Medjunarodno kretanje dugorocnog kapitala

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Као што је већ истакнуто, међународно кретање капитала, посматрано са становншта временског критеријума може бити: дугорочно. средњорочно и краткорочно. Предмет нашег интересовања је управо међународно кретање дугорочног капитала које је у основи аутономног карактера. Према економском односно филозофском критеријуму, дугорочно кретање капитала се остварује преко кретања зајмовног и инвестиционог капитала. Према томе, два основна облика међународног кретања дугорочног капитала су: зајмовни капитал и инвестицкони капитал ( код којег се опет разликују стране директне инвестиције и портфолио тј. финансијске инвестиције).

Међународно кретање дугорочног капитала

Зајмовни капитал подразумева такав облик међународног кретања капитала код кога се куповна снага трансферише непосредно у облику зајма из земље даваоца кредита у земљу примаоца капитала (која га може користити у сврхе производње или потрошње). Добијање зајмова од међународних финансијских институција или са тржишта капитала у свету, један је од облика коришћења стране акумулаџије који је приступачан већини земаља. Оно што се нужно намеће као питање је: који је мотив за међународно кретање зајмовног капитала? Одговор на ово питање свакако је везан за две основне детерминанте које условљћавају поменуто кретање. Прва је везана за разлику у цени производног фактора (капитала) ко]а постоји од земље до земље и која се манифестује у висини каматне стопе. Скоро по правилу, висине каматних стопа су различите у различитим земљама (у већој или маљој мери), што зависи, пре свега, од нивоа снабдевености земаља овим производним фактором. Земље које располажу обиљем капитала по правилу имају мању каматну стопу, за разлику од земаља код КОЈИХ је због оскудице овог производног фактора његова цена већа (повећана тражња за капиталом изазива раст његове цене тј. камате) Имајући све ово у виду, јасно је да ће разлике у цени капитала мобилисати зајмовни капитал који ће се кретати из земље са нижом каматном стопом (обиљем капитала) у земљу са вишом каматном стопом (оскудицом капитала). Овакво кретање капитала назива се аутономним кретањем и оно одражава основну логику кретања капитала у зајмовном облику. Кретање зајмовног капитала може некада попримити и карактер индивидуалног (изазваног) кретања, али су то ређи случајеви. Они се најчешће јављају код краткорочних зајмова до којих долази због неравнотеже платног биланса, тако да имају одређену уравнотежавајућу улогу. Дакле, дугорочни зајмовнн капитал је у свом међународном кретању по правилу аутономан, док се за краткорочни карактеристично његово везивање за платки биланс.

Друга детерминанта која условљава кретање зајмовног капитала је стопа акумулаџије која је веома различита међу земљама. Наиме, зајмовни капитал се креће из земље са већом стопом акумулације у земљу у којој је она нижа, односно, из земље са већом граничпом склопошћу штедње у земљу у којој ЈЕ она на нижем нивоу. Једноставно речено, трансфер средстава тече из земаља које располажу релативним обиљем овог ресурса у оне у којима влада оскудица капитала. У кретању зајмовног капитала, потребно је разликовати два његова облика, и то: новчани и робни. Карактеристика новчаног облика зајмовног капитала огледа се у трансферу куповне снаге у новчаном облику (новчани трансфер), а у другом случају (робни облик кретања зајмовног капитала) ради се о трапсферу у робном облику (реални трансфер).
За разлику од високо развијених земаља, портфолио инвестиције у неразвијеним земљама нису играле неку истакнуту улогу. Неповољна макроекономска ситуација у овим земљама, манифестована високом спољном задуженошћу, високом инфлацирм и неповољном инвестиционом климом, резултирала је скромиим учешћем портфолио инвестиција у финансирању ЊИХОВОГ привредног развоја.
О портфолио инвестицијама, као једном од облика међународног кретања капитала, има смисла говорити једино под претпоставком постојања тржишта капитала (тржишта вредносних папира) у земљама примаоцима стране штедње. То потврђују и искуства неких успешних земаља у развоју, које су у послератном периоду упоредо са "економеким бумом" оствариле и импрегиван развој тржишта вредносних папира. Овде се пре свега убрајају следеће земље: Хонг Конг, Сингапур, Тајван, Малезија, Мексико и др. Снажан раст тржишта акција био је од изузетног значаја за привредни динамизам ових земаља.