Poslovne funkcije

Određivanje pojma poslovna funkcija
Poslovna funkcija predstavlja celinu, sličnog ili srodnog međusobno povezanog delovanja, što znači jasno određena područja rada u okviru poslovnog sistema sa utvrđenim delovima svih zadataka u njemu. Pojedina funkcija se može realizovati na različite načine, sa različitim obimom radnih mesta i poslova za izvršenje njenih zadataka.
Osnovnim opredeljenjem preduzeća, njegove vizije i drugih dugoročnih pogleda, u našem slučaju proizvodne organizacije, dobijamo i zajednički zadatak. Zajednički zadatak obuhvata sve zadatke, koje organizacija mora da izvrši da bi postigla planirane ciljeve. Taj zajednički zadatak delimo na funkcije i službe.
Funkciju i službu u organizaciji moramo dosledno razlikovati. Služba je organizacioni oblik u kome se funkcija izvršava. To znači da se u pojedinoj službi može vršiti više funkcija. Ili, obratno, da se pojedina funkcija izvršava u više službi. Tako se na primer može u proizvodnoj funkciji vršiti priprema posla, sama proizvodnja i servis. To je posebno čest slučaj kod infrastrukturnih funkcija, koje izvršavamo u većini službi (npr. planiranje, izvršenje, kontrola, knjiženje poslovnih događaja, itd).
Realizacija poslovnih funkcija zavisi od unutrašnjih i od spoljašnjih činilaca organizacije, od kojih su najvažniji:
 broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih;
 raspoloživa sredstva za izvršenje zadataka funkcije;
 područja funkcija;
 koncept organizacije;
 oblik organizacije preduzeća.
U organizaciji poslovnih funkcija treba uzeti u obzir specifičnost pojedinih područja delovanja, jer samo one opredeljuju odnose među funkcijama i njihova razgraničenja. Na tačkama gde se funkcije susreću, odnosno preklapaju često dolazi do konflikata. Tako važi da viši nivo radnih sredstava u nekoj funkciji znači smanjivanje rada u toj funkciji. Dakle, konflikt je očigledan.

2.5.2. Vrste poslovnih funkcija
Jedna od podela poslovnih funkcija je prilagođena nameni njenih izlaza.Tako imamo:
 osnovne funkcije - funkcije, čiji je izlaz namenjen zadovoljenju potreba okoline;
 infrastrukturne funkcije - funkcije, čiji je izlaz namenjen delovanju sistema.
Svaka organizacija oblikuje poslovne funkcije u zavisnosti od okolnosti u kojima deluje i od opredeljenja preduzeća (proizvodno, uslužno, itd). U novčanim organizacijama (banke, osiguravajući zavodi, fondovi,...) finansijska poslovna funkcija je primarna i dominantna, zato će je razvrstati u osnovne poslovne funkcije, dok u proizvodnim organizacijama ta funkcija je infrastrukturna.
Obradićemo mogući model poslovnih funkcija za proizvodnu organizaciju. U takvoj organizaciji možemo da oblikujemo sledeće poslovne funkcije :
1. Osnovne funkcije:
 Istraživačko – razvojna funkcija;
 Investiciona funkcija;
 Funkcija pripreme proizvodnje;
 Nabavna funkcija;
 Proizvodna funkcija;
 Funkcija tehničke kontrole ;
 Prodajna funkcija.
2. Infrastrukturne funkcije:
 Kadrovska funkcija;
 Finansijska funkcija;
 Računovodstvena funkcija;
 Zaštitna funkcija;
 Opšta funkcija.

Slika 16: Šematski prikaz veza poslovnih funkcija
2.5.3 Osnovne funkcije
Prodajna (Marketing) funkcija
Prodajna funkcija je jedna od osnovnih funkcija proizvodnih organizacija, koja omogućava da proizvedene proizvode pretvorimo ponovo u novac sa kojim osiguravamo reprodukciju. Sama reč reprodukcija govori da se proces obnavlja, razume se uvek na višem nivou. S tim se obezbeđuje neprekidnost celine poslovnog procesa.
Prodajna funkcija je, kao i druge poslovne funkcije, prolazila kroz više razvojnih faza i to od proizvodne usmerenosti preko prodajno komercijalne do savremene marketinške usmerenosti. Razvoj proizvodnih snaga, sposobnosti proizvodnje da proizvede višak proizvoda za razliku od ciljnih nedostataka posle drugog svetskog rata izaziva promenjen pogled na preduzeće. U poslednjih desetak godina, preduzeća su se učila da budu skromna. Zbog nastanka sve veće globalizacije, preduzeća ne mogu više da sagledaju odnose na tržištu, a pri tome mislimo na stranu konkurenciju na nabavnim i prodajnim tržištima. Preduzeća ne mogu sebi da dozvole da ne prate i događanja na tržištu radne snage, na području troškova, ne smeju odbaciti nove tehnologije, materijale, opremu i organizacione i trgovačke metode. Šestdesetih godina bila je u modi takozvana "teorija Y", koja je pozivala preduzeća da se ne ponašaju sa svojim zaposlenima kao sa mašinama već kao sa ličnostima, kojima može, uz pravilno vođenje, da se podstakne smisao za inovaciju.
Devedesetih godina, preduzeća su verovatno konačno spremna da priznaju koliko je važno da se u svim svojim delatnostima usmere i usredsrede na kupca. Zato su organizacije proizvodne orijentacije morale promeniti svoju poslovnu usmerenost na trgovanje. Tako sama funkcija prodaje dobija novi kvalitet i deli se u dve podfunkcije: marketing i operativnu prodaju. Novi radni zadaci marketinga su:
 istraživanje tržišta;
 politika proizvoda;
 politika cene;
 politika prodaje i distribucije;
 ekonomska propaganda;
 pospešivanje prodaje.
Oblici organizovanosti trgovanja zavise od veličine i raznolikosti organizacije, proizvoda ili usluga. Po pravilu, organizuju se na široj osnovi "trgovanja“. Unutrašnju organizovanost trgovanja oblikuje prema određenim kriterijumima: proizvodima, lokaciji, jezičkim područjima i drugo.
Istraživačko – razvojna funkcija

Istraživanje je opšti naziv za delatnost, koja upotrebom stručnih i naučnih metoda utvrđuje i proverava zakonitosti na pojedinim područjima nauke, tehnike, društvenih pojava i drugo. Grubo rečeno, razlikujemo osnovna istraživanja i aplikativna istraživanja. Osnovna istraživanja obuhvataju istraživanja nepoznatih pojava i traženje novih naučnih otkrića. Pri tome ne znamo da li će pronalasci u praksi biti upotrebljivi ili ne. Aplikativno istraživanje obuhvata traženje novih, ekonomski pogodnih rešenja za nove konstrukcije, tehnologije i drugo, na osnovu naučnih saznanja iz osnovnih istraživanja. Značaj aplikativnih istraživanja je njihova usmerenost na praksu, zbog upotrebljivosti u praksi.
Razvoj je delatnost kojom pokušavamo da nađemo odgovarajuća rešenja za tehničke probleme, koji se na drugi način ne mogu zadovoljavajuće rešiti, te je zato potrebno za njih potražiti nove, do sada još nepoznate puteve.
Za proizvodne organizacije i za razvojnu poslovnu funkciju je značajno sakupljanje dokumentacije, informacija i drugih tehničkih nepoznanica. Isto tako, važna je delatnost obrade/ponašanje sa tehničkom dokumentacijom i studijom dostignutog stepena razvoja elemenata proizvodnog procesa, kao što su sirovine, materijali, proizvodi, novi postupci, standardizacija i drugo.
Oblici organizovanosti istraživačko razvojne funkcije, zavise od koncepta same organizacije. Istraživačkog posla u proizvodnim organizacijama je veoma malo i veoma retko nailazimo na snažnija razvojna odeljenja. Po pravilu, ono se odvija u institucijama izvan proizvodnih organizacija, kao što su univerzitet, instituti, fondacije i drugi subjekti istraživanja.
U samim proizvodnim organizacijama, posebno u većim, organizovana su odeljenja aplikativnog razvoja, koji poznate rezultate iz istraživačke delatnosti pokušavaju da upotrebe za rešavanje problema tehničkog karaktera u sopstvenoj proizvodnji. Tako su recimo sa otkrićem mogućnosti pisanja na danas popularnim CD-ovima morali “aplikativni razvoji” u mnogim proizvodnim organizacijama to uzeti u obzir i kroz aplikativni razvoj doraditi, odnosno najčešće potpuno promeniti svoje proizvode. Pomislimo na fabrike računara ili bolje na proizvođače jedinica za čitanje i pisanje na CD-ovima. Isto tako, morali su da korste razvojne aktivnosti u fabrikama, koje su počele da proizvode omote ze CD-ove i slično.
Investiciona funkcija

Zadaci povezani sa investicijama u »sposobnost« pojedine organizacije zahtevaju razliku u odnosu na druge pripremne radove, kao što su planiranje proizvodnje i slično. Svakako to zavisi od veličine zahteva za investicionim ulaganjima. Tako će u maloj organizaciji, sa gledišta investicija, biti dovoljno da u trenutku investicionih ulaganja određena služba preuzme dodatne zadatke i izvrši ih. Jasno je da je u velikim preduzećima investiranje poseban posao. U fabrici se ponekad želi da se postavi veliko postrojenje, koje zahteva posebno dobro poznavanje pojedinih struka, kako tehničkog karaktera tako i upravljačko finansijskog. Zato je u takvom preduzeću investiciona funkcija snažno naglašena i primereno kadrovski popunjena.
Funkcija pripreme proizvodnje

Zadatke funkcije pripreme proizvodnje delimo u dve grupe i to na zadatke usmerene u tehnološku pripremu i zadatke usmerene u operativnu pripremu proizvodnje.
Osnovni zadaci tehnološke pripreme rada se odnose na proučavanje tehnoloških procesa, postupaka, materijala, operacija rada, studija rada i vremena, postavljanje normativa materijala, vremena, alata i priprema. Rezultat rada te poslovne funkcije je po pravilu tehnološka dokumentacija, u kojoj su određeni svi ti propisani normativi. Tehnološku pripremu organizujemo u manjim organizacijama ili zbog nekih drugih, posebnih razloga možemo da organizujemo i unutar razvojne funkcije. Ipak, po pravilu, to je samostalna služba u većim organizacijama.
Osnovni zadaci operativne pripreme proizvodnje su proučavanje proizvodnih mogućnosti, operativno planiranje proizvodnje, planiranje radne snage, operativno planiranje sirovina i materijala, propisivanje radne dokumentacije i evidentiranje postignutih rezultata.
Operativna priprema proizvodnje je upravljački mehanizam, koji je smešten između komercijalnog i izvršnog dela organizacije. Obezbeđuje usklađenost delovanja učesnika proizvodnog procesa. Operativnu pripremu proizvodnje organizujemo po pravilu na nivou organizacije, ako je ona manja onda na nivou programa ili zanata ili tehnološke linije i slično.
Nabavna funkcija

Nabavna funkcija je jedna od osnovnih funkcija proizvodne organizacije. Ako su u novije vreme prioriteti dati trgovačkoj funkciji, marketingu kraće rečeno, najnoviji trendovi su usmereni na nabavnu funkciju. Naime, nabavka predstavlja sintezu određenog dela poslovnog, u našem slučaju proizvodnog procesa, tako da ono što su u razvoju razvili i ono što su u tehnološkoj pripremi dopunili, to nabavka mora da obezbedi.
Elementarni zadaci nabavne funkcije su: analiza nabavnih tržišta, oblikovanje nabavne politike, izvršenje kooperacije, preuzimanje i održavanje zaliha u skladištima, planiranje troškova nabavke, uvoz i administrativni poslovi povezani sa nabavkom. Nabavku po pravilu organizujemo ili kao samostalnu jedinicu ili kao službu na višem nivou. Nabavku kao službu na višem nivou, po pravilu, organizujemo iz razloga racionalnije nabavke, odnosno pogodnije pozicije na nabavnom tržištu zbog većih količina. Unutrašnju organizovanost nabavke uređujemo prema veličini organizacije, po dobavljačima, po materijalima, po lokacijama ili po nekom drugom racionalnom kriterijumu.
Proizvodna funkcija

U proizvodnim organizacijama proizvodna funkcija ima najviše zadataka. Ako kažemo da je glavni zadatak proizvodne funkcije oblikovati – materializovati proizvod u skladu sa planiranim, možemo lako ustanoviti da proizvodna funkcija uključuje i zadatke pomoćne proizvodnje, uporedne proizvodnje i održavanje sredstava rada. Dakle, u operativnom delu osnovne proizvodnje izvršavaju se razni operativni zadaci u različitim radnim i tehnološkim procesima osnovne delatnosti.
Pored čisto fizičkih proizvodnih zadataka, proizvodna funkcija obuhvata brojne zadatke povezane sa operativnim vođenjem, usmeravanjem, otklanjanjem zastoja, obezbeđivanjem toka planiranih procesa, održavanja sredstava rada. Isto tako obuhvata zadatke praćenja realizacije proizvodnih zadataka, korektivnog usklađivanja, dostavljanja proizvedenih količina u skladište i slično.
Pored toga, prisutni su zadaci moguće paralelne proizvodnje. Na primer, toplana proizvodi i struju pomoćne proizvodnje u kojoj obezbeđuje sebi jedan ili više elemenata, koji su joj potrebni u glavnoj proizvodnji. Tu su razne pomoćne usluge, kao što su: izrada traka/linija, pripremanje ambalaže i slične aktivnosti. Proizvodnu funkciju organizujemo prema različitim kriterijumima: programima, odeljenjima, zanatima, tehnološkim linijama, a sve to zavisi od veličine, raznolikosti i drugih kriterijuma proizvodnje.
Funkcija tehničke kontrole

Stručne poslove u vezi sa tehničkom kontrolom, mnogi stručni teoretičari svrstavaju u proizvodnu funkciju. Radi se o kontroli nad »neživim« elementima proizvodnog procesa. Kontrolištemo ulaz sirovina i materijala, zadatke povezane sa kontrolom proizvodnih procesa koji su međusobno različiti. U novije vreme se govori o integralnom sistemu kvaliteta i pouzdanosti, koji obuhvata sve aktivnosti od pripreme proizvodnje preko praćenja kvaliteta i pouzdanosti na tržištu. Stepen organizovanosti te poslovne funkcije pokušavamo da dokažemo upoređivanjem svog sistema kvaliteta sa ISO standardom i drugim priznatim standardiima. Tehnička kontrola se po pravilu organizuje po načelu autonomnosti, što u praksi znači da je podređen neposredno najvišem vođstvu organizacije.

2.5.4 Infrastrukturne funkcije
Kadrovska funkcija

Kadrovska funkcija je jedna od funkcija koja doživljava snažne promene razvojem organizacija. To izvire iz promenjenog odnosa prema ljudima, radnicima, radnoj snazi, kako obično kažemo. U novije vreme radnik dobija na značaju, jer sve više dolazi do izražaja da su organizacije veoma slične po sredstvima za rad (svi imaju veoma slične računare, vozila, mašine) i istovremeno veoma različite po ekipama zaposlenih. Dakle, javljaju se razlike, koje utiču na rezultate organizacije, pre svega zbog razlika među zaposlenima u pojedinoj organizaciji.
Kadrovska poslovna funkcija vrši veoma važne poslove koji su posebno zahtevni, jer rade direktno sa ljudima, što znači da reakcije nisu uvek predvidive. Važniji zadaci su sistematizacija radnih mesta, obezbeđenje odgovarajuće strukture kadrova, obrazovanje zaposlenih, međusobni odnosi, radno vreme, ocenjivanje zaposlenih, motivisanje, nagrađivanje i svakako socijalna pitanja.
Kadrovska funkcija, kao infrastrukturna funkcija, se pokazuje kroz realizaciju u pojedinim drugim funkcijama. Naime, uprkos tome što je organizovana u određenoj organizacionoj jedinici, odeljenju, najčešće čujemo izraz kadrovsko opšti sektor. Zadaci kadrovske poslovne funkcije se realizuju u svakom organizacionom subjektu, jedinici, odeljenju, sektoru, diviziji. Naime “kadrovanje” i zadaci iz tog skupa su važan deo vođenja, zato se ti zadaci ne izvršavaju samo u kadrovskom sektoru već i u pojedinim drugim sektorima. Za kadrove u pojedinim organizacionim jedinicama je odgovoran vođa jedinice, a ne kadrovski sektor!
Osnove za uspešno izvršenje kadrovske poslovne funkcije u pojedinim organizacionim jedinicama se pripremaju zbog racionalnosti u posebnoj organizacionoj jedinici koju nazivamo npr. kadrovskim sektorom. Dakle, uspešnost poslovne funkcije, koju zovemo "kadrovska", zavisi direktno od vođa pojedinih organizacionih jedinica i od pripremljenosti osnova, koje pripremaju stručnjaci iz kadrovske poslovne funkcije. Više o tome u posebnom poglavlju.
Finansijska funkcija

Ljudi, pa i stručnjaci veoma rado govore o finansijsko - računovodstvenoj funkciji, što bez sumnje potiče iz prošlosti kada je poslovanje bilo netržišno i kada je finansijska funkcija imala bitno manji značaj nego što ga ima u tržišnoj privredi. U suštini, te dve funkcije su potpuno različite. Kod finansijske funkcije se radi o finansijskom poslovanju, kod računovodstvene funkcije o praćenju, beleženju tog finansijskog i celokupnog poslovanja. Prema tome, posao je veoma različit. U nekim vrstama organizacije, pre svega, u robno novčanim i novčano novčanim odnosima savremene privrede finansijska funkcija može biti i osnovna funkcija. Takvi slučajevi su privredne organizacije -banke, osiguravajući zavodi, fondovi i slično. Elementarni zadaci finansijske poslovne funkcije su finansiranje i upravljanje finansijskim sredstvima.
Pri tom se kao podzadaci javljaju:
 obezbeđivanje i plasiranje finansijskih sredstava;
 ulaganje finansijskih sredstava;
 krediti (davanje, uzimanje);
 osiguravanje likvidnosti;
 upravljanje finansijskim tokom, koji bitno utiče na kvalitet i rezultate organizacije.
Najčešći oblik organizovanosti finansijske funkcije je finansijska služba na najvišam nivou organizacije.
Računovodstvena funkcija

Računovodstvena funkcija je funkcija koja prati, analizira i prikazuje određena stanja organizacije u određenom vremenskom periodu, kao i prikazuje promene u poslovanju organizacije i njenoj okolini (npr. rast cena i posledice toga na poslovanje organizacije). Računovodstvena funkcija nije informativna funkcija, možda samo deo te funkcije. Činjenica je da svaka poslovna funkcija ima neki svoj informacioni podsistem, koji je prilagođen njenoj sopstvenoj potrebi. Ipak računovodstvena funkcija osigurava uvid u ta stanja i u dobro organizovanim slučajevima daje predloge vođstvu za upravljanje cele organizacije. Savremeni autori navode da zadaci te poslovne funkcije predstavljaju, pre svega, sledeće grupe poslova:
 računovodstveno planiranje;
 knjigovodstvo;
 računovodstvena kontrola;
 računovodstvena analiza;
 računovodstveno informisanje.
Računovodstveno planiranje omogućava planiranje troškova i potrošnje. Knjigovodstvo omogućava beleženje poslovnih događaja, koje u sledećoj fazi računovodstvene analize postavljamo u određene odnose, odnosno upoređujemo planirano – realizovano i pratimo određena stanja i određene pomake. U okviru računovodstvene kontrole se utvrđuje ispravnost stanja, opažanja, vrednovanja i slično, te služi za sigurnost poslovanja u smislu sprečavanja pogrešnih opažanja i iz toga proizašlih stanja ili pogrešnih mera. Računovodstveno informisanje predstavlja prenošenje informacija korisnicima za dalje preduzimanje mera.
Zaštitna funkcija

Ovu poslovnu funkciju retki autori posebno obrađuju, jer smatraju da se već sadrži u drugim funkcijama. Pominjemo je zbog posebnih zadataka sa područja zaštite i rastućeg značaja zaštite ljudi, imovine i ostalog. Poneki autori je ipak obrađuju kao posebnu funkciju. U većim organizacijama je organizuju kao posebnu službu, odeljenje unutar jedne od većih funkcija, obično kadrovske ili opšte funkcije.
Opšta funkcija

To je poslovna funkcija koja se razvila zato što neke delatnosti, uprkos mišljenju stručnjaka, nije moguće rasporediti na druge funkcije. Primer takvih zadataka je konstituisanje određenih organa upravljanja, komuniciranje sa posebnim institucijama izvan organizacije, pravni poslovi, arhiva preduzeća, čuvanje pečata i drugih osetljivih stvari, obavljanje poslova po posebnim nalozima i drugo. Zato organizujemo tu poslovnu funkciju posebno, obično negde uz vođstvo


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad