Novac i inflacija

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Novac i inflacija
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

U razmatranju istorijskog puta razvoja prometne vrednosti rečeno je da novčani oblik vrednosti predstavlja njen najrazvijeniji oblik. Paralelno sa razvojem i procesa razmene razvijala se i prometna vrednost. U stvari, novčani oblik vrednosti i počeli su da razvijaju nomadski narodi jer je njihova imovina kojom su raspolagali bila pokretna, te se jednostavno mogla otuđiti, a sam način života koji ih je neprekidno dovodio u dodir sa drugim zajednicama, upućivao ih je na razmenu. Ulogu novca, odnosno monopol u vršenju funkcije opšteg ekvivalenta, imale su prilično dugo najvažnije robe, takve kao što su stoka, predmeti od kože, žito, školjke, itd.
U onoj meri u kojoj razmena prelazi lokalne granice, prelazi i novčani oblik na robe koje su po prirodi pogodne za društvenu funkciju opšteg ekvivalenta, odnosno na plemenite metale, zlato i srebro. Međutim, razmena je pokazala da je zlato najpogodnija roba od vrednosti, u kojoj sve druge robe mogu naći "srodnu dušu", odnosno izraziti svoju vrednost. Opšte su poznate prirodne osobine zlata koje ga čine pogodnim za ulogu novca. Naime, zlato u malim količinama ima veliku vrednost, jednostavno se može deliti na manje delove i ponovo spajati, a da pri tome zadrži sva svoja hemijska svojstva, što inače nije slučaj sa drugim robama, itd. To znači da razmena daje zlatu ulogu novca, ali mu ona ne daje vrednost. Naprotiv, zlato i može da funkcioniše kao novac, zbog toga što je stvar od vrednosti, kao i druge robe, pri čemu tu svoju vrednost dobija u procesu materijalne proizvodnje.
Inače, novac ima pet funkcija: novac u funkciji mere vrednosti, novac u funkciji prometnog sredstva, novac u funkciji sredstava za zgrtanje blaga, novac u funkciji platežnog sredstva i novac u funkciji svetskog novca. Funkcije novca kao mere vrednosti i prometnog sredstva predstavljaju dve osnovne funkcije novca.

NOVAC U FUNKCIJI MERE VREDNOSTI

Prva i osnovna funkcija novca sastoji se u tome da robama u razmeni izmeri, izrazi njihovu vrednost. Novac u funkciji mere vrednosti nije ništa drugo nego prometna vrednost koja pokazuje koliko se za neku robu može dobiti novčane robe (na primer zlata).
Izražavajući svoju vrednost preko jedne jedine robe (na primer, preko zlata), sve robe postaju (iako to faktički nisu) jednoimene veličine, kvalitetno jednake i kvantitativno uporedive. Na taj način novac, odnosno zlato, funkcioniše kao opšta mera vrednosti ili izraz vrednosti, i tek ovom funkcijom, kao specifična roba u ulozi ekvivalenta, postaje novac.
Bilo bi pogrešno izvesti zaključak da robe postaju međusobno uporedive i samerljive tek preko novca. Upravo zbog toga što su robe kao vrednosti proizvodi ljudskog rada, odnosno zbog toga što je u njima materijalizovan apstraktan ljudski rad, one su međusobno uporedive. Novac u funkciji mere vrednosti ne mora da bude realno (fizički) prisutan, jer se vrednost bilo koje robe može izmeriti ili izraziti u zamišljenoj količini novčane robe - zlata.
Ukoliko ne bi bila utvrđena tehnička jedinica mere za težinu, kojom se mogu meriti različite količine zlata, tada ono ne bi ni bilo u mogućnosti da meri ili izrazi različite veličine vrednosti različitih roba. Tehnička mera kojom se mere različite količine novčanog materijala naziva se merilo cene. Kada funkcija mere vrednosti vrši zlato, onda ta tehnička jedinica mere, ili merilo cene različitih količina zlata, može biti kilogram, gram, itd.
Sledeći primer pokazuje da se preko različitih količina zlata izražavaju različite vrednosti roba.

Čak i kada se ne bi imao uvid u utrošene časove rada u proizvodnji ovih roba, ustaljenost razmene u navedenim relacijama jasno pokazuje da je vrednost automobila 10 puta veća od vrednosti jednog kaputa, jer se u razmeni za njega dobija deset puta veća količina zlata nego za jedan kaput, itd. To je moguće zahvaljujući činjenici da je i zlato roba od vrednosti, u čiju je proizvodnju, takođe, utrošen apstraktan ljudski rad.
Zlato kao novac već dugo ne funkcioniše u svom prirodnom obliku, već u obliku nacionalne monetarne jedinice, u obliku monete. Pri tom, pod monetom se podrazumeva novac čiji su oblik, težina, sastavni delovi i nacionalno ime, utvrđeni zakonom jedne države. Ukoliko pođemo od pretpostavke da je monetarno ime datog novca dinar, i da se lije od zlata u apoenima (komadima) od 1 dinara, čija je težina 1 gram zlata, i da je pri tome društveno potrebno radno vreme za proizvodnju 1 grama zlata, jedan čas apstraktnog ljudskog rada biće izražen na sledeći način:

Izražavanje vrednosti roba preko novca, kao nacionalne monetarne jedinice, nije ništa drugo nego cena roba. Naime, cena predstavlja novčani izraz vrednosti robe izraženu u novcu.
Kada se postavi pitanje od čega zavisi visina cene robe, može se reći da isti oni faktori koji utiču na promenu prometne vrednosti robe, utiču i na promenu cene robe. Cena robe je određena kako samom vrednošću robe, tako i vrednošću robe u ulozi ekvivalenta, odnosno vrednošću novčane robe.
Budući da je cena vrednost robe izražena u novcu, logično je tvrditi da je vrednost robe najznačajniji faktor koji određuje visinu cene. U navedenom primeru cena kaputa menjaće se u zavisnosti od promene njegove vrednosti. Ako poraste vrednost kaputa, povećaće se i njegova cena. I obrnuto, ukoliko se smanji njegova vrednost, smanjiće se i njegova cena:

Cena robe može da se menja iako se njena vrednost ne menja. Do toga može doći kao posledica izmene uslova proizvodnje novčane robe, u ovom slučaju zlata. Ukoliko pretpostavimo da se društveno potrebno radno vreme za jedan gram zlata poveća od 1 na 2 časa, doći će do smanjenja cene robe:


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
09-05-2010 04:41 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Novac i savremeni problemi novcanog opticaja Vesnica 0 1,160 11-05-2010 09:33 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Inflacija i deflacija Vesnica 0 2,037 11-05-2010 05:56 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Novac kao specificna roba banaka Vesnica 0 764 10-05-2010 10:16 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Inflacija - pojam Vesnica 0 2,209 10-05-2010 09:56 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Inflacija (3) Vesnica 0 1,388 10-05-2010 05:22 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: