Mikrobiologija vode

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Mikrobiologija vode
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Mikrobiologija je nauka koja proučava žive organizme male veličine, najčešće nevidljive golim okom. Zadatak mikrobiologije sastoji se u izučavanju građe i zakonitosti razvoja mikroorganizama u cilju objašnjenja njihove uloge u procesima transformacije materije i mogućnosti upravljanja tim procesima. Mikroorganizmi imaju izuzetno veliki značaj u kruže-nju materije u prirodi. Jedni mikroorganizmi vrše razgradnju složenih jedinjenja u procesu razlaganja organskih ostataka, a drugi u toku života sintetizuju organske materije od prostih neorganskih jedinjenja (ugljen-dioksida, atmosferskog azota i dr.). Neki mikroorganizmi mogu izazvati bolesti, a drugi se koriste za lečenje bolesti koje su ranije bile neizlečive. Mikroorganizmi učestvuju u formiranju zemljišta. Pod njihovim uticajem stvaraju se naslage nekih korisnih ruda (na primer, nekih vrsta gvožđevi-tih i sumpornih ruda). Danas se u svetu sve više razvija mikrobiološka grana industrije, čiji je jedan od zadataka dobijanje krmnih belančevina iz otpadaka od prerade nafte ili drugih otpadnih materija.

Mikrobiologija voda izučava građu i život mikroorganizama koji se nalaze u čistim i zagađenim vodama, određuje pravac i zakonitosti procesa samoočišćenja, razjašnjava mogućnost korišćenja mikroorganizama u svojstvu indikatora stepena zagađenja vode. Posebna pažnja se poklanja izučavanju biohemijskih procesa, koji se odvijaju tokom očišćenja otpadnih voda, uticaju mikroorganizama i proizvoda njihove aktivnosti na kvalitet vode i radu postrojenja za prečišćavanje.

Mikroorganizmi nisu jedinstvena sistematska grupa. NJima pripadaju acelularni, prokariotski i eukariotski – jednoćelijski i višećelijski organizmi: virusi, bakterije, većina algi, gljive i protozoe. Zajedničko svojstvo svih mikroorganizama je mala veličina, koja je opredelila visok intenzitet razmene materija.

Čistih reka gotovo da više nema, vode za piće je sve manje. Slana voda mora i okeana je zastupljena sa oko 97%, zamrznuta u ledu na polovima i planinama sa oko 2,25%, a samo oko 0,75% su rezerve slatke vode, a od ove količine za piće se sada koristi oko 0,60%, ostaje budućim generacijama samo oko 0,15% slatke vode. Voda za piće u Srbiji u 2000. godini kontrolisana je u 177 vodovoda. Bezbednu vodu pije samo 52% stanovništva, a oko 30% stanovništva pije rizičnu vodu, koja je samo delimično pod kontrolom ili je uopšte nema.

"Voda će uskoro biti traženija od nafte", predviđa Mišel Batis, savetnik Federika Majora, generalnog direktora Uneska. U Parizu je od 19. do 21. marta 1998. godine održana međunarodna konferencija na kojoj su mnogobrojni eksperti i pedesetak ministara raspravljali o ovom velikom planetarnom problemu. LJudi su konačno shvatili da voda nije neiscrpan i besplatan nebeski dar i da bi morali da se organizuju da vodenim bogatstvima pravilno raspolažu, da ih zaštite i plaćaju. "Ukoliko se o vodi ne povede više računa, dve trećine čovečanstva će već pre 2025. godine patiti od žeđi, upozorava Nitin Desai, podsekretar UN i bliski saradnik Kofi Anana.

Sanitarni i ekonomski značaj vode za piće.

Život coveka je nemoguc bez vode. Voda cini oko 60% ukupne telesne mase zdrave odrasle osobe. Za život i zdravlje coveka sa fiziološkog, higijensko-epidemiološkog i socio -ekonomskog aspekta je neophodna materija. Obezbedivanjem dovoljnih kolicina higijenski i zdravstveno ispravne vode poboljšavaju se uslovi života, povecava zdravstvena kultura stanovništva, smanjuje morbiditet, pre svega zaraznih bolesti, a na taj nacin se povecava i prosecna dužina života.

Voda je supstanca od neprocenljivog znacaja za održavanje sveukupnog života na planeti Ukupna kolicina vode na planeti Zemlji je oko 1 400 miliona km3. Samo 2,5% ove kolicine je slatka voda. Ona je najvecim delom u obliku stalnog snega i leda na polovima ili se nalazi na velikim dubinama kao podzemna voda. Covek za svoje potrebe može koristiti vodu iz reka, jezera i dostupnih podzemnih basena što je samo 1% ukupne kolic ine vode na zemlji. I ovako mali broj vodnih resursa savremeni covek nemilosrdno koristi, iskorišcava i zagaduje. Posledice takvog ponašanja su pojava sve veceg broja oboljenja koja se mogu povezati sa kvalitetom vode za pice (water-related disease), smanjenje iskoristljivih vodnih resursa i njihovo opterecenje biorezistentnim i dugo održivim organskim zagadujucim materijama. Iz tih razloga sledi da ce se u XXI veku bogatstvo jedne zemlje i naroda, izmedu ostalog, meriti i kolicinom dostupnezdravstveno bezbedne vode za pice.

Svoju osnovnu higijensku ulogu voda može ispuniti ukoliko je ima u dovoljnim kolicinama i ako svojim fizicko-hemijskim i mikrobiološkim svojstvima ne može nepovoljno uticati na zdravlje. Veoma je važna pristupacnost vode za potrošace, što je voda pristupacnija to je manje izložena sekundarnom zagadenju, a to znaci, da su sistemi vodosnabdevanja sa direktnim snabdevanjem stanova, ukoliko daju kvalitetnu vodu u dovoljnoj koicini, najidealniji u zdravstvenom pogledu.

Na osnovu procena Svetske zdravstvene organizacije (SZO, 2002) u svetu:
•1,1 milajarda ljudi u svetu nema adekvatno vodosnabdevanje (nema pristup)
•2,6 milijardi nema osnovne sanitarne uslove
•1,8 miliona ljudi godišnje umire od dijarealnih bolesti (crevnih infekcija)(dijareja. trbušni tifus, dizeterija, infektivna žutica...); 90% su deca mlada od 5 godina

Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija u okviru dokumenta "Zdravljeza sve u 21. veku" higijensku ispravnost vode za pice i vodosnabdevanje svrstala u jedan od deset pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva jedne zemlje (WHO, 1998). Stoga poboljšanje kvaliteta vode, sanitarnih uslova i higijene redukuje ove bolesti za 15-30%.

Tako, jedan od ciljeva Milenijmske Deklaracije (Johanesburg ,2002.) je da se do 2015. godine smanji na polovinu procenat ljudi koji nemaju pristup zdravstveno iispravnoj vodi za pice. Takode, glavni cilj Protokola voda i zdravlje ( London, 1999) je zaštita zdravlja i obezbedivanje boljih uslova života, prevencija, kontrola i smanjenje bolesti koje se mogu povezati sa kvalitetom vode za pice, kao i zaštita vodnih resursa i ekosistema. Šest hiljada dece svakdnevno umire od dijarealnih bolesti koje su velikim delom povezane sa neadekvatnim vodosnabdevanjem i lošim sanitarnim i higijenskim uslovima.

Suoceni sa ovom problematikom zemlje clanice Evropske Unije su na IV Ministarskoj Konferenciji Životna sredina i zdravlje pod nazivom" Buducnost za našu decu" (Budimpešta,2004) usvojile Deklaraciju "Zdravlje dece i akcioni plan zaštite životne sredine za Evropu" (CEHAPE) Ovaj dokumet bi trebalo da pomogne državama u definisanju politike


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04-05-2010 10:55 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Zagadjivanje vode Dzemala 0 7,060 09-10-2010 11:39 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Termomineralne vode Dzemala 0 4,838 21-08-2010 01:28 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Termomineralne vode uopste i u Srbiji Dzemala 0 2,534 21-08-2010 01:27 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: