Porez na dodatu vrednost

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

1 Uvod

Porez na dodatu vrednost (PDV) je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primenjuje se u preko 120 država sveta, a u nekim od njih se javlja i pod drugačijim nazivima - Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Novi Zeland i Singapur imaju tzv. goods and services tax (GST) (porez na dobra i usluge), dok je u Japanu poznat kao porez na konzumiranje. Porez na dodatu vrednost je indirektni porez, što znači da se ne prikuplja direktno od lica koje je porezni obveznik, već od lica koja se smatraju krajnjim potrošačima. S obzirom da je PDV zamišljen kao porez na konzumiranje, izvoz (koji se, po definiciji, konzumira vani) nije predmet oporezivanja. PDV je izumio francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine. On je bio direktor francuske porezne službe koja je 10. aprila 1954. uvela taxe sur la valeur ajoutée (TVA). Ovaj porez je isprva uveden kao opterećenje za velike kompanije, ali je vremenom njegovo delovanje prošireno na sve oblasti poslovanja. U Francuskoj je PDV najznačajniji izvor javnog finansiranja i procenjuje se da donosi oko 45% prihoda.

2 Karakteristike

Za njega treba reći da je neto svefazni porez. Svefazni jer se obračunava u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, a neto, jer se ne obračunava na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi. On u velikoj meri onemogućava različite oblike prevara, ali je i meta brojnih kritika zbog toga što je to regresivni porez. Sistem poreza na dodatu vrednost državi omogućava veće javne prihode, naročito u zemljama koje su u klasičnim sistemima imale mnogo problema sa prikupljanjem poreza. Mnogo je manja mogućnost različitih utaja, mada se na razvijenijim tržištima svi ovi efekti pomalo gube zbog mnogo širih mogućnosti za malverzacije. Kako je izvoz oslobođen plaćanja PDV-a, to je oblast za koju se najveći broj utaja i veže.

3 Kritike

Osnovna kritika je vezana za činjenicu da stvarni teret oporezivanja snose krajnji potrošači. Naročito su time pogođeni siromašniji slojevi društva. Iz tog razloga su u mnogim državama uvedene umanjene stope poreza na dodatu vrednost, negde čak i nulta stopa. Tim, nižim stopama su uglavnom obuhvaćene osnovne namirnice, lekovi, knjige, ortopedska pomagala i slično.

4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama


SADRŽAJ:

1 Uvod 2
2 Karakteristike 2
3 Kritike 3
4 Porez na dodatu vrednost (PDV) u drugim zemljama 3
4.1 PDV u Evropskoj Uniji 3
4.2 PDV u Sjedinjenim Američkim Državama 3
4.3 PDV u Bosni i Hercegovini 3
5 Porez na dodatu vrednost u Republici Srbiji 7
6 Porez na dodatu vrednost u Građevini 8
7 ZAKLJUČAK 26
8 LITERATURA 28