Pojam i sustina nastave

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Термин дидактика потиче од грчке речи дидаскеин што значи поучавати. Педагошко значење добио је тек у 17. веку захваљујући Раткеу и посебно Комнеском аутору чувене Велике дидактике. Пре тога се тим термином означавала литерарна врста поучног карактера.
Као педагошки термин дидактика од почетка има различита значења. Ни данас не постоји јединствена од свих прихваћених дефиниција дидактике. Најприхватљивија је међутим, она дефиниција по којој је дидактика наука о општима законитостима наставе. Њоме се указује на то да се дидактика бави оним проблемима и законитостима који се тичу сваке наставе.
Посебним, специфичним проблемима наставе појединих наставних предмета баве се методике. Разуме се и дидактика и методике међусобно су тесно повезане. Дидактика представља основу свих методика, али и она се на њих ослања, уопштавајући њихова достигнућа. Могло би се рећи да је дидактика општа методика, а свака методика примењена дидактика.
Дидактика је и теоријска и нормативна наука, што значи да међу њене задатке спадају и објашњавање и усмеравање одговарајуће васпитне делатности.
Теоријску компоненту дидактике чине сазнавање и тумачење закона на подручју наставе. Функција дидактике се међутим тиме не исцрпљује. Она и нормира наставни рад, и то принципима и правилима заснованим на научним законима. При том се ослања у првом реду на властите, дидактичке законе али се користи и одговарајућим законима других наука, рецимо законима психологије и гнесеологије....

Појам и суштина наставе

Дефиниција наставе

Слично дидактици, наставу дефинишу на различите начине. У ствари, њу сад и није лако дефинисати, јер доживљује све брже и све веће промене, тако да ниједна од њених дефиниција не може да остане потпуно тачна.
Неоспорно је да настава представља један од многих видова васпитања (схваћеног у ширем смислу те речи), тј. један од многих ви¬дова интенционалног (намерног) утицања на развитак личности, а не подлеже сумњи ни то да је она облик учења, облик усвајања тековина културе. Такође се не може порећи ни то да наставом руководе, не¬посредно или посредно, наставници, односно особе које већ знају и умеју оно што ученици тек треба да науче и оспособљене су за поучавање.
Учење уз наставникову помоћ остварује се и ван школа д других школама слиених институција, али је уобичајено да се наставом исматра оно учење уз (непосредну и посредну) наставникову помоћ које се реализује у школама и другим њима сличним установама, и то по утврђеним, озваниченим (наставним) плановима и програмима. Настава би се такође могла дефинисати и као васпитање које се остварује под (непосредним или посредним) руководством наставника, и то по утврђеним, озваниченим (наставним) плановима и програмима.
Настава може бити индивидуална и колективна. Индивидуална је кад наставник поучава једног ученика, а колективна кад наставник истовремено поучава више ученика. Дидактика се углавном бави колективном наставом, јер се индивидуалној настави - због њене неекономичности - релативно ретко прибегава (пораст броја ученика учинио је, већ одавно, индивидуалну наставу нецелисходном)...

С А Д Р Ж А Ј

УВОД 3
1 Појам и суштина наставе 4
1.1 Дефиниција наставе 4
1.2 Врсте наставе 4
1.3 Настава као јединство поучавања и учења 5
1.4 Образовна и васпитна функција наставе 5
1.5 Свестрано развијање ученика у настави 6
1.6 Основне компоненте наставног процеса 7
1.7 Однос између сазнајне активности у науци и у настави 8
1.8 Етапе сазнајног процеса у настави 10
ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 14