Posljedice lišenja slobode - penologija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Jedna od najtežih situacija u sistemu naših kaznenih institucija jeste to, što, čim je čovek jednom bio u zatvoru, on ima šanse tri naspram jedan da, odmah po oslobađanju, ponovo bude u zatvoru. Naravno, ima dosta izuzetaka od ovog pravila. U svakome zatvoru ćete naći ljude koji su se tamo našli slučajno. Njima se u životu dogodio tako fatalan sticaj okolnosti koji je izazvao burnu reakciju strasti ili slabosti, te su se zato našli iza rešetaka. Mislim, svi će se složiti kad je reč o sličnim licima da, ako ih uopšte ne bi zatvarali, društvo od toga ne bi imalo nikakve štete. Međutim, njih muče u zatvorima i niko ne može da odgovori zašto. Oni su i sami svesni štetnosti svojih postupaka i, nesumnjivo, ovo bi osećanje u njima bilo još dublje kad ih uopšte ne bi slali u zatvor.
Broj ovakvih osoba uopšte nije mali, kako se obično misli, a nepravednost njihovoga kažnjavanja toliko je očigledna, da se u poslednje vreme čuju mnogi autoritativni glasovi, među kojima i engleskih sudija, koji insistiraju na neophodnosti da se sudijama da pravo da oslobode takva lica ne određujući im nikakvu kaznu.
Ali kriminalisti će verovatno reći, kako postoji druga brojna klasa stanovnika zatvora kojima su i namenjene naše kaznene ustanove. I, ovde se postavlja pitanje: koliko zatvori odgovaraju svome cilju u odnosu na ovu vrstu zatvorenika? Koliko ih oni popravljaju? I, koliko uspevaju da zastraše i spreče dalje narušavanje zakona?
Na ovo pitanje ne mogu biti dva odgovora. Cifre nam potpuno jasno ukazuju da mogući dvostruki uticaj zatvora – suzdržavajući i u moralnom pogledu lekoviti – postoji samo u uobrazilji pravnika. Skoro polovina svih lica koje su okružne sudije kaznile u Francuskoj i Engleskoj su recidivisti, koji su već jednom ili dvaput boravili u zatvoru. U Francuskoj, od dve petine do polovine svih privedenih sudiji za prekršaje, već su boravili u zatvoru. Svake se godine hapsi 70 000 do 72 000 recidivista. Od 42-45% svih ubica i 70-72 % lopova koji se osuđuju godišnje – su recidivisti ...

SADRŽAJ

1. Uvod 3
2. Posljedice lišavanja slobode 4
2.1. Psihološke posljedice lišavanja slobode 4
2.2. Posljedice boravka u samici 5
3. Frustracije i deprivacija osuđenika 5
3.1. Deprivacija slobode 6
3.2. Deprivacija materijalnih dobara 6
3.3. Deprivacija sigurnosti 7
3.4. Deprivacija autonomije 7
3.5. Deprivacija heteroseksualnih odnosa 7
4. Zatvorenik postaje stvar 8
5. Zatvorenici i samoubistvo 9
5.1. Razvoj suicidnog profiča 10
5.1.1. Optuženi zatvorenici 10
5.1.2. Osuđeni zatvorenici 10
5.2. Činioci rizika zajednički za zatvor i pritvor 11
5.2.1. Situacioni činioci 11
5.2.2. Psihosocijalni činioci 11
5.3. Žene 11
5.4. Maloljetnici 11
6. Zaključak 12
7. Literatura 14