Posmrtni ciganski govor

Tužni zbore, dragi Miko, kao što vidiš, evo se tvoji Cigani sastadesmo pred tvoju rupu, da te ispratimo sa ovaj svet. Ne sećaš se bre Miko, kada si bio živ, bio si bre sila, bio si bre otoritet na nas Cigani. Bio si bre kmet opštine i naj-laf.

Ne sećaš se Miko bre kada se dohvatimo ja sos Peru, Pera sos Jovu, a Jova sos Gile, ti dođes, bre Miko, i rasteraš sve u pičku materinu. Ti si Miko jedini bio laf, jer si ti jedini smeo da prdneš pred Lale pandur bez straha. Ne sećaš se Miko bre, kada si bio primat na našu Cigansku kapelu. Svirao si Miko bre kao Poganin u usta te jebem!

Druže Miko ti si bio veliki vrtoguz na violinu. E, tužni zbore, što je svirao Mika, da mu jebem mrtvu majku cigansku, a kad sa svoje cemane uvati visoko ''CE'', pa kad zasvira "Kosku" pa "Madam jebem te fraj", a publika skiči u sav glas, i nas, ima da nas nema.

Lele, ti kurafti bila sudbina bre Miko, kad te vidim na tu mrtvu dasku sas pruženi papci i zatvoreni kapci, kako ležiš mlad i krut, k'o moj kurac, dođe mi, bre Miko, da idem u pičku materinu.

Dosta bre Miko, u dupe te jebem, od silne žalbe će mi srce napukne, tresnem ti ga tetki u čarapu, kad si umreo tako mlad i zelen - k'o finansijska bluza.

Ti si bre, Miko, otiš'o na onaj svet, a evo ti moj kurac što ćeš se vratiš na ovaj. Laka ti bre bila naša ciganska zemlja.

Zdravo da si bre Miko. Živeo!