Menadžment procesa znanja

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

U poslednje vreme svedoci smo burnih i korenitih promena u oblasti društveno-političkih odnosa i ekonomskih osnova priređivanja kako na domaćem tako i na inostranom planu. Sve ove promene zahtevaju usvajanje i razvoj nove poslovne filozofije, razvojne strategije i u skladu sa tim osposobljenost za poslovanje na novim osnovama. Prestrukturiranje naše privrede i reformisanje preduzeća postavlja i nove zahteve u upravljanju preduzeća. To podrazumeva prihvatanje savremenog koncepta menadžmenta koji je zemljama savremene tržišne ekonomije dao svoje pozitivne rezultate. S obzirom da postoje različiti pristupi menadžmentu, bitno je naglasiti njegov razvojni aspekt, odnosno odreditiga kao stvaranje uslova koji obezbeđuju aktivnosti ljudi na ostvarivanju zajedničkih ciljeva odgovarajućeg procesa rada, kao „conditio sine qua non“ opstanku, rastu i razvoju preduzeća.
Za sva društva koja se nalaze pred velikim promenama kao što je recimo naše menadžment ima veliku ulogu. Veoma je važno iza sebe ostaviti komunistički i socijalistički način razmišljanja gde se sve zasniva na državnoj svojini. Danas je situacija sa menadžmentom uveliko drugačija i može se slobodno reći da je kao naučna disciplina ušao u gotovo sve pore našeg društva. Sport, zdravstvo, kulturu i dr. je gotovo nemoguće zamisliti bez menadžmenta , što samo dokazuje da je znanjem moguće postići velike uspehe naravno kako na poslovnom planu tako i na privatnom.

Istorijski aspekt

Prvi elementi primene funkcije menadžmenta javljaju se još iz perioda 3000 god. pre nove ere u Egipti, gde su egipćani koristili odgovarajuće organizacione sposobnosti pri izgradnji piramida.U antičkoj Grčkoj Sokrat i Platon su zagovarali nužnost razvoja menadžmenta ističući potrebu obrazovanja direktora i političara.
U srednjem veku menadžment biva zapostavljen da bi se ponovo o njemu govorilo u 19. veku učenjem Teulora, Faulora i drugih.
Svoju potpunu afirmaciju menadžment je doživeo u kapitalističkom društvu kada dolazi do ''menadžerske revolucije''. Vlasnici sredstava za proizvodnju postaju renterijeri a kapitalom upravljaju menadžeri, tj. Razdvajanje svojine nad kapitalom od njegove funkcije.
Praktično razdvajanje kapitala od upravljanja se prvo desilo u Nemačkoj kada je Georg Siemens osnivač i direktor prve Nemačke banke, spasio kompanije električnih aparata koju je osnovao njegov rođak Vernor pošto su je njegovi naslednici tako loše vodili da se je doveli na rub propasti.
Istorija obiluje primerima koje i današnji stepen razvoja ne može da objasni (izgradnja piramida i drugih monumentalnih spomenika), a ne sumljivo je da su oni proizvod vrhunskog menadžmenta i organizacije koja je zahtevala angažovanje velikog broja ljudi. Postojanje filozofije menadžmenta potvrđuju dela velikih vojskovođa (Aleksandar Veliki, Julije Cezar i dr.). Kao i većina nauka i naučnih disciplina i menadžment je doživeo maksimalni razvoj i praktično priznanje i primenu u periodu koji je vezan za najbližu prošlost, a u suštini to je posledica ogromnog napredka i razvoja ljudskog društva u svim oblastima njegovog delovanja.Nesporno je da su se mnogi događaji u dalekoj i bližoj prošlosti kao i u sadašnjosti odvijali i odvijaju pod budnim okom i dirigenskom palicom menadžmenta različitih oblika i nivoa

Razvoj menadžmenta

Klasična škola

Predstavnici klasične škole su: Frederick F. Tylor, Franck i Lilian Gilberth.
Teorija ''Naučnog upravljanja'' se odnosila na unapređenje individualnih performansi radnika. Frederik polazi od osnovnih pretpostavki da su
•proizvodnja i plate male
•neefikasnost, gubici vremena, loše korišćenje potencijala
•odluke menadžera su nesistematične
•potreban je naučni pristup za analizu posla imetode rada.
Tejlor je 1911 god. objavio jedno od svojih najzapaženijih dela pod nazivom ''Principi naučnog upravljanja''. Sa početka 20. veka klasična teorija o ''naučnom upravljanju'' dobija naziv ''Tejlorizam''. Četiri postulata čine važnost tejlorizma:
•On pristupa građenju temeljnih naučnih istraživanja radnih procesa