се буде бољи, жељу за успјехом, мотивацију и способност да се мијења садашњост спољашњег свијета, као фундаменталне визија са стваралаштвом и трансцеденцијом, која се увијек укључује у праву креативност.
• Предузетничка самосвијест означава његово „ја“ као индивидуе, као центра из кога излазе координиране акције и реакције, да се уважава реалност и успоставља дистанца и рационални однос са природом (ресурсима), спољашњим свијетом (потрошачима, радном снагом), али увијек на бази себе, своје јединствености и субјективности да се у конкуренцији побјеђује.
• Предузетнички социјабилитет је друштвени карактер људске природе у смислу могућности и потреба индивидуе да у условима постојања конкуренције комуницира са другим индивидуама, предузетницима, потрошачима, да се интегрише са својом друштвеном заједницом на начин да буде конкурентан.
• Предузетнички индивидуалитет означава његову способност да креира предузетничку визију и мисију, да селектира циљеве и задатке, да креира предузетничку стратегију и политику, да створи предузетничку вриједносну оријентацију, норме и стандарде, односно да као „ја“, управља користећи при томе науку, искуство и мудрост.
• Предузетнички интегритет означава га као личност са кохерентном организацијом био-физичких и психо-социо-морално-економских карактеристика, која омогућује релативно јединство и оригиналност у понашању.

Рођењем индивидуе не постаје се предузетник као личност, већ се предузетници „рађају“ у условима када се у оквиру одређене друштвене заједнице створи предузетничка клима, одређене претпоставке детерминисане предузетничком економијом баираној на конкуренцији и компетентности, те општи социјални и едукативни услови за развој личности као предузетника. Истраживања показују да између 10-15% грађана посједује предузетничке склоности сношења ризика и улажење у авантуре неизвјесности.

Иновативно предузетништво је лични акт, а предузимач је под утиском наде у успјех, не питајући за радно вријеме и труд који треба уложити, ношен снажним нагоном воље да се постигне претпостављена визија и пословна мисија као разлог постојања, достигне циљ и задатак, да се докаже и покаже у средини у којој дјелује, да буде први и да буде најбољи . Иновативни предузетник то чини увијек на нов начин и различито од другог предузетника, тако да готово не постоје слични предузетници, осим оних који копирају иноваторе:
• Предузетник је у ствари демонстрација разлика међу људима, која иначе постоји у реалном животу.
• Предузетник се рађа са предузетничким карактерним особинама и социјализацијом ствара, тј. континуираним квалитетним почетним образовањем, укључујући перманентно образовање током бављења пословима иновативног предузетништва и управљања тржишним пословањем

Иновативни предузетник који води рачуна о новим вриједностима за потрошача, истовремено води рачуна и о друштвеној одговорности, која подразумијева:
• Настојање да се пословна активност одвија у јавном интересу;
• Позитивна реаговања на хитне приоритете друштва;
• Испољавање спремности да се иде у сусрет, а не у конфликт код рјешавања проблема
• Усклађивање интереса власнике акција са ширим друштвеним интересима;
• Функционисање и понашање у стилу „доброг грађанина“ у окружењу;
• Да се у обављању послова експлицитни и са дужном пажњом поштују друштвене и етичке обавезе предузећа.

Пракса грађанских демократских друштава показује да су друштвена одговорност и профит комплементарне категорије, с обзиром да су високо-профитна предузећа друштвено најодговорнија предузећа. Друштвена одговорност предузетника у ужем смислу подразумијева да се у пословању придржава принципа етике, тј. да води рачуна о потребама, жељама, проблемима, захтјевима и очекивањима потрошача, у смислу вредновања колико су оне прогресивне и одговорне.

Маркетинг (тржишно) оријентисани предузетник држи се сљедећи пет стандарда:
1. Златно правило- понашај се на начин на који очекујеш да ће се други понашати према теби;
2. Утилитарни принцип – понашај се на начин који ће резултирати највећим добром за највећи број људи;
3. Кантов категорички императив – понашај се на начин да акција предузета под одређеним околнистима постане универзални закон или правило понашања;
4. Професионална етика – предузимај акције на које се гледа као на исправне од стране професионалних колега;
5. ТВ-тест – менаџер би увијек морао да се запита „ да ли ће ми пријатно бити када аудиторијуму националне телевизије будем објашњавао зашто сам предузео ову акцију.

Маркетинг менаџер као личност

Личност као маркетинг менаџер представља јединствену динамичку организацију био-физичких и психо-социјалних карактеристика, која подразумијева:
• Способност остваривања ефективности – да се успјешно постављају циљеви и задаци, да се запослени организују да раде праве ствари;
• Способност остваривања ефикасности – да се оствари постизање циљева са најмањим могућим ангажовањем средстава и ресурса, односно, да се запослени организују на начин да им се омогући да се ствари раде на прави начин.

Маркетинг менаџер као личност треба да је у првом реду стручњак- професионалац, маркетинг специјалиста са дубоким знањима из савремених научних дисциплина (социологоја, психологија, прогностика, кадрологија, информатика, менаџнент, организациологија, контрола и ревизија) и међународним искуством, чији је основни задатак да:
• истражује и предвиђа будућност која ће се десити и околности под којима ће се будућност дешавати;
• планира маркетинг визију и пословни мисију, тржишне циљеве и задатке, односно цјелокупну маркетинг философију предузетничког друштва;
• доноси стратешке и оперативне одлуке;
• комуницира са ближим и ширим окружењем;
• контролише извршење планова, циљева, задатака и одлука;предлаже мјере ревизије визије, мисије, циљева и задатака и одговарајућих програма
• сноси одговорност за неуспјех, односно добија менаџерску награду за успјех
• награђује сараднике за успјех, односно кажњава их за неуспјех.

Маркетинг или менаџер (пословођа тржишног пословања) не постаје се искључиво рођењем-талентом, већ одгојем и образовањем, стицањем знања и међународног искуства, односно, примјеном и провером знања у пракси.

Маркетолог као личност

Маркетолог као личност специјалиста за тржишно пословање представља јединствену динамичку организацију биолошких, физичких, етичко-моралних и психо-социјалним, стручно- професионалних и искуствених карактеристика, подстакнута нагоном воље да се буде први и да се буде најбољи, које му омогућује да води толерантан дијалог, тј. да у комуникацији са другима, полазећи од видљивих потреба, жеља, проблема, захтјева, очекивања, циљева, навика, мотива, убјеђења и ставова потрошача, интердисциплинарним приступом креативно-стваралачки мијења природу, културно-цивилизацијску, социјалну, економску, финансијску и комуникацијско-инфорнацијску околину потрошача, маркетинг сектора и предузетничког друштва уопште, остварујући се у том процесу и односу као друштвено биће и као својеврсну препознатљиву индивидуалност.
• Маркетолози као личности могу тек да постоје у предузетничкој средини и организацији у којој је имплементирана маркетинг философија, креативно стваралачка култура пословања, тј. када постоји општа склоност власника и менаџмента предузетничког друштва да се побјеђује на тржишту операционализацијом знања и искуства оних који су успјешни.
• Не постоје трајне маркетерске личности, имплементирани маркетинг, култура пословања и знање, дакле маркетер као личност није завршен (физички) производ, већ стални процес иновације знања и имплементација савремених знања и искустава успјешних.

Маркетолог је личност која пре свега има осећање за грађанина као потрошача и за унституције као купце или кориснике услуга. То је особа са високим способностима и склоношћу дедуктивног логичког закључивања, укључујући способност интуиције, са надпросјечно развијеном способношћу да се најбоље операционализира пре других.

За маркетолога је бити први и бити најбољи основна вриједносна орјентација, заснована на етичко-моралним премисама. Разумије се да постоји битна разлика о појмовању шта је етичко-морално за Источно православље у односу на протенстатизам, односно будизам и исламски поглед на свијет, а српске маркетере обавезују оне етичко-моралне норме и вриједносне орјентације створене у средње-европским културно-цивилизацијским условима. Маркетолозима треба да је својствено етичко понашање у управљању тржишним пословањем, а чији би етички кодекс требао да обухвата сљедеће елементе:
• Одговорност маркетолога- тржишних актера, обухвата прихватање одговорности за посљедице својих активности и чињење пословних активности које ће осигурати да њихове одлуке, препоруке и акције дјелују у идентификовању, услуживању и задовољавању укупне релевантне јавности, коју чине укупна јавност, потрошачи, запослени. акционери, друштвене и невладине организације, државне институције, финанасијске институције и институције од јавног интерса(синдикати, медији). Стручно-професионално понашање маркетолога обухвата: