Odlazak u penziju - stres ili zadovoljstvo

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Odlazak u penziju - stres ili zadovoljstvo
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz kulture ponasanja.

Психологија је знаност о људском понашању и нацелно се бави двама главним подруцјима. У првоме реду, она тражи и налази податке који су од знацења за разумијевање људског понашања. То је знанствено истраживање које називамо базицном (теоријском) психологијом. Базицна је психологија ''оријентирана на истраживања, у лабораторију или у реалним, природним увјетима, психицких појава и феномена и њихових узроцно-посљедицних веза те на истраживања разлика меду индивидуумима.''

Потом, друго, она се бави примјеном базицних спознаја да бисмо тако ријешили разлиците практицне проблеме људског живота. Овдје се онда сусрецемо с примијењеном психологијом, која употребљава знања базицне психологије на одредене дијелове људске праксе. Али, ''јасно је да оштру границу измеду базицне и примијењене психологије није могуце и није потребно повуци, измеду осталог и зато што су многе теоријске спознаје у психологији никле управо из истраживања у практицним ситуацијама.''

Једно од важних практицних подруцја примјене тих спознаја јест подруцје индустрије. Овдје се психологија бави персоналним проблемима (селекција, запошљавање, школовање особља), односима меду људима (сурадња и конфликти), обликовањем сустава цовјек-строј, способностима, радном околином (умор, монотонија, бука, свјетло, клима, лаy оут), а све у односу према људским способностима и ограницењима. Истовремено, она дјеломицно излази из ''творницког круга''. Њу занимају односи радника и послодавца, односи са синдикатима, итд.

Ограницимо се само на творницку средину. У творници се ради. А однос човека и рада изражен је у осебујном понашању. Овдје се цовјек понаша онако како то одредују радни задаци, радна околина и организација рада. Ова обухваца не само техницко-технолошку страну производног процеса него и проблеме индивидуалне и групне динамике и њима сукладне нацине интеракције. Подруцје је, дакле, врло сложено, али се разликује од базицне психологије. То је подруцје примијењене психологије, ције је име донекле нејасно. Ваља се овдје одлуцити измеду назива индустријска психологија и психологија рада.

Можда би се ваљало одлуцити за појам индустријске психологије. Јер, психологија рада је појам који је тешко разлуцити од појма ергономије. Наиме, колико год ергономија не брине само о прилагодавању цовјека раду него и о прилагодавању рада цовјеку, толико је њена тежишница ипак у овом посљедњем. Та је посебна техника индустријског понашања ипак претежно усмјерена на прилагодбу цовјек раду. Насупрот томе, индустријска је психологија шири појам. Она се бави психологијским проблемима при раду с особитом пажњом према ''људском фактору''. Овдје превладава шире знацење од онога да је њен задатак, као у претходном слуцају цисти техне. Али, будуци да се ипак ради у овоме слуцају, о индустријском раду, могуце је прихватити и други назив: технопсихологија рада, а да при томе и нецемо много, или цак ништа, погријешити. Јер, унутар техницког прилагодавања рада цовјеку, психологија и физиологија одиграле су најзнацајнију улогу и тај смо дио психофизиологије рада, на Бујасов приједлог назвали 'технопсихологијом рада', док је у Америци (они који тај појам разлику од појма људско инжењерство) називају 'инжењерска психологија'. Што се тице израза ''технопсихологија рада'', Бујас сматра да је тај израз погоднији, јер - како он каже – '' у овом се слуцају ради о техницкој организацији посла под видом психофизиолошких могуцности радника''.

На тај начин (индустријска) психологија у овоме слуцају психофизиологија рада – бавеци се процесима ускладивања измеду цовјека и рада – улази у знаност о прилагодавању физикалних увјета рада цовјеку (ергономија или људско инжењерство) оним својим дијелом, који је посвецен прилагодавању техницких карактеристика рада и строја психофизиолошким својствима цовјека, и тај се њен дио назива технофизиологија рада (инжењерска психологија). Тако су задовољена два дијела класицне индустријске психологије:
1. прилагодавање човјека раду
2. прилагодавање рада човјеку.
2 Шта је „стрес“?

Термин „стрес“ се у потпуности одомаћио у свакодневном језику. Нису ретке изјаве попут: „Под великим сам стресом!“ или „Његов посао је врло стресан“, итд. Чињеница да чак и лаици јако често користе овај термин придајући му најразличитија могућа значења, указује на то да изложеност стресним животним околностима свакако спада међу најчешћа људска искуства. Међу ситуације које се етикетирају као стресне спадају и оне које изазивају свакоме познато свакодневно нервирање, као и неочекиване, мање-више трагичне несреће. Свако ново стресно искуство подсећа нас на чињеницу да свет није у потпуности безбедно, стабилно и предвидиво место.

Када чујемо да је неко „под стресом“ ми углавном претпостављамо да разумемо на шта он тачно мисли. Сви имамо неке (често лаичке) имплицитне дефиниције или чак мини-теорије о стресу. Оне се најчешће тичу потешкоћа у излажењу на крај са захтевима околине и садрже емоције попут напетости и општег доживљаја нелагоде. Међутим, нарочито у лаичким круговима, али нажалост и међу стручњацима постоје велике разлике у томе шта тачно подразумевају под термином „стрес“. Неки акценат стављају на спољашњу ситуацију, неки други на интрапсихичке реакције (емоције, расположења или афективна стања), трећи наглашавају физиолошка дешавања у организму, а опет неки мисле на разне когнитивне процесе.

У свакодневном животу често настаје неспоразум због тога што се израз „стрес“ употребљава у јако пуно различитих значења. Међутим, неадекватна научна употреба термина „стрес“ не би требало да буде толерисана, нарочито ако се узме у обзир чињеница да се овај појам (истина под другим називом) у науци спомиње још код Хипократа, а психолози га проучавају више од пола века. На жалост, ако се међу лаицима под стресом подразумева пуно различитих појава, онда се може рећи да у стручним круговима хаос постаје још отприлике дупло већи. Данас се термин „стрес“ сматра једним од највише злоупотребљаваних психолошких израза. Кофер и Епли (Цофер & Аплеy) су истакли да је стрес присвојио подручје које је раније било покривано помоћу низа других појмова, укључујући анксиозност, конфликт, фрустрацију, емоционалне поремећаје, трауму, алијенацију и аномију. Стрес се данас спомиње у многобројним научним дисциплинама: психологија, психијатрија, физиологија, биологија, социологија,

1 Увод 3
2 Шта је „стрес“? 4
3 Поделе стресора према трајању и интензитету 5
4 Задовољство на послу 12
4.1 Kо је најнезадовољнији? 13
4.2 Како се изражава незадовољство? 13
4.3 Како реагирају незадовољни мушкарци, а како жене? 14
5 Живот у старости и пензији 14
5.1 Одлазак у пензију. 15
5.2 Пензионисање са социјалног аспекта 19
5.3 Пензионисање са радног аспекта 22
5.4 Пензионисање са економског аспекта 23
6 Закључак 24
7 Литература 25


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
24-06-2010 09:50 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Stres u organizaciji Vesnica 0 1,188 25-06-2010 08:30 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: