Pravo retencije

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
DMaturski Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,122
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Pravo retencije
Pravo retencije je pravo poverioca da za svoje dospelo potražicanje zadrži dužnikovu stvar koja mu se našla u rukama i da se, pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri, naplati iz vrednosti zadržave stvari.
Uslovi za zasnivanje prava retencije:
1) dospelost potraživanja – poverilac ima pravo da sadrži dužnikovu stvar ako je njegovo potraživanje prema dužniku dospelo, a potraživanje je dospelo u onom trenutku kada dužnik treba da isplati obavezu i kada poverilac može zahtevati ispunjenje;
2) stvar – predmet prava retencije mogu biti sve vrste pokretnih stvari, uključujući tu i novac; potrebno je samo da stvar bude takva da se može izložiti prodaji; pravo retencije može se sticati na nepokretnim stvarima i kod retencije nepokretnosti poverilac se ne može namiriti iz vrednosti zadržane stvari; pravo retencije se sastoji samo iz ovlašćenja da se zadrži stvar do isplate i ono je sredstvo pritiska, a ne i sredstvo namirenja;
3) državina – poverilac može steći pravo retencije na dužnikovoj stvari ako mu se ona već nalazi u rukama; državina se može steći pre ili posle dospelosti potraživanja; poverilac ne može steći pravo retencije iako ima u rukama dužnikovu stvar, ako je stvar izašla iz dužnikove državine protiv njegove volje, ako je dužnik predao stvar poveriocu na čuvanje i ako je dužnik predao stvar poveriocu na posudu.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima , pravo retencije sastoji se iz dva ovlašćenja:
1) poverilac ima pravo da dužnikovu stvar zadrži sve do trenutka dok mu dužnik ne ispuni obavezu – poverilac ima najpre ovlašćenje do odbije da vrati stvar dužniku sve dok mu ovaj ne isplati dug; ovo ovlašćenje predstavlja sredstvo pritiska; trajanje prava retencije nije vremenski ograničeno i poverilac može zadržati dužnikovu stvar sve dok ovaj ne ispuni obavezu; retencija je akcesorno pravo te postoji sve dok postoji glasno pravo, a to je potraživanje; ako dužnik ispuni dug, pravo retencije prestaje i poverilac je dužan da stvar vrati;
2) poverilac ima pravo da se namiri iz vrednosti zadržane stvari – poverilac ima ovlašćenje da se namiri iz vrednosti zadržane stvariv ali pre toga mora da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika.
Razlike između prava retencije i založnog prava:
 založni poverilac ima pravo sledovanja, a retinent nema;
 poverilac može vršiti pravo retencije samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama, ako ona izađe iz njegovih ruku, pravo retencije prestaje;
 retinent ne može podneti petitornu tužbu protiv lica kod koga se nalazi stvar koja je izašla iz njegove državine, a založni poverilac može;
 ima pravo na državinske tužbe i samopomoć, kao i založni poverilac;
 poverilac mora imati neposrednu državinu na stvari da bi mogao imati pravo retencije, a kod založnog prava ne mora;
 pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a založno pravo najčešće na osnovu ugovora.

47. Pojam hipoteke

 Pojam hipoteke
Hipoteka je založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige, a opterećenja nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika. Dužnik ne predaje stvar u državinu poveriocu. Pošto nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika, on može stvar uoptrebljavati i pribirati plodove sa nje, za vreme dok postoji založno pravo.
Publicitet založnog prava kod zalaganja nepokretnosti obezbeđuje se upisom u javne knjige (zemljišne, intabulacione i sl.). Treća lica koja žele da saznaju da li je nepokretnost opterećena hipotekom, mogu se o tome obavestiti uvidom u sadržinu javnih knjiga.
 Pribavljanje hipoteke
Hipoteka se stiče upisom u zemljišne knjige na osnovu ugovora koji zaključuju hipotekarni poverilac i dužnik (ili treće lica koje zalaže nepokretnost za dužnika). Hipoteka se upisuje u teretni list zemljišne knjige. Upis hipoteke, kao i upis ostalih zemljišno-knjižnih prava je kauzalan, što znači da zavisi od postojanja i punovažnosti pravnog osnova na kome počiva. Da bi se hipoteka mogla steći upisom u zemljišne knjige (uknjiženje) potrebni su sledeći uslovi:
 knjižni prethodnik;
 isprava za upis.
Potrebno je da je lice na čijoj nepokretnosti se zasniva hipoteka, upisano u zemljišne knjige kao sopstvenik. Hipoteka može nastati samo ako to lice izrečno izjavi u pismenom obliku (clausula intabulandi) da pristaje da se nepokretnost optereti hipotekom. Za upis u zemljišne knjige potrebna je zemljišno-knjižna isprava, koja mora da sadrži pravni osnov za uknjiženje. To je najčešće ugovor o zajmu, ali može biti i neki drugi ugovor (ili testament, itd). Ugovor treba da je punovažan, a potpisi overeni u sudu. Potraživanje obezbeđeno hipotekom mora da bude određeno. Isprava treba da sadrži tačan opis zemljišno-knjižnog tela na kome se zasniva hipoteka.
 Predmet hipoteke
Hipoteka se odnosi na nepokretne stvari, ali i pokretne stvari se mogu hipotekovati. Za to je potrebno da se za pokretne stvari uvedu javni registri slični zemljišnim knjigama i drugim javnim knjigama u koje se upisuju nepokretnosti i stvarna prava na njima. U našem pravu na ovaj način se zalažu brodovi i vazduhoplovi. Hipoteka obuhvata nepokretnost u celini sa svim njenim sastavnim delovima. Ona se proteže i na pripatke nepokretnosti i na plodove dok se ne odvoje.
Hipoteka ima za predmet zemljišno-knjižno telo u celini, a to znači da se odnosi na više katastarskih parcela. Hipoteka ne može biti ustanovljena na jednoj parceli koja predstavlja sastvavni deo zemljišno-knjižnog tela (ili na delu parcele), dok je ona u sastavu zemljišno-knjižnog tela. Ali ako sopstvenik hoće da hipotekom optereti samo jednu parcelu ili čak deo parcele, potrebno je najpre da se katastarska parcela otpiše iz dotadašnjeg zemljišno-knjižnog tela u čijem sastavu se nalazila i da se od nje obrazuje novo zemljišno-knjižno telo. Hipoteka može postojati i na suvlasničkom delu nepokretnosti.
Ne može postojati hipoteka na neodređenim nepokretnostima.
 Zajednička hipoteka
Zajednička (simultana) hipoteka je hipoteka koja je upisana za isto potraživanje na više zemljišno-knjižnih tela. Ustanovljava se u slučaju kada je vrednost jednog zemljišno-knjižnog tela manja od iznosa potraživanja ili kada hipotekarni poverilac nastoji da postigne što veću sigurnost i traži od dužnika da založi više nepokretnosti. Od zajedničke hipoteke treba razlikovati slučaj kada se jedno potraživanje obezbeđuje sa više založnih prava na više nepokretnosti, pri čemu svaku nepokretnost tereti srazmeran deo potraživanja.
Zajednička hipoteka se upisuje u zemljišne knjige tako što se jedan zemljišno-knjižni uložak (i zemljišno-knjižno telo koje je u uložak upisano) označava kao glavni, a ostali ZK ulošci (sa ostalim ZK telima) označavaju se kao sporedni. Hipotekarni poverilac može zahtevati namirenje iz bilo kog zemljišno-knjižnog tela bez obzira da li je ono upisano u glavni ili sporedni zemljišno-knjižni uložak.
 Založnopravni odnos
Hipotekarni poverilac ima dve vrste prava:
1) pravo potraživanja prema dužniku;
2) založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti.
Hipotekarni poverilac, isto kao i obični poverilac, ima pravo da zahteva od dužnika da ispuni obavezu, a ako ovaj to ne učini dobrovoljno, može tražiti da se namiri iz dužnikove imovinske mase, to znači iz vrednosti bilo koje dužnikove stvari. Za razliku od običnih (hirografernih) poverilaca, koji se mogu naplatiti samo iz dužnikove imovinske mase, hipotekarni poverilac može naplatiti svoje potraživanje i iz hipotekovane nepokretnosti.
Hipoteka može da se konstituiše i na nepokretnostima koja nije vlasništvo dužnika (npr. sin student želi da uzme kredit od banke za kupovinu stana; ali pošto stan još ne postoji, sin ne može na njemu konstituisati hipoteku i na taj način pružiti obezbeđenje banci; ali zato njegov otac, ako pristane na to, može kao sopstvenik kuće konstituisati hipoteku u korist banke za sinovljev dug).

 Prava hipotekarnog poverioca
Prava hipotekarnog poverioca:
 pravo namirenja iz vrednosti hipotekovane stvari – hipotekarni poverilac nema pravo da upotrebljava nepokretnost, da pribira plodove, nema državinu na stvari; da bi došlo do realizacije potraživanja, hipotekarni poverilac treba da dobije izvršnu ispravu;
 pravo prvenstva u naplati potraživanja – on ima pravo da se naplati pre običnih poverilaca bez obzira da li je njihovo potraživanje nastalo pre ili posle prava potraživanja hipotekarnog poverioca; ima pravo prvenstva naplate potraživanja i u odnosu na sve ostale hipotekarne poverioce čije je založno pravo kasnije upisano u javne knjige;
 pravo sledovanja – hipotekarni poverilac ima pravo da se naplati iz vrednosti koja se dobija prodajom nepokretnosti bez obzira da li se stvar nalzi u rukama hipotekarnog dužnika ili je prešla u svojinu trećeg lica (pravo sledovanja);
 pravo namirenja pre dospelosti – ako sopstvenik oštećuje hipotekovanu stvar ili joj na drugi način smanjuje vrednost, hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati da sopstvenik prestane sa ovakvim postupcima; ako ovaj nastavi poverilac može zahtevati prinudnu naplatu potraživanja i pre dospelosti.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
27-10-2009 11:35 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Upravno pravo Dzemala 0 984 16-08-2011 10:16 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pravo javnih nabavki Dzemala 0 631 16-08-2011 09:23 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pravo EU kao izvor medjunarodnog poslovnog prava Dzemala 0 1,294 16-08-2011 09:23 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Medjunarodno poslovno pravo;Medjunarodni poslovni odnosi Dzemala 0 509 16-08-2011 05:38 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: