Nezeljena dejstva lekova

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
DMaturski Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,122
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Nezeljena dejstva lekova
Sve stetne promene koje se javljaju u toku lecenja smatraju se nezeljenim dejstvom lekova. Ponekad su vrlo izrazene i zato je neophodno smanjenje doze leka ili prekid lecenja cak i kada je ono veoma uspesno.


SISTEMNA OSTECENJA ORGANIZMA LEKOVIMA

Opsta stetna delovanja lekova mogu nastati prilikom sistemne upotrebe lekova u stomatoloskoj praksi (opsti anestetici, analgetici, sedativi...), ali se vide pod izvesnim uslovima i posle resorpcije lokalno aplikovanih lekova u usnoj supljini (lokalni anastetici, vazokonstriktorna sredstva, kortikosteroidi za lokalnu primenu...).
Efekte ovih poremecaja mozemo podeliti na:
-uzgredni i sekundarni efekti
-toksicni efekti
-reakcije preosetljivosti
-idiosinkrazija
-alergijski poremecaji
-zavisnost od leka


UZGREDNA I SEKUNDARNA DEJSTVA

Najvaznije dejstvo za terapijsku primenu leka je farmakolosko dejstvo i naziva se glavno dejstvo. Medjutim, lek istovremeno prouzrokuje i niz drugih farmakoloskih efekata koji su izrazeni u manjim ili vecim stepenima, npr. atropin smanjuje sekreciju pljuvacnih zlezda i dovodi do susenja usta (zato se upotrebljava u stomatologiji), ali on izaziva i poremecaje vida, ubrzan rad srca...
Ova uzgredna farmakoloska dejstva obicno ne ometaju terapijsku primenu leka, npr. sedativno dejstvo antihistaminika koje je pozeljno u suzbijanju svraba u toku alergijskih poremecaja.
Primarno dejstvo leka je ponekad praceno sekundarnim pojavama koje su obicno nezeljene, npr. tetraciklini efikasno suzbijaju zapaljenske procese u usnoj supljini, ali oni i unistavaju normalnu bakterijsku floru u ustima i omogucavaju razvoj monilija koje su otporne na dejstvo tetraciklina (sekundarno dejstvo).


TOKSICNI EFEKTI

Predoziranje

Toksicni efekti su najcesce posledica predoziranja. Ovu komplikaciju predstavljaju lekovi koji imaju malu terapijsku sirini. Oni takodje nastaju kada je detoksikacija ili izlucivanje leka usporeno usled ostecenja funkcije jetre, bubrega... U takvim slucajevima ucestalo unosenje cak i malih doza leka dovodi do kumulacije i trovanja.
Toksicne reakcije mogu se javiti kao rezultat urodjene preosetljivosti organizma na normalno dejstvo leka.

Karakteristike

Toksicni efekti uglavnpm predstavljaju pojacano farmakolosko dejstvo leka do nezeljenog stepena, pa cak moze doci i do letalnog ishoda ukoliko se ne obustavi davanje leka i ne preduzmu potrebne mere na vreme.
Ponekad se toksicni efekti ispoljavaju u pojavama koje nisu karakteristicne za normalni spektar farmakoloskog delovanja leka.Tada dolazi do ostecenja jetre i bubrega jer se tu nalazi najveca koncentracija leka.

U digestivnom traktu moze doci do erozije zeludacne sluznice usled primene acetilsalicilne kiseline (aspirin).Poremecaje izazivaju i kortikosteroidi, citostatici, tetraciklini, eritromicin, a kao posledice se javljaju dijareje, hepatitisi....
Ukrvi dolazi do razlicitih anemija, agranulocitoze, trombocitopenija, methemoglobinemija usled uzimanja bactrima, fenacetina, citostatika...
U CNS-u dolazi do pospanosti, ataksije, pada TA usled uzimanja opijata, psihosedativa, antihistaminika..


ALERGIJSKE REAKCIJE

Alergijske reakcije su imunoloske prirode i izraz su stecene preosetljivosti pojedinih tkiva ili celog organizma prema odredjenom leku. Javljaju se obicno nedelju – dve dana posle prog kontakta sa lekom. Period senzibilizacije ponekad traje mesecima pa cak i godinama. U latentnom periodu, kao reakcija organizma na uneti lek, stvaraju se specificna humoralna antitela ili nastaju senzibilisani T – limfociti. Supstance koje izazivaju stvaranje antitela nazivaju se antigeni. Reakcija izmedju antigena i antitela je veoma specificna. Unosenjem cak i strukturno slicnih supstancija prvobitno unesenom leku dolazi do alergijske reakcije (penicilin i njemu sl.- unakrsna alergija).
Alergijska preosetljivost prema odredjenom leku traje vise meseci ili godina. cak i jedna aplikacija minimalne doze leka moze dovesti do vrlo teskih alergijskih poremecaja. U zavisnosti od nacina nastajanja obicno se razlikuju 4 osnovna tipa alergijskih reakcija:
1. anafilakticke reakcije
2. cititoksicne reakcije
3. stvaranje imunog kompleksa
4. pozna alergijska reakcija

1. Dolazi do koprivnjace (urtikarija), bronhospazma, angioneuroticni edem i anafilakticki sok. Ove reakcije su vezane za prisustvo IgE. Oni se vezuju za mastucite u kozi, sluznice. Prilikom ponovnog unosenja lek reaguje sa antitelima na celijskoj membrani mastocita, oslobadja se histamin, leukotrijeni i druge vazoaktivne supstance.
2. One se ispoljavaju teskim poremecajima u krvi (hemoliticka anemija, agranulocitoza i trombocitopenija). Kod ove alergijske preosetljivosti lek se veze za celijsku membranu eritrocita, granulocita ili trombocita i indukuje stvaranje antitela obicno IgG i IgM. Antigen reaguje sa antitelom i u prisustvi komplemenata prouzrokuje lizu i aglutinaciju celija.

3. Ovde antigen i antitelo se medjusobno spajaju u krvi pri cemu nastaje imuni kompleks koji se talozi u endotelu kapilara. Reakcija nastaje posle nekoliko casova ili vise dana od aplikacije leka (obicno penicilina) i ispoljava se povisenom temperaturom, otokom limfnih zlezda, bolovima u zglobovima, a cesto i urtikarijom.

4. Ove reakcije se obicno javljaju na mestu dodira leka sa kozom ili sluznicom senzibilne osobe i ispoljavaju se kao kontaktni dermatit ili kao stomatit. Nastaju dan-dva posle primene leka. Nosioci ovih reakcija su senzibilisani T – limfociti iz kojih se prilikom reakcije antigen – antitelo oslobadjaju limfokini.


IDIOSINKRAZIJA

Idiosinkrazija je abnormalno reagovanje organizma na lek koje nastaje vec pri prvom dodiru sa lekom. Uzrok ove pojave je obicno nedostatak pojedinih enzima koji ucestvuju u razlaganju leka, npr. vodonik – peroksid kod takvih osoba ne penusa kada se aplikuje na oralnu sluznicu vec stvara gangrenozne ulceracije. Ovim osobama nedostaje katalaza koja razlaze vodonik – peroksid.

ZAVISNOST OD LEKOVA

Psihoaktivne supstancije se koriste kao lekovi jer otklanjaju osecaj nelagodnosti i bola i prouzrokuju osecaj olaksanja ili euforiju. Psiholabilne osobe bez terapijskih razloga pocinju da uzimaju ova sredstva radi obnavljanja njihovih efekata. Ucestalo unosenje ima za posledicu stvaranje navike ili toksikomanije.
Ukoliko se razvije zavisnost unosenje ovih lekova je neophodno jer apstinencija od uzimanja droge prouzrokuje fizicke i psihicke poremecaje.
Ovi lekovi stvaraju fizicku, psihicku zavisnost i toleranciju.

Fizicka zavisnost

Ona je izraz fizioloski izmenjenog stanja organizma koji je sada prilagodjen trajnom prisustvu leka. Ukoliko se unosenje leka naglo prekine nastaju teski funkcionalni poremecaji koji mogu ugroziti zivot osobe. To su apstinencijalni znaci.





Psihicka zavisnost

Psihicka zavisnost je neodoljiva zelja da se nastavi sa uzimanjem leka radi obnavljanja njegovih euforicnih efekata ili da bi se sprecilo nastajanje apstinencijalnih znakova.

Tolerancija

Ona je redovna pojava koja prati zavisnost. Dolazi do postepenog slabljenja efekta leka i zato ga pacijent uzima u sve vecim kolicinama kako bi postigao prvobitni efekat.
Kod osoba koje hronicno uzimaju narkoticka sredstva redovno se srecu karijesna ostecenja velikog broja zuba i ozbiljni poremacaji parodonta, a takodje boluju od virusnog hepatitisa.



ORALNA OSTECENJA

Stetna delovanja lekova u usnoj supljini mogu naststi prilikom lokalne, intraoralne primene lekova, ali se zapazaju i posle sistemne primene lekova.

ORALNA OSTECENJA PRILIKOM INTRAORALNE PRIMENE LEKOVA

Promene se najcesce lokalizuju na mekom i cvrstom oralom tkivu.

Heijske opekotine oralne sluznice

Ovakvi poremecaji su veoma cesti i oni su posledica nepazljivog rada sa korozivnim sredstvima kao sto su kiseline, fenoli...
Prilikom upotrebe aspirina i to ako ih pacijent stavi na oralnu sluznicu dolazi do ulceracija.

Opasnost od nastajanja i sirenja infekcije

Lokalna primena tetraciklina remeti normalnu floru u ustima i olaksava rastmonilija i drugih mikroorganizama rezistentnih prema delovanju ovih antibiotika.
Intraoralna primena kortikosteroida takodje dovodi do monilijaze.
Usled proliferacije saprofitnih mikroorganizama nastaju izduzene filiformne papile na jeziku.

Obojenost oralne sluznice i zuba

Prolazna obojenost oralne sluznice javlja se posle intraoralne primene rastvora srebro – nitrata ili usled drobljenja tableta fenindiona.
Obojenost zuba nastaje priliom primene preparata koji sadrze stanofluorid li hlorheksidin.

Erozija zubne gledji

Nastaje usled drobljenja tableta koje sadrze kisele supstance (acetilsalicilna kiselina, vitamin C..).Razblazeni rastvor HCL-a koji se koristi za popravljanje nedostatka kiselog sadrzaja u zelucu takodje moze izazvati eroziju.

Ostecenje zubne srzi i periapikalog tkiva

Blagi ili jaci poremecaji zubne srzi nastaju prilikom unosenja pojedinih antisepticnih sredstava u duboku karijesnu leziju zuba radi sterilisanja dentina..Slicne promene prouzrokuju i sredstva za usenje kaviteta (alkohol) kao i sredstva za punjenje kaviteta (cementi, amalgami, akrilatne smole..)
Poremecaji u periapikalnom tkivu nastaju posle primena sredstava za devitalizaciju zubne srzi (arsen-trioksid) ili posle upotrebe sredstava za ispiranje, lecenje i punjenje kanala korena zuba.

ORALNA OSTECENJA PRILIKOM SISTEMNE PRIMENE LEKOVA

Poremecaji pljuvacnih zlezda

Mnogi lekovi prouzrokuju nedovoljno lucenje pljuvcke i susenje usta (xerostomia).Oralna sluznica tada postaje veoma osetljiva na nadrazaj i infekciju.Otezani su govor, gutanje hrane, a kod osoba bez zuba ugrozena je stabilnost proteze.Lucenje pljuvacke se brzo normalizuje cim se prestane sa primenom leka, ako ne, daju se male doze piokarpina ili neostigmina.Ako se radi o trajnoj suvoci usta doslo je do atrofije pljuvacnih zlezda.
-prekomerno lucenje pljuvacke- ptyalorrhea, nastaje posle primene holinergickih lekova kao sto su karbahol, pilokarpin, neostigmin.
-otok i bol pljuvacnih zlezda- antiinflamatorni lekovi kao sto su fenilbutazon, oksifenbutazon nastaje bezbolni otok parotidnih i podvilicnih zlezda.
Preparati joda izazivaju i otok i bol pljuvacnih zlezda.Lekovi koji se daju u terapiji hipertenzije takodje mogu izazvati otok i bol pljuvacnih zlezda (gvanetidin, bretilijum, klonidin, betanidin.)

Poremecaj cula ukusa

Hypogeusia, ageusia prouzrokuje D – penicilamin, koji se koristi u lecenju hepatocerebralne degeneracije.Poremecaj cula ukusa izazivaju i grizeofilvin, etionamid, protionamid, niridazol.Kod nekih osoba i ispiranje heksoralom.




Medikamentni stomatit

Osip na oralnoj sluzokozi kod sistemne primene lekova.
Dolazi do pojave eritema, bula ili ulceracija.fenacetin, fenazon, salicilati, jodidi, sulfonamidi, tetraciklini, barbiturati..

Lihenoidne promene

Javljaju se lezije na oralnoj sluzokozi koje su alergijske prirode.

Erythema multiforme

Posle primene sulfonamida dugotrjnog dejstva i barbiturata. Dolazi do pojava vezikula, bula i ulceracija na usnama, sluznici obraza i jezika. Javljaju se bolovi u zglobovima i povisena temperatura.

Lupus erythematosus

Zahvacena je oralna sluznica i promene su reverzibilne. Cesce kod zena.

Hiperplazia i hipertrofija desni

Zapaza se kod bolesnika sa epilepsijom koje se lece preparatima hidantoina (fenitoin, etotoin i metatoin).

Obojenost oralne sluznice i zuba

Dugom upotrebom hlorokina dolazi do plavicastosive obojenosti sluznice tvrdog nepca dok mepakrin boji sluznicu u zuckasto. Trovanje olovom, bizmutom ili zivom javljaju se pigmentne naslage na zapaljenom rubu desni. Tetraciklini boje zube u zuckastosmedje.

Oralne infekcije izazvane leovima

Antibiotici sirokog spektra unistavju normalnu bakterijsku floru u ustima i omogucavaju razvoj mikroorganizama koji su otporni na antibiotike. Infekcije nastaju posle primene imunosupresivnih supstancija (protiv odbacivanja transplatata).



NEZELJENE INTERAKCIJE LEKOVA

UZROCI

One nastaju neocekivano prilikom jednovremene upotrebe vise lekova. Cesce se javljaju posle aplikovanja stomatoloskih lekova koji su pod nekom medicinskom terapijom (srcana i vaskularna obolenja, povisen pritisak, dijabetes, epilepsija i psihoza).


MEHANIZAM INTERAKCIJE LEKOVA

Nezeljeni efekti uzajamnog delovanja lekova nastaju na vise nacina. Oni su posledica promene u resorpciji, raspodeli, biotransformaciji ili izlucivanju jednog leka pod uticajem drugog leka.

CINIOCI KOJI UTICU NA POJAVU INTERAKCIJE LEKOVA

Neke nezeljene interakcije nastaju kao posledica izmrnjene reaktivnosti organizma usled sistemnih oboljenja (hipertireoza, hipotireoza, alkoholizam, dijabetes). Desava se i kad su procesi detoksikacije i izlucivanje lekova smanjeni usled ostecenja bubrega i jetre. Jedan od faktora je i hipoalbuminemija.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
13-02-2010 03:40 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: