Organizacija i funkcionisanje internih kontrola

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.


Na početku XXI veka, najšira javnost je glavna ciljna grupa čije potrebe revizori moraju da zadovolje. Suštinska uloga revizije je da se učine pouzdanijim finansijske informacije za potrebe svetskih tržišta kapitala i uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom sveta, s ciljem sticanja poverenja najšire javnosti u njihov rad.

Javni sektor prolazi kroz značajne promene što je posledica privatizacije mnogih ključnih područja, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipa obaveznog konkurentskog tendera. Razliku između privatnog i javnog sektora su suzile reforme novog javnog menadžmenta. Računovodstveni razvoj se usmerava u pravcu promovisanja budžetiranja, unapređenja godišnjeg izveštavanja i sl. Računovodstvo se pomerilo od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine ka analizi i planiranju budućih promena, što je stvorilo pretpostavke za započinjanje ogromnih promena u javnom sektoru i povezanim organizacijama.

Privredni rast i društvenu stabilnost može osigurati samo transparentna vlada. Razvijanje nove prakse i procedure za upravljanje javnim sektorom je jedan od uslova da bi se vlada učinila odgovornom. Lansiranje razumljivog skupa međunarodnih računovodstvenih standarda ( IPSAS ) za javni sektor koji treba da omoguće poređenje između različitih vlada, u različitim delovima sveta, je jedan od mogućih pristupa. IPSAS nisu svemogući ali mogu podržati na odgovarajući način promenu menadžmenta u javnom sektoru i poboljšati predstojeću praksu pa tako stvoriti pogodno tlo za reformu javnog sektora. Javna preduzeća predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društava koji imaju specifičan položaj u ostvarenju svojih funkcija, isto tako i specifične probleme koji ih pogađaju i sa kojima moraju da se bore. Javna preduzeća deluju kao društva kapitala čiji su vlasnici država i jedinice lokalne samouprave.

Posledice svih nedorečenosti u njihovom ekonomskom profilisanju odnosno u pozicioniranju imovine, obaveza i kapitala, prihoda, rashoda, dobitaka, gubitaka najjasnije se iskazuju u njihovim bilansima. Za sve one koji imaju izražen interes u javnim preduzećima problem su neistiniti i neobjektivni finansijsko računovodstveni iskazi. Revizija finansijsko računovodstvenih iskaza javnih preduzeća ima veliki značaj u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećima kao i u inplementaciji novog javnog menadžmenta. Ubrzanje procesa privatizacije i jačanje njegove transparentnosti predstavlja najbrži način da se privuku strane investicije u većem obimu. Među mnogobrojnim prioritetima Razvojne strategije kod nas, je ubrzanje procesa privatizacije kao i jačanje njegove transparentnosti, a koja bi predstavljala najbrži i najlakši način za privlačenje stranih investicija, koje su nam neophodne zbog povećanja zaposlenosti, tehnološke modernizacije industrije sa ciljem podizanja njene konkurentnosti na stranom tržištu.

Međutim zbog neatraktivnog poslovnog ambijenta država je u ponižavajuće visokom obimu zavisna od međunarodne pomoći. Aktivni poslovni ambijent koji bi bio atraktivan za strane investitore, mogao bi se stvoriti u relativno kratkom roku, kada bi za to postojala politička volja. S obzirom da je kod nas štednja još uvek na niskom nivou, strane investicije su praktično, jedini raspoloživi izvor i preduslov za ekonomski razvoj.

Direktne strane investicije tipa „green field“ su veoma poželjne, ali ovih investicija neće biti sve dok se sistemski ne reše pitanja finansiranja i kvaliteta investicionih projekata i dok se ne preuredi zakonska regulativa tako da postane prijateljski orijentisana prema stranim investitorima. Javni fondovi se prečesto zloupotrebljavaju, a u njima su ogromne sume novca poreskih obveznika, funkcija finansijske revizije je proširena sa analize načina na koji država i njene institucije troše novac poreskih obveznika, na analizu poslovanja javnih kompanija.

Javna preduzeća imaju poseban značaj, pre svega jer predstavljaju specifičan oblik preduzeća koja, u obavljanju svoje delatnosti imaju odgovornost kako prema javnosti tako i pema osnivaču. Javno preduzeće ima posebnu odgovornost kada je u pitanju informisanje javnosti o radu i poslovanju preduzeća. S obzirom da, ukoliko se obavljanje delatnosti javnog preduzeća odvija na neadekvatan način, to izaziva nezadovljstvo kod građana, jasno je zbog čega je na javnom preduzeću posebna odgovornost na informisanju javnosti o poslovanju preduzeća.

Između javnih preduzeća prisutne su brojne razlike i to u različitim zemljama, različitim delatnostima i granama u okviru pojedinačnih zemalja kao i u različitim vremenskim periodima. Te razlike utiču na vrste i institucionalne oblike javnih preduzeća, na njihovu delatnost, na status koji imaju u privrednom sistemu, na instrumente kojim se reguiše njihovo funkcionisanje kao i na njihovu ekonomsku efikasnost.

Javno preduzeće bi se generalno moglo definisati kao preduzeće formirano sa osnovnim ciljem obavljanja delatnosti od javnog interesa, pri čemu država, odnosno jedinica lokalne samouprave kao njihov osnivač, vrši u celosti ili delimično ulogu „preduzetnika“. Delatnosti od opšteg interesa su delatnosti koje su određene zakonom u sledećim oblastima: proizvodnja, prenos i distribucija električne energije; proizvodnja i prerada uglja; istraživanje, proizvodnja, prerada, transport i distribucija nafte i prirodnog tečnog gasa; promet nafte i derivata nafte; železnički, poštanski i vazdušni saobraćaj; telekomunikacije; izdavanje udžbenika; eksploatacija, upravljanje, zaštita i unapređivanje dobara od opšteg interesa i komunalne delatnosti. Pored navedenog tu se ubrajaju i delatnosti od strateškog značaja za državu, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave.

Zajedničke karakteristike javnih preduzeća su: obezbeđenje proizvoda i usluga od elementarnog značaja za određenu zajednicu; monopolski ili neki drugi privilegovani status na tržištu stečen uz podršku vlasti; predmet su javnog regulisanja. Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzeća, definisnih određenim zakonskim odredbama čine: obezbeđenje kontinuiranog obavljanja delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga, stalni razvoj i unapređivanje obavljanja delatnosti od javnog interesa, obezbeđivanje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja, sticanje dobiti i realizovanje ostalih zakonom utvrđenih interesa. Svi ciljevi zbog kojih se javno preduzeće osniva i posluje su istog značaja i važnost nekog cilja ne bi se smela favorizobvati u odnosu na ostale postavljene ciljeve. Međutim prioritet bi se trebao dati trajnom obavljanju delatnosti od opšteg interesa i urednom zadovoljavanju potreba korisnika proizvoda i usluga.

Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Pojam i definicija interne kontrole 6
1.1.1 Interna kontrola i interna revizija 8
1.2 Načela revizije 8
1.2.1 Revizije i kontrola 9
1.3 Značaj interne kontrole 9
1.4 Vrste internih kontrola 11
1.5 Komponente interne kontrole 12
1.5.1 Kontrolno okruženje 12
1.5.2 Sistem kontrole koju primenjuje rukovodstvo 13
1.5.3 Kontrolni postupci 14
1.5.4 Adekvatno razdvajanje dužnosti 14
1.5.5 Odgovarajuća autorizacija transakcija i aktivnosti 15
1.5.6 Adekvatna dokumentacija i zapisi 15
1.5.7 Fizička kontrola nad imovinom i zapisima 16
1.5.8 Kontrola ciljeva 16
1.5.9 Nezavisne provere 17
1.5.10 Procena rizika 17
1.5.11 Informacija i komunkacija 18
1.5.12 Monitoring 18
1.6 Ciljevi i zadaci interne kontrole 19
1.6.1 Otkrivanje prevara i pronevera u organizacijama 21
1.6.2 Korupcija 21
1.7 Organizovanje i način funkcionisanja internih kontrola 22
1.7.1 Organizacija službe interne kontrole u preduzeću 23
1.7.2 Prava i dužnost interne kontrole 23
1.7.3 Vrste interne kontrole u preduzeću 24
1.7.4 Načela interne kontrole 24
1.7.5 Način izveštavanja u preduzećima 25
1.7.6 Delokrug rada službe interne kontrole 25
1.7.7 Ograničenja u implementaciji interne kontrole u preduzeću 26
1.7.8 Interna revizija kao podrška poslovnom odlučivanju 29
1.8 Pravci razvoja interne revizije 31
ZAKLJUČAK 33
LITERATURA 35