Odnosi u organizaciji između pojedinca i grupe

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.


Socijalne organizacije nastaju formiranjem grupa u kojima svako ima definisane poslove. Funkcija organizacije jeste da planira i koordinira složene međuzavisne aktivnosti velikog broja ljudi. Od složenosti zadataka zavisi i složenost organizacije.

Postoji nekoliko osnovnih pretpostavki na kojima je zasnovan nastanak društvene organizacije. Osnovna pretpostavka je – postojanje zajedničkog cilja koji grupa želi da ostvari. Grupni rad efikasniji ukoliko postoje definisani poslovi, tako da je druga pretpostavka - podela posla. Pošto postoji podela poslova, potrebno je izvršiti i koodinaciju aktivnosti što je treća pretpostavka. Da bi koordinacija bila moguća i uspešna potrebna je kontrola aktivnosti i zbog toga je po nekim teoretičarima nužna pretpostavka postojanje hijerahije autoriteta.

Na osnovu ovih pretpostavki Šejn, predlaže sledeću definiciju:
„Organizacija je racionalna koordinacija aktivnosti određenog broja ljudi radi postizanja neke zajedničke namere ili cilja, kroz podelu posla i funkcija preko hijerahije autoriteta i odgovornosti“.

Odnosi u grupama u najvećoj meri su rezultat karakteristika ličnosti članova grupe, dok odnosi u organizaciji u velikoj meri zavise od strukture organizacije, od zahteva koje organizacija postavlja pred njene pojedince kao i nekih drugih karakteristika. Interesovanje za psihološko proučavanje organizacije nastalo je kao posledica saznanja da međuljudske odnose ne možemo posmatrati samo u kontekstu grupe, već i u kontekstu organizacije, pa i šire - samog društva.

Istraživanje klime organizacije je novijeg datuma i proisteklo je iz uverenja niza istraživača da organizacija u velikoj meri utiče na ponašanje svojih članova. Klima svake organizacije je jedinstvena i nastaje u interakciji karakteristika ličnosti članova organizacije, zahteva i organizacije posla.
Na klimu organizacije utiču - veličina i oblik organizacije, mreža komunikacije, poznavanje i usmerenost ciljeva, način donošenja odluka, kao i oblici rukovođenja.

ORGANIZACIJA

Organizacija je povezivanje delova u celinu radi celishodnog funkcionisanja celine. Kao sistem, organizacija je konpozicija prirodnih ili prirodnih i tehničkih elemenata, koja funkcioniše radi ostvarenja određenih ciljeva. Karakteristike organizacije kao sistema su sledeće: organizacija je ljudska tvorevina, svrsishodan sistem sastevljen od prirodnih ili tehničkih elementa, pri čemu je čovek kao prirodni nužan element sistema, koji je sistemu odredio pravila.

Vertikalna i horizontalna organizacija - Dosad su organizacije imale "uži raspon kontrole" i "dublju organizacionu piramidu", za razliku od najnovijih trendova kojima pogoduju informatička preduzeća, prema kjima su organizacije sve "pliće" i sa širim rasponom kontrole. Kod horizontalne organizacije nema klasične hijerarhije, već postoje timovi odgovorni za pojedine poslove.

Bazirana organizacija - Velika perduzeća u budućnosti će imati manji broj nivoa u organizaciji, tj. iamće "pliću" organizaciju i manje menadžera.

Drugi pogled na oraganizaciju budućnosti baziran je na promeni vrednosti, a to je metanoik organizacija. Ona stavlja težišta na organizacioni razvoj, a u okviru toga na organizacioni dizajn.

Automatizovana organizacija – takva će se organizacija sastojati od malih radnih jedinica, kao i vezama sa sistemom pomoću kompjuterskih i komunikacionih veza. Te jedinice neće biti veće od nekoliko stotina ljudi i biće puno efikasnije od velikih jedinica.

ODNOSI U ORGANIZACIJI IZMEĐU POJEDINCA I GRUPE

Odnosi između pojedinca i grupe u organizaciji su jako važni jer efektivnost grupe zavisi od toga kako članovi grupe međusobno rade i međusobno komuniciraju, a podrška grupe ka pojedincu pomaže efektivnosti pojedinca.