Osnove Web dizajna

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Osnove Web dizajna
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Rasprave o Web dizajnu često gube smisao zato što ga svako shvata na svoj način. Iako svi imaju izvesnu predstavu o tome šta je Web dizajn, izgleda da niko ne ume da ga jasno definiše. Kad god se govori o Web dizajnu, obavezno se spominju, npr. vizuelni izgled ili programiranje, ali svako ima svoje mišljenje o njihovoj relativnoj važnosti pri izradi ove ili one Web lokacije. Pored izgleda i primenjenih tehnologija, mnogi ističu da je sastavljanje i organizovanje sadržaja Web lokacije najvažniji aspekat Web dizajna, a sa razvojem elektronske trgovine na mreži ni poslovne primene nisu više najmanje važna stavka uspešnog dizajniranja lokacije.
U zavisnosti od konkretnog projekta, u igri mogu da budu sve pomenute discipline, kao i poddiscipline koje predstavljaju dodirna područja glavnih komponenata Web dizajna. Web dizajn, na koji stalno utiču novosti iz domena štamparstva, grafičkog dizajna, programiranja, tehnologije klijent/server, oblikovanja korisničkog okruženja, upotrebljivosti i mnogih drugih oblasti, zaista je postao multidisciplinarno područje rada.

Izrada Web lokacija

Izrada Web lokacije može da bude veoma teška. Iako se neke ključne tehnologije kao što je HTML mogu relativno lako savladati, izgleda da oni koji se bave razvojem prave brojne greške. Osnovni razlozi su nedostatak iskustva, loše definisan postupak i nerealni rokovi. Zbog vremenskog ograničenja ili neiskustva, dizajneri su skloni da posao započnu od jedne ili druge krajnosti, a zatim da odmah pređu na realizaciju bez razmatranja prethodnih koraka. Na primer, neki Web profesionalci izradu lokacije počinju od vizuelnih elemenata tako što prvo izrade Web strane lokacije u odgovarajućem grafičkom programu, a onda nastoje da u dobijenu formu uklope sadržaj. Lokacije izrađene na takav način često su prepune strana opterećenih slikama i liče na skupe ilustrovane brošure. Današnje lokacije kod kojih su primarni vizuelni elementi često su u potpunosti napravljene u programu Flash firme Macromedia (http://www.macromedia.com/flash) i liče na reklamne filmske spotove. Na njima možete da vidite kako se logotip vrti i skakuće u određenom ritmu, pri čemu posetiocu obično ne saopštava ništa drugo osim da je dizajner veoma vešta osoba. Za lokaciju na kojoj je npr. kolekcija fotografija neke rok-grupe možda je ovakav vizuelni efekat odgovarajući, ali šta ćemo sa drugim lokacijama? Lokacije na kojima su prvo napravljeni vizuelni elementi obično se teško ažuriraju. Osim bleštavih efekata nemaju drugih značajnijih tehnologija, nemaju funkciju i najčešće se sporo učitavaju. One su već dobile i podsmešljive nazive, "brošurver" ili "introver", jer se ne razlikuju mnogo od štampanih brošura za računarske igrice ili uvodnih sekvenci za video filmove. Na slici 1-2 prikazana je takva lokacija.

Postoje, naravno, i oni autori koji izradu lokacije započinju direktno od tehnologije. I pored toga što upotrebe najnovije i najbolje alatke za programiranje, njihovim lokacijama često nedostaje celovit dizajn. Vizuelni elementi izgledaju kao da su naknadno prikačeni, a sam interfejs često zbunjuje. Ponekad se na takvim lokacijama primenjuje koncept "novogodišnje jelke". Kada ugradi sve potrebne funkcije, autor počinje da ukrašava stranu kao novogodišnju jelku - raznim šarenim balonima, sličicama i animiranim GIF-ovima - očajnički pokušavajući da je načini privlačnijom. U ovom slučaju, vizuelni elementi su sekundarni u odnosu na tehnologiju. Kao u slučaju lokacije kod koje su vizuelni elementi primarni, i ovde se tehnologija koristi više da bi dizajner pokazao šta sve može, nego da izađe u susret željama posetilaca. Obilno korišćenje Java apleta i programskih dodataka, kao i zahtev da čitač podržava poslednju verziju DHTML-a, XML-a ili CSS-a, sigurni su znaci da je Web strana prvenstveno podređena tehnologiji. Na takav način napravljene lokacije imaju nepristupačan dizajn, služe se najnovijim dostignućima u oblasti čitača i često nemaju dovoljno podrške za svoju osnovnu funkciju. Primer takve lokacije prikazan je na slici 1-3.

Model procesa razvijanja Web lokacije

Tehnologija i vizuelni elementi predstavljaju osnovu piramide Web dizajna; obe komponente su neophodne i moraju da budu u direktnoj vezi sa svrhom lokacije. Umesto da prvo gradite, pa posle da se "češete po glavi", bolje je da najpre razmislite o nameni lokacije da biste lakše utvrdili kako da ostvarite postavljene ciljeve. Ovaj deduktivni pristup razvijanja Web lokacije ili pristup "odozgo nadole" nije nimalo nerazumljiv. Na prvom mestu treba uzeti u obzir namenu lokacije. Pre nego što započnete sa gradnjom potrebno je da pažljivo definišete problem koji lokacija treba da reši ili cilj koji ona treba da postigne. Kada jasno definišete namenu lokacije, smanjujete mogućnost da "promašite temu" a i dobijate odgovor na pitanje da li je lokaciju uopšte vredno praviti. Pošto utvrdite cilj ili ciljeve koje lokacija treba da ispuni, morate da izradite specifikaciju. U nju treba da uključite sve pojedinačne zahteve koje lokacija treba da ispuni, kao i pažljivo razmotrene potrebe posetilaca. Posle toga dolazi na red dizajn lokacije, što podrazumeva izradu tehničkog i/ili vizuelnog prototipa. Kada to obavite, lokaciju treba da realizujete i da je isprobate. Posle toga treba da objedinite sve delove lokacije, uključujući i sadržaj, i da ponovo proverite lokaciju. Ona se tek tada može objaviti, pri čemu uvek treba da ostane otvorena kako bi mogla da se popravi i dopuni na osnovu mišljenja posetilaca. U mnogim disciplinama, npr. u softverskom inženjerstvu, postoji sličan model procesa, od kojih je najpoznatiji tzv. kaskadni pristup - model koji opisuje životni ciklus softvera počev od planiranja projekta pa do eventualnog puštanja na tržište i održavanja. Prema ovom modelu proces se deli na niz koraka koji razvojnom inženjeru pomažu da organizuje svoje aktivnosti počev od opštih zahteva pa do specifičnosti koje se tiču realizacije. Primer kaskadnog modela prikazan je na sledećoj šemi:

Imajte na umu da broj koraka u modelu procesa, kao i njihova imena, zavise od slučaja do slučaja. Štaviše, osnovni kaskadni model nije i jedini model koji se koristi; upotrebljavaju se i modifikovani kaskadni model, spiralni model, model JAD (Joint Application Design) i drugi. Uvek treba imati u vidu da je krajnja svrha modela procesa da pomogne pri usmeravanju razvoja lokacije. Idealan model je onaj koji se lako primenjuje a stručnjaku omogućava da se izbori sa složenošću lokacije, da smanji rizik od neuspeha projekta, da tokom razvoja lakše ugrađuje izmene i da obezbedi povratne informacije potrebne za održavanje lokacije. Ovo su prilično visoki zahtevi kada se uzme u obzir da većina Web dizajnera ne poznaje osnovne principe softverskog inženjerstva i da oblast razvoja Web lokacija postoji manje od deset godina.

Mislite na korisnika

Kao što je već rečeno, uobičajen propust Web dizajnera jeste to što lokacije prave više prema svojim potrebama i željama nego prema potrebama korisnika lokacije. Model procesa ne može da garantuje izradu dobre lokacije ukoliko dizajneri ne vode računa o potrebama korisnika. Uvek imajte na umu sledeće pravilo Web dizajna:
Pravilo: VI NISTE KORISNIK.
Kao dizajner, vi detaljno poznajete Web lokaciju. Vi znate gde se informacije nalaze. Vi znate kako se instaliraju programski dodaci. Podrazumeva se da vam je na ekranu optimalna rezolucija, da vam je čitač ispravno podešen itd. Prihvatite činjenicu da mnogi korisnici nemaju toliko znanja o lokaciji koju ste vi tako brižljivo opremili. Oni čak ne moraju deliti ni vaše zanimanje za nju.
Kada već shvatimo da treba da uzmemo u obzir šta korisnike zanima i šta bi želeli, dolazimo na genijalnu pomisao da od korisnika zatražimo da naprave lokaciju kakvu žele. To može izgledati kao dobra ideja, ali samo dok ne razmotrimo sledeće osnovno pravilo Web dizajna:
Pravilo: KORISNICI NISU DIZAJNERI.
Nisu svi ljudi Web dizajneri, a ne bi ni trebalo da budu. Ako nam izgleda smešno da neko, samo zato što se nagledao filmova, ima dovoljno znanja da režira, onda ni od korisnika koji su pretresli na hiljade Web lokacija nećemo samo zbog toga očekivati da ih uspešno prave. Korisnici često ispoljavaju nerealistične zahteve i očekivanja. Oni ne razmatraju detaljno pojedinačne komponente lokacije. Sve u svemu, oni Web lokaciju ne sagledavaju u svoj njenoj složenosti onako kako bi to učinio dizajner.
Nakon svega iznetog, izgleda da ključ za uspešno dizajniranje upotrebljive Web lokacije uvek leži u tome da se ona posmatra sa gledišta korisnika. Dizajniranje sa aspekta korisnika jeste izraz koji se odnosi na proces dizajniranja koji uvek u prvom planu ima korisnika. Ali, šta možemo da kažemo o korisnicima? Postoji li tipičan korisnik? Postoji li zaista neki prosečni "Đura zvani Internet" koga treba da imamo u vidu pri oblikovanju lokacija? Verovatno takvog nećemo naći, ali je sigurno da, kada dizajniramo lokaciju, treba da uzmemo u obzir prosečne pokazatelje kao što su vreme reagovanja, pamćenje i druge spoznajne ili fizičke sposobnosti korisnika. Kratak pregled teorije saznanja pomogao bi nam da razumemo osnovne sposobnosti korisnika. Vodite računa, međutim, o tome da su korisnici i pored sličnih osobina koje ih dovode na istu lokaciju, ipak zasebne, različite ličnosti. Ono što je jednome od njih lako, drugome može da bude teško. Lokacije koje su namenjene "običnom" korisniku ne moraju da zadovolje svakog korisnika. Iskusni korisnici će smatrati da ih uputstva na lokaciji nepotrebno "dave", dok će ih oni manje iskusni smatrati nedovoljnim. Korisnici su skup različitih pojedinaca koje povezuju izvesne zajedničke sposobnosti i osobine. Dobra lokacija mora da vodi računa o razlikama između pojedinaca, usredsređujući se pri tome na ono što je među njima zajedničko.
Pravilo: Dizajnirajte za prosečnog korisnika, ali vodite računa o razlikama.
Korisnost i upotrebljivost
Dobre Web lokacije zaista koriste posetiocima. Njihova osobina da budu korisne posetiocima može se posmatrati kao kombinacija korisnosti i upotrebljivosti. Korisnost je, u stvari, ona funkcionalnost lokacije koja izlazi u susret potrebama korisnika. Upotrebljivost se odnosi na posetiočevu sposobnost da koristi lokaciju kako bi postigao određeni cilj. Razmotrite lokaciju sa mrežnim bankarskim uslugama: moglo bi se reći da je ona veoma korisna - da ima veliku korisnost, ukoliko omogućuje sravnjivanje računa, transfer novca, plaćanje i ostalo što bi korisnik od takve lokacije mogao da očekuje. Međutim, takva lokacija može da bude i totalan promašaj ako su njene funkcije tako zbunjujuće da ih retko ko može razumeti. Dakle, ako neka lokacija ne funkcioniše ispravno, bilo zbog grešaka dizajnera, bilo zbog lošeg izbora dizajna zbog koga se teško koristi, to nije dobra lokacija. Upotrebljive lokacije su efikasne, snalaženje na njima je lako i one korisnicima omogućavaju da zadovoljavajuće i bez grešaka postignu svoj cilj.

Od papira ka programu

Rastuća važnost upotrebljivosti Web dizajna direktno je vezana za prelazak sa koncepta "Web kao štampana strana" na koncept "Web kao program koji nešto radi". U ranim danima bilo je relativno lako postići funkcionalnost Web lokacije. Lokacije su većinom predstavljale samo elektronsku imitaciju štampanih brošura, kataloga ili časopisa. Čak i onda kada se lokacija ozbiljno suočavala sa problemom upotrebljivosti, najgore što je posetioca moglo da očekuje bilo je da se izgubi ili da pogrešno ispuni neki obrazac. Današnje Web lokacije, međutim, pojavljuju se u mnogim oblicima, počev od jednostavnih "brošurver" lokacija, pa do složenih aplikacija koje se izvršavaju na mreži (slika 1-4). Raznolikost i složenost savremenih lokacija premestile su težište na upotrebljivost, kao na ključni element dizajna.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-06-2010 07:48 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Semantički web DMaturski 0 67 08-02-2014 12:47 AM
zadnja poruka: DMaturski
  Database and Web Database Systems - Individual Assignment Dzemala 0 451 03-06-2011 05:42 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Maturski rad - Izrada Web site-a erik_bananamen 0 1,260 13-05-2011 05:14 PM
zadnja poruka: erik_bananamen
  Seminarski rad - Izrada web prezentacije erik_bananamen 0 1,686 03-05-2011 11:40 AM
zadnja poruka: erik_bananamen
  Seminarski rad - Internet i World Wide WEB erik_bananamen 0 1,557 03-05-2011 11:38 AM
zadnja poruka: erik_bananamen

Skoči na forum: