Pojam i vrsta carine i carinskih tarifa

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,631
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Pojam i vrsta carine i carinskih tarifa
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

POJAM CARINA

Prema podacima sa kojima raspolažemo, carina je bila jedna od prvih Drzavnih službi uspostavljenih u BiH posle Drugog srpskog ustanka. Dana 21. decembra 1833. godine (2. januara 1834. godine po novom kalendaru), beogradski vezir u prisustvu turske vojske, lično je predao beogradsku carinarnicu knezu Milošu Obrenoviću. Posle predaje srpskoj strani ove najvece carinarnice, prevedena je na srpski jezik cela turska djumručka (carinska) tarifa, po kojoj su se naplaćivale carinske takse i ostale dažbine.
Carinska sluzba razvijala se u skladu sa potrebama i mogućnostima aktuelnih vlasti i režima, širenja i razvoja trgovinskih odnosa u medjunarodnim okvirima, kao i u zavisnosti od ukupnih svetskih carinskih trendova.
U jugoslovenskoj državi stvorenoj posle Prvog svetskog rata 1. decembra 1918. godine, zbog unutrasnjih protivurečnosti i kriza na unutrasnjem i medjunarodnom planu, kao i zbog zaoštravanja medjunarodnih odnosa, carinska služba je bila u dosta podredjenom polozaju i nije imala potreban razvoj.
Posle Drugog svetskog rata, carinski propisi, a prvenstveno carinska tarifa Jugoslavije izmedju dva svetska rata, nisu odgovarali interesima i potrebama ratom porušene i uništene Jugoslavije, mada su se u prvom posleratnom periodu primenjivala odredjena pravila Carinskog zakona prethodne Jugoslavije. U stvari, to je bio Carinski zakon Kraljevine BiHe od 23. januara 1899. godine, sa izmenama i dopunama iz 1904. godine. Što se tiče nomenklature za klasifikaciju robe u carinskim tarifama, u periodu pred Drugi svetski rat primenjivala se tzv. “Ženevska nomenklatura” i ona se kod nas koristila i jedno vreme i posle Drugog svetskog rata.
Nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije, Odklukom o organizaciji državno – finansijske uprave od 30. decembra 1944. godine, formirao je u okviru Državnog povereništva finansija Odeljenje carine sa 4 odseka kao unutrašnjim organizacionim jedinicama, carinarnicama kao prvostepenim carinskim organima i inspektoratima u sedistima pojedinih republika, pri cemu se privremeno obavljanje ovih poslova, sa ukupno 54 službenika, vršilo u Odeljenju carina jos od 15. novembra 1944. godine.
Odnosi u novoj državi zahtevali su i nova zakonodavna akta sa propisima koji će regulisati nadležnost i ovlašćenja carinske sluzbe. Dana 19. oktobra 1948. godine stupio je na snagu novi Carinski zakon koji je postavio pravni osnov za rad carinskih organa, dok je Carinska tarifa prethodne Jugoslavije i dalje ostala na snazi. Carinski zakon iz 1959. godine potpuno reguliše osnovne institute carinskog sistema, a zbog nastalih promena u društveno – politickom sistemu, kao i naglom porastu spoljnotrgovinske razmene naše zemlje 1973. godine donosi se novi Carinski zakon. Sledeći Carinski zakon donet je 1976. godine, a njegove izmene i dopune vršene su u više navrata, a radi njegovog poboljšanja u smislu daljeg usavršavanja osnovnih instituta carinskog sistema i uskladjivanja sa drugim zakonima, odnosno promenama koje su u medjuvremenu nastale u našem privrednom sistemu. Posle raspada SFRJ, prvi novi Carinski zakon u Saveznoj Republici Jugoslaviji donet je 1992. godine, da bi takodje bio menjan i dopunjavan u vise navrata u skladu sa potrebama i razvojem ukupne situacije u zemlji.
U periodu do 1966. godine, kada su izvršene značajne promene u carinskom, spoljnotrgovinskom i deviznom sistemu, naša zemlja je pristupila većem broju medjunarodnih konvencija i sporazuma, čime su stvoreni uslovi za šire uključivanje naše privrede u medjunarodnu podelu rada. Naša zemlja je pristupila Konvenciji o osnivanju Saveta za carinsku saradnju, Konvenciji o carinskoj vrednosti i Konvenciji o nomenklaturi za klasifikaciju robe u carinskim tarifama. U ovom periodu Jugoslavija je postala i punopravni clan Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT).
Carinska tarifa je osnovni instrument carinske politike. Njena uloga i znacaj u regulisanju spoljnotrgovinske razmene i zastite domace proizvodnje, zavise od stepena privrednog razvoja i opštih uslova privredjivanja. 1952. godine doneta je Privremena carinska tarifa, a 1959. godine donosi se Uredba o carinskoj tarifi za robu koju gradjani unose, odnosno primaju iz inostranstva. Dana 15. marta 1961. godine doneta je Uredba o privremenoj opštoj carinskoj tarifi, da bi 1. jula 1965. godine bio donet i Zakon o Carinskoj tarifi. U cilju uskladjivanja carinske politike sa drugim sistemskim zakonima iz oblasti društvene reprodukcije, 1. jula 1978. godine stupio je na snagu novi Zakon o Carinskoj tarifi. Praktično od 1961. godine nasa zemlja primenjuje tzv. “Briselsku nomenklaturu” svrstavanja robe u carinskim tarifama iz 1950. godine. Posto je 1987. godine Jugoslavija prihvatila i potpisala Konvenciju o harmonizovanom sistemu naimenovanja i šifriranja robe, 1988. godine ugradjena je ova harmonizovana nomenklatura u postojeci Zakon o Carinskoj tarifi, donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj tarifi. U Saveznoj Republici Jugoslaviji Zakon o Carinskoj tarifi donet je 1994. godine, a sledeći 1997. godine, kada je jugoslovenska carinska tarifa u većoj meri nomenklaturno uskladjena sa carinskom tarifom Evropske unije, čime je prilagodjena svetskim standardima.
U skladu sa razvojem carinske službe i sa dobijanjem sve značajnijih funkcija u državi i društvu, nju je stalno pratio i odgovarajući organizacioni razvoj sa potrebnim kadrovskim osposobljavanjem. Prvobitno Odeljenje carina, početkom 1947. godine transformisano je u Upravu carina u sastavu Ministarstva za spoljnu trgovinu. Od februara 1967. godine, carinska sluzba deluje kao samostalni savezni organ uprave, neposredno podredjen tadašnjem Saveznom izvršnom veću.
Do 01.01.2002. godine Savezna uprava carina je samostalni organ uprave, direktno odgovoran jugoslovenskoj Saveznoj vladi. Od 01.01.2002. godine Savezna uprava carina je u sastavu Saveznog ministarstva finansija.
Veoma obimne i složene poslove i zadatke carinske službe, danas obavlja 3.129 carinskih radnika u 15 carinarnica, 149 carinskih ispostava, 21 carinskom referatu, 78 medjunarodnih graničnih prelaza i 7 prelaza za pogranični saobraćaj.
Novi, složeniji i odgovorniji zadaci carinske sluzbe, a time i veća uloga, značaj i odgovornost prema državi i društvu za izvršavanje zadataka, zahtevali su i normativno regulisanje niza značajnih pitanja rada carinske sluzbe. Zato je 1970. godine donet prvi Zakon o carinskoj službi, a deset godina kasnije i novi Zakon o carinskoj službi, koji je neka pitanja uredio na noviji, odnosno savremeniji način., da bi 1987. godine bilo izvršeno dalje osavremenjavanje i uskladjivanje rada carinske službe, donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj sluzbi.
Iz delokruga Uprave carina sa carinarnicama, kao područnim organizacionim jedinicama, moze se zaključiti da carinska služba izvršava više značajnih funkcija: fiskalnu, zaštitnu, bezbedonosnu i informatičku. Fiskalna funkcija je vezana za naplatu carine i drugih uvoznih dažbina i predstavlja osnovnu komponentu u radu, zbog koje je carinska sluzba i formirana. Medjutim, razvojem službe kroz izvršavanje ovog osnovnog zadatka, sve je veća prisutnost i drugih navedenih funkcija. Zaštitnom funkcijom štiti se domaća proizvodnja, a fiskalna i zaštitna funkcija ostvaruju se efikasnom i jednoobraznom primenom saveznih propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog, carinskog, deviznog i poreskog sistema, a naročito primenom utvrdjenih režima uvoza i izvoza robe i efikasnom naplatom propisane carine, drugih uvoznih dažbina, akcize i poreza na promet. Bezbednosna funkcija se ostvaruje konstantnim aktivnostima u otkrivanju elemenata carinskih krivičnih dela, privrednih prestupa i carinskih i deviznih prekršaja. Ova funkcija je narocito došla do punog izražaja u poslednje vreme. Automatizacijom carinskog poslovanja sve je više prisutna i sve više dobija na značaju i informatička funkcija carinske sluzbe. Koristeci najsavremeniju tehniku i najnovije tehnologije u kompjuterizaciji poslova, carinska služba raspolaže sa sistematizovanim podacima vezanim za carinsko poslovanje, a koji su potrebni ne samo u radu carinske službe, vec i najvisim drzavnim organima u kreiranju ekonomske politike zemlje i u vodjenju politike spoljnotrgovinske robne razmene.
Vrlo bitna komponenta u razvoju jugoslovenske carinske sluzbe je i njena automatizacija, odnosno kompjuterizacija većine poslova osnovne carinske delatnosti, čime je dobijena veća efikasnost i sigurnost u radu, veća mogućnost kontrole rada i nadzora nad robom i putnicima i čime je smanjen broj izvršilaca, tako da bi potreban broj radnika carinske službe danas bio sigurno znatno veći, da se ne koristi ova moćna alatka u realizaciji carinskih poslova. Po donošenju Zakona o finansiranju programa modernizacije carinske sluzbe od 1971. do 1975. godine, pocele su intenzivne pripreme za prelazak na automatsku obradu podataka. Pustanje u rad Elektronskog racunskog centra Savezne uprave carina obavljeno je 24. decembra 1974. godine. Za dalji razvoj automatizacije carinskih poslova i carinske službe uopšte, posebno je vazan 1. januar 1995. godine. Tada je počela da se primenjuje nova carinska tarifa doneta 1994. godine, nova carinska dokumentacija uskladjena je sa evropskim trendovima i uveden je novi informacioni sistem carinske službe sa najsavremenijom računarskom opremom, uz korišćenje najnovijih tehnologija rada. Broj carinskih dokumenata sveden je na najmanju moguću meru (Jedinstvena carinska isprava, Carinska isprava za prijavljivanje robe, Specifikacija za razduženje privremeno uvezene – izvezene robe, List promene podataka), a obezbedjeni su na najvišem nivou i jedinstvena i istovremena primena svih propisa koji su bitni za rad carinske operative, objedinjena naplata carine i drugih uvoznih dazbina i statistika spoljne trgovine. Naravno, u skladu sa stalnim razvojem računarstva i informacionih sistema uopšte, a koji stalno prati i automatizacija carinskih poslova, ove funkcije se stalno nadgradjuju i unapredjuju. Danas informacioni sistem carinske službe raspolaže sa moćnim centralnim računarom i sa 111 perifernih računarskih sistema povezanih u jedinstvenu informacionu mrežu, koji u svom okruženju ukupno imaju 780 terminala i 304 štampača.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
07-05-2010 09:19 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Pojam, definicija i tipovi modela odlučivanja DMaturski 0 440 18-01-2013 05:22 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Pojam i uloga logistike u proizvodnim procesima Maja 0 959 18-01-2012 04:30 PM
zadnja poruka: Maja
  Pojam, suština i razvoj interneta - Menadžerski informacioni sistemi Dzemala 0 971 17-04-2011 04:27 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Pojam i značaj kamate - Finansijski menadžment Dzemala 0 1,068 17-04-2011 04:25 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Karakteristike menadžera(pojam,značaj,uloga,funkcije,klasifikacija) Dzemala 0 1,867 17-04-2011 04:04 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: