Pojam i elementi kulture

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Pojam i elementi kulture
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz kulture.


Svako određenje sociologije kao opšte teorijske i osnovne nauke o društvu kao celini svih društvenih pojava trebalo bi da počne razmatranjem pojma nauke i drugih oblika duhovnog stvaralaštva ljudi, zato što ne postoji jedinstveno shvatanje nauke uopšte i svake pojedine nauke, već se o tome vode velike rasprave.
Kada je određivanje pojma sociologije u pitanju, dolazi do izražaja jedna poteškoća. Naime, razvijen i sadržajan pojam sociologije nije moguć na samom početku njenog izlaganja. Predmet sociologije se konstituiše u pravom smislu tek stvarnim sociološkim istraživanjima čime sociologija za sebe osvaja sopstveni predmet i metod. Mogućno je, međutim, dati jednu početnu, najopštiju odredbu pojma sociologije koja bi usmerila dalja razmatranja socioloških problema.
U tom smislu sociologiju možemo definisati kao teorijsku nauku o ljudskom društvu kao celini društvenih delovanja i društvenih odnosa i raznolikim tvorevinama u kojima se ispoljava društveni život ljudi u određenim prirodnim i kulturno-istorijskim uslovima. Dakle, društvo kao konkretno-istorijska celina, kao konkretno-istorijski sistem, njegova struktura, organizacija i uzroci promena, osnovni je predmet sociološkog proučavanja. Pri tome, sociološki ugao gleadanja na društvo kao celinu i sociološko proučavanje posebnih društvenih pojava, karakterište globalni sociološki pristup. Sociologija je najopštija teorijska nauka koja ima za cilj da stekne uvid u sve bitne aspekte društvenog života i da sintetiše celokupno znanje o ljudskom društvu, kroz izgradnju razvijene mreže iskustveno valjano zasnovanih i međusobno logički čvrsto povezanih pojmova i metodoloških principa. Sociologija je najopštija nauka o ljudskom društvu, njegovoj strukturi, oblicima i uzrocima promene, te istorijskim tipovima postojanja. Sociologija je kvalitativna i diskontinuirana tipologija koja izučava totalne društvene fenomene u celini njihovih aspekata i kretanja nastojeći da dosegne u mikrosocijalnim, grupnim i globalnim dijalketiziranim tipovima, koji su upravo u nastajanju i nestajanju.
Kao teorijska nauka oslonjena na obimna, objektivna i sistematska istraživanja suštine konkretnih društvenih pojava i društva kao celine, sociologija traga za određenim pravilnostima, pomoću kojih se društvene pojave mogu objasniti kako kao deo jedinstvene realnosti, koja se naziva ljudskim društvom. Kao i sve druge nauke i sociologija ima svoj predmet i metod odnosno ono što proučava i kako to čini. To su pitanja koja se nužno razmatraju povezano, budući da je jedno uslovljeno drugim. Pored toga, ona se samo delimično mogu precizirati na početku, pošto celokupan pokušaj predstavlja način da se na razložan, sistematičan i razvijeniji način dospe do određenja predmeta i metoda sociologije ali i da se odgovori na temeljna pitanja, koja se ne mogu obraditi kroz jednu definiciju, ma kako ona celovita, sintetička i obimna bila.
Predmet ovog rada u nastavku biće upravo jedan od segmenata kojima se sociologija kao nauka bavi a to je kultura i njeni elementi. Rad ima za cilj da objasni šta se pod pojmom kulture podrazumeva a isto tako biće objašnjeni svi elementi kulture i to:
- religija,
- jezik,
- simboli,
- vrednosti,
- norme i
- rituali.
1 Pojam i elementi kulture
1.1 Pojam kulture

Kada kažemo da je kultura univerzalna osnova ljudskog života, to ne znači da pretpostavljamo uniformnost kultura. Kulturu posmatramo kao osobenu čovekovu sredinu koju ljudi stvaraju prema svom izboru i mašti, proizvodeći raznolikost kulturnih tvorevina i ispunjavajući ih kao ljudski rod, određene fundamentalne i univerzalne ciljeve.
Usled složenosti i višeznačnosti pojma kultura, te usled različitih pristupa u njenom proučavanju i nemogućnosti da se kultura celovito obuhvati i prouči samo sa stanovišta jedne nauke, danas nemamo jednu opšteprihvaćenu teoriju i definiciju kulture. U nauci postoji visok stepen saglasnosti da je pojam kulture, kao osnovne kategorije, veoma značajan u naučnom i praktičnom smislu, ali o obimu i sadržaju ovoga pojma, postoje velika razmimoilaženja. Usled složenosti i višeznačnosti, pojam kulture je veoma teško definisati a do naučno releventnih rezultata u njenom proučavanju može se doći samo sa stanovišta interdisciplinarnosti.
Etimološki razvoj pojma išao je od pasivnog u aktivni smisao, od obrade zemlje do obrade duha, od ergološkog do socijalnog značenje. Termin kultura ima latinski koren bilo da se osnov vidi u izrazu cultus – u smislu gajenja, obrade polja, bilo u colere – kao negovanje, gajenje, obrađivanje, ili najzad cultura – u smislu obrade polja.
Vremenom je termin cultura evoluirao i odbio metafizički smisao: od kulture zemlje prenosi se na kulturu duha, od obrade polja na obrađivanje, kultivisanje duha. Metafizički smisao izraza: animi culti, cultura animi, cultus litterarum svoje poreklo vode od zanimljivih ukazivanja rimskog filozofa Cicerona. U svom delu Rasprave o Tuskulu, on je primetio da kao što ne donosi plodove svako polje koje je obrađeno isto tako ne donose ploda ni svi obrazovani duhovi; dakle kao što polje ma koliko bilo plodno, ne može dati ploda bez obrade, tako ne može ni duh bez nauke. A obrada duha je filozofija.
U srednjem veku susrećemo se sa religioznim značenjem kulture kao religijskog kulta. Od 16. veka termin sve više gubi značenje pasivnog i fiksira se za aktivnosti čoveka.
Misao da čovek kulturu stiče pomoću odgajanja i da je ona nešto dobro i pozitivno, ostaće duboko uvrežena u evropskoj misli sve do naših dana. Radi se o kontinuiranom naporu, da se nešto odgaji, odneguje, oplemeni, sačuva i razvija. Kultura se može razumeti učenjem, prenošenjem, nasleđivanjem i kumulativnošću; sastavna je komponenta čovekove ličnosti i bitan konstituens čovekovog sveta.
U 17. veku nemački istoričar, pravnik i filozof Pufendorf je pod kulturom podrazumevao sve pronalaske do kojih je čovek došao a naročito društvene institucije, odelo, jezik, nauku, moral usmeravan razumom i običajima.
Kultura će se kasnije shvatiti često kao nešto što je suprotno prirodi, a prosvetitelji će je u 18. veku izdvojiti naspram varvarstva, neobrazovanosti i neprosvećenosti uopšte. Kultura je oplemenjivanje i suptilnost svih duhovnih i fizičkih snaga čoveka i celog naroda, tako da ova reč


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04-07-2010 03:05 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Pojam i elementi kulture Dzemala 0 2,860 30-08-2010 12:59 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Globalizacija kulture Vesnica 0 2,051 25-06-2010 08:28 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Badminton - teorija fizicke kulture Vesnica 0 2,349 24-06-2010 09:51 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: