Opticki kablovi

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Potreba za prenosom podataka stara je koliko i sami podatci, još od pojave prvih informacija ljudi su imali određena sredstva prenosa informacija koja su se vremenom usavršavala, eto uzmimo na primer pisanu pošiljku da ispratimo i kroz prostor (način) i kroz vreme. U početku se između plemena za prenos poruke koristio čovek kao najsigurnije sredstvo, kasnije je usavršavanjem prenosa taj čove seo na konja, pa je pored sigurnosti dobijena i brzina, daljim usavršavanjem povećavaju se daljine, brzine i veličine tih podataka, pa tako od kočija, pa preko goluba pismonoša, do u moderno doba od auta i poštanskog voza, do aviona, a danas kada pišem ovaj uvod pitam se da li ima još uvek onih starih pisam i koverti koje putuju preko mor i okeana do naših udaljenih rođaka ili prijatelja, svi oni sada imaju neke adrese u nestvarnom (virtuelnom) svetu i u tim nestvarnim sandučićima češće završavaju naša pisma nego u onim opipljivim sandučićima ispred toplog porodičnog doma.
Internet je zarazio celu planetu...

ŠTA JE OPTIČKI KABL?

Optički kabal je, najprostije i najkraće rečeno, vrsta kabla koji se koristi za prenos informacija optičkim putem. U prevodu, prostije možemo reći da se tim kablom prenosi svetlos (skup boja) različitih talasnih dužina. Iz ovog možemo da zaključimo da je mogoćnost tj. opseg propustljivosti skoro neograničen (beskonačna). Baš zbog te sposobnosti, da ima veliki propusni opseg, tj da može da prenese veliku količinu informacija, optički kabal nailazi na veliku primenu u svim telekomunikacionim granama. Kada kažem da optički kabal ima veliku propusnu moć, mislim na veliku propusnu moć u odnosu na njegovu veličinu prečnika koji se izražava u mikronima. Pomislili bi da je to idealno sredstvo za prenos informacija, kabal malog prečnika a velike propusne moći, ali nije baš tako, taj ,,idealan,, prenosnik ipak ima jednu veliku manu, a to je gupitak svojih osobina usled preteranog savijanja, tj može se saviti samo do određenog ugla, ali krenimo redom...
Kabl sa optičkim vlaknima sastoji se od providnog staklenog ili plastičnog jezgra koje prenosi svetlosne impulse. Jezgro je okruženo reflektujućim primarnim omotačem.
Oko primarnog omotača nalazi se plastični sloj, a oko čega je zaštitni sloj od talasastih vlakana kevlara. Sve je obuhvaćeno spoljašnim omotačem od teflona ili PVC-a.
Razliku u odnosu na koaksijalni kabl i upredene parice čini to sto se signal ne prenosi u obliku impulsa električnog napona preko bakarnih provodnika, vec u obliku svetlosnih impulsa (fotona) preko optickih vlakana. Svetlosni impulsi nose binarne informacije. Pošto opticki kablovi za prenos signala koriste svetlost umesto elektriciteta, otporni su na svaku vrstu elektromagnetne interferencije (delovanje u širem smislu). Ne postoji preslušavanje, a slabljenje (izobličenje i slabljenje intenziteta signala tokom putovanja) mnogo je manje izraženo nego kod bakarnih kablova. Neki opticki kablovi mogu biti dugacki i do 120 kilometara, a da se na njima ne javlja znacajnije pogorsanje signala. Na tradicionalnim bakarnim kablovima se na daljinama izmedju 100 i 500 metara, javljaju degradacije do granice prepoznavanja signala. Ako kabl treba da povezuje velike razdaljine ili zgrade, opticki kablovi su najbolje resenje. Dodatnu prednost optičkih kablova čini to sto je nemoguće neopazeno prisluskivanje komunikacije koja se preko njih vodi. Znači optički kabal je idealan prenosnik ,,prekookeanskih informacija,, (velike razdaljine), ta velika propusna moć mu je omogućila da značajno mesto zauzme i u računarskom svetu, a posebno kod umrežavanja gde su se sa optičkim kablom smanjili veliki gubitci usled fizičke udaljenosti umreženih računara...