Osnovni faktori bezbjednosti drumskog saobracaja

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Osnovni faktori bezbjednosti drumskog saobracaja
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodne spedicije.

Prema istraživanju koje je obuhvatilo 57 zemalja, saobraćajne nezgode su najčešći uzrok (26 – 77%) smrtnih slučajeva usled nenamjernih povreda (Ahmed, N. & R. Andersson, 2002. ). Obilje različitih uticaja doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda i njihovoj težini (veličini posledica). Brojni su pokušaji da se ovi uticaji nekako sitematizuju. Američki naučnik William Haddon je pokušao da sistematizuje ove uticaje u matrici koja je po njemu i nazvana Hedonova matrica .
(Human) obuka, sposobnosti, stavovi, ponašanje, alkohol ... obuka, psihofizičke sposobnosti, upotreba pojasa, obuka u pružanju prve pomoći ....

VOZILO
(Vehicle) tehnička ispravnost, oprema vozila, pouzdanost ... opremljenost vozila, konstrukcija, masa, vazdušni jastuci ... zaštita od požara, konstrukcija ...

OKRUŽENjE
(Enviranment) propisi, porodica, klima, noć, kiša, zaštitni sistem, kvalitet i održavanje puta, samoobjašnjavajući putevi ... uređenost okoline puta, hortikultura, barijere pored puta, kolovozni zastor, opraštajući putevi ... oprema puta, brzo zbrinjavanje povređenih, zdravstvena zaštia, kvalitet uviđaja ...

Tabela 4.1, Osnovna Hedonova matrica sistematizuje uticaje tri faktora bezbjednosti saobraćaja (čovjek, vozilo, okruženje) prije, za vrijeme i poslije saobraćajnih nezgoda.
Mada je osnovna postavka Hedonove matrice dobra, vrlo brzo se pokazalo praktičnijim da se iz faktora okruženje izdvoji put kao poseban faktor. Tako je nastala proširena Hedonova matrica.
FAKTORI BEZBJEDNOSTI SAOBRAĆAJA PRIJE SN ZA VRIJEME SN POSLIJE SN
ČOVJEK obuka, sposobnosti, stavovi, ponašanje ... obuka, psihofizičke sposobnosti, obuka u pružanju prve pomoći ....
VOZILO tehnička ispravnost, oprema vozila, pouzdanost opremljenost vozila, konstrukcija, masa ... zaštita od požara, konstrukcija ...
PUT kvalitet, puta, održavanje puta, samoobjašnjavajući putevi ... kolovozni zastor, opraštajući putevi oprema puta, izmenljiva signalizacija ...
OKRUŽENjE propisi, porodica, klima, noć, kiša, zaštitni sistem ... barijere pored puta, uređenost okoline puta, hortikultura ... brzo zbrinjavanje povređenih, zdravstvena zaštia, kvalitet uviđaja ...

Tabela 4.2, Proširena Hedonova matrica izdvaja put kao poseban faktor i sistematizuje uticaje četiri faktora bezbjednosti saobraćaja (čovjek, vozilo, put, okruženje) prije, za vrijeme i poslije saobraćajnih nezgoda.
S obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbjednosti saobraćaja, ima smisla korigovati Hedonovu matricu i analizirati uticaje svih faktora na aktivnu i pasivnu bezbjednost saobraćaja.
ČOVJEK obuka, sposobnosti, stavovi, ponašanje ... obuka u pružanju prve pomoći, psihofizičke sposobnosti ....
VOZILO tehnička ispravnost, oprema vozila, pouzdanost ... opremljenost vozila, zaštita od požara, konstrukcija, masa ...
PUT kvalitet, puta, održavanje puta, samoobjašnjavajući putevi ... kolovozni zastor, opraštajući putevi, oprema puta,izmenljiva signalizacija ...
OKRUŽENjE propisi, porodica, klima, zaštitni sistem, kvalitet uviđaja... uređenost okoline puta, hortikultura zdravstvena zaštita ...
Tabela 4.3, Korigovana Hedonova matrica sistematizuje uticaje četiri faktora bezbjednosti saobraćaja (čovjek, vozilo, put, okruženje) na aktivnu i pasivnu bezbjednost saobraćaja.

1. Čovjek kao faktor bezbjednosti saobraćaja

Čovjek je najznačajniji faktor u konturi Č-V-P-O. Mnogo je elemenata čovjeka koji na različite načine utiču na aktivnu i pasivnu bezbjednost saobraćaja. Među elementima faktora ‘’čovjek’’ posebno se ističu sposobnosti, znanja, stavovi i ponašanje . Uticaj čoveka na bezbjednost saobraćaja nije dovoljno istražen. Ipak, dosadašnja istraživanja su omogućila da se neki uticaji preciznije objasne, pa čak i izmjere. U nastavku će biti iznijeti neki od najvažnijih elemenata čovjeka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu bezbjednost saobraćaja:
1. pol,
2. starost,
3. sposobnosti
4. znanje-obuka
5. stavovi
6. iskustvo
7. ponašanje
8. vožnja pod uticajem
9. umor
10. ostali elementi (standard, obrazovanje, socio-demografska obilježja, uticaji droga i lijekova, bolest, ishrana, pušenje)

1.1. Pol

Muškarci i žene se razlikuju po mnogim obilježjima, što utiče i na razliku u njihovom riziku učešća u saobraćajnim nezgodama. Na osnovu analize oko 125 hiljada saobraćajnih nezgoda u Srbiji , zaključeno je da žene imaju manji rizik učešća u nezgodama. Naime, žene čine 3,3 % poginulih, oko 5,6 % teško i 6,7 % lakše povređenih vozača učesnika u saobraćajnim nezgodama. Žene su manje izložene saobraćaju. Prema istraživanjima iz 2002. godine među vozačima u Srbiji bilo je oko 22 % žena (10 do 15 % na otvorenim putevima i 30 do 40 % u naseljima). Ipak, čak i kada se ima u vidu smanjena izloženost, možemo zaključiti da žene imaju manji rizik učešća u nezgodama, a posebno manje učestvuju u najtežim nezgodama, tj. rijetko ginu. Analiza smrtnosti u saobraćaju u Beogradu pokazala je da je u toku 2005 i 2006. godine, među 333 poginula učesnika u saobraćaju bilo samo oko 26 % žena (86). Žene su najčešće ginule kao pešaci (57 poginulih žena pešaka ili 66% svih poginulih žena) ili putnici (25 poginulih ili 29%). Među 90 poginulih vozača putničkih vozila bilo je 88 muškaraca i samo dve žene. Ovo ukazuje da su žene manje izložene saobraćaju, ali i da je rizik učešća žena vozača u nezgodama manji u odnosu na muškarce.
Žene su, u prosjeku, pažljiviji vozači, bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. Žene čine manje saobraćajnih prekršaja, a posebno rjeđe drastično prekoračuju brzinu, prolaze na crveno, voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. Sa druge strane, žene su manje sklone traganju za uzbuđenjima u saobraćaju i rizičnim situacijama u saobraćaju (Rosenbloom, T. & Y. Wolf, 2002. ). Izgleda da stavovi i ponašanje odlučujuće doprinose smanjenju rizika kod žena, a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima.

1.2. Starost učesnika u saobraćaju

Različite starosne grupe imaju različita znanja, stavove, sposobnosti, iskustva, ponašanja, različitu izloženost saobraćaju itd. Rizik učešća u saobraćajnim nezgodama (broj nezgoda na milion pređenih kilometara) u zavisnosti od starosti vozača ima oblik slova „U“. Naime, mladi (do 25 godina) i stari (preko 65 godina) imaju povećan rizik. Ova zavisnost je slična kod muškaraca i žena, ali postoje i dvije razlike. Mladi muškarci imaju znatno veći rizik nego mlade žene, kako u apsolutnim vrijednostima, tako i u odnosu na vozače srednje starosti. Kod starijih vozača je obrnuto: starije žene imaju veći rizik o odnosu na starije muškarce. Rizik učešća u saobraćajnim nezgodama kod mladih vozača je 3-4 puta veći nego kod ostalih . Rizik nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih vozača, tako da za vozače preko 80 g. on je oko 5 puta veći nego za vozače od 40 – 49. g (Bedard, M. i dr. 2002. ).

Zemlja 19 - 20 21 - 25 26 - 39 40 - 59 60 - 69 preko 70 prosek
Australija 3,5 1,8 0,8 0,7 1,9 1,0
Kanada 2,9 1,7 0,8 0,6 0,7 1,0
Danska 5,7 2,1 0,7 0,8 1,2 3,5 1,0
Francuska 3,2 2,0 0,9 0,7 1,0 1,4 1,0
V.Britanija 3,5 1,8 0,8 0,7 1,0 2,3 1,0
N. Zeland 3,4 1,4 0,8 0,6 1,0 1,0
Norveška 3,1 1,6 0,7 0,8 0,8 3,3 1,0
Švedska 3,1 1,9 0,8 0,6 1,3 5,6 1,0
PROSJEK 3,5 1,8 0,8 0,7 1,1 3,2 1,0

Tabela 4.4, Promjena relativnog rizika učešća u saobraćajnim nezgodama prema godinama starosti. Izvor: Spravočnik po bezopsanosti dorožnogo dviženia, Obzor meroprijatij po bezopsanosti dorožnogo dviženija, Institut za ekonomiku transporta, Oslo-Kopenhagen, 1996.
Na osnovu niza istraživanja u razvijenim zemljama, određeni su prosječni rizici učešća u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe (prosječan broj nezgoda za sve vozače uzet je kao 1,0).

1. Čovjek kao faktor bezbjednosti saobraćaja
1.1. Pol
1.2. Starost učesnika u saobraćaju
1.3. Sposobnosti
1.4. Znanja - obuka
1.5. Stavovi
1.6. Iskustvo
1.7. Ponašanje
1.7.1. Brzina vozila u saobraćaju
1.7.2. Prolazak na crveno svjetlo
1.7.3. Preticanje na mjestima zabrana i u opasnim situacijama
1.7.4. Nepoštovanje prvenstva prolaza
1.7.6. Ne držanje bezbjednog odstojanja između vozila
1.8. Vožnja pod uticajem alkohola
1.9. Umor
1.10. Nekorišćenje sistema zaštite
1.10.1. Upotreba sigurnosnih pojaseva
1.10.2. Kacige za motocikliste i bicikliste
1.10.3. Zaštita djece u vozilu
1.11. Ostali elementi faktora čovjek
AGRESIVNOST
2. Vozilo kao faktor bezbjednosti saobraćaja
2.1. Masa vozila
2.2. Konstrukcija vozila
2.3 Oprema vozila:
• Sigurnosni pojasevi
• Vazdušni jastuci
• Nasloni za glavu
• ABS
3. Put kao faktor bezbjednosti saobraćaja
3.1.Vrsta puta
3.2. Trasa puta
3.3. Prosječan broj priključnih puteva (raskrsnica)
3.4. Stanje kolovoza
3.5.Prepreke pored puta
4. Okolina kao faktor bezbjednosti saobraćaja
4.1. Nepovoljni vremenski uslovi


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
29-06-2010 09:44 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Zadatak za završni ispit vozilo u funkciji bezbjednosti saobraćaja zekan 0 1,646 09-09-2010 02:20 PM
zadnja poruka: zekan
  Vozilo u funkciji bezbjednosti saobraćaja Vesnica 0 1,796 29-06-2010 09:37 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: