Medjunarodni ekoloski kriminal

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Medjunarodni ekoloski kriminal
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Opšte je poznato da je ishrana jedan od ključnih faktora koji određuju razvoj i zdravstveni status čoveka. Ishrana je biološka funkcija jer čovek bez odgovarajuće hrane ne bi mogao da se održava u životu. Način na koji se individua hrani ima uticaj na zdravlje čoveka još u majčinoj utrobi, kada se potrebni sastojci dobijaju preko krvi. Hranu predstavljaju određene grupe hranljivih materija neophodnih za život.

Njena osnovna uloga je obezbeđivanje dovoljno nutritijenata (hranljivih sastojaka) za zadovoljenje metaboličkih potreba neophodnih za rast i funkcionisanje organizma. Pod hranom podrazumevamo sve materije koje čovek unosi u organizam, u
prerađenom ili neprerađenom stanju, začini, boje, I sve druge materije koje se dodaju u cilju poboljšanja. Nauka o ishrani (nutricionizam), prevashodno
proučava kako hrana gradi i održava telo, ona takođe istražuje kulturne I individualne razlike, koje objašnjavaju kako čovek bira “omiljenu” hranu . osnovni zadatak nutricionizma jeste da utvrdi koje vrste hrane i pića (i u kojoj količini), obezbeđuju energiju i gradivne materije potrebne za formiranje i rad svakog organa i sistema. Primenom savremenih agrotehničkih mera čovek ulaže napore da bi povećao prinos, poboljšao kvalitet ili zaštitio namirnice od štetočina. U tu svrhu koristi veliki broj raznovrsnih hemijskih supstanci, koje istovremeno vrše hemijsko zagađivanje životnih namirnica koje se koriste u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji hrane – pesticidi, aditivi, veštačka đubriva i teški metali. U ovom radu pažnja će biti posvećena ishrani i aditivima, kao jednoj grupi hemijskih zagađivača hrane.

ŠTA SU TO ADITIVI?

Počeci upotrebe aditiva dosežu čak do starih Egipćana koji su prvi koristili arome i boje, a so I dim su se i pre njih upotrebljavali u svrhu konzerviranja namirnica od jednog roda do idućeg. Početkom prošlog veka je otkrivena paleta novih aditiva kao što su emulgatori, prašak za pecivo I sredstvo za želiranje, što je omogićilo stvaranje novih vrsta prehrambenih proizvoda (margarini, sladoled). Aditivi u svojoj osnovi predstavljaju svaki
sastojak koji se iz tehnoloških razloga dodaje namirnici tokom proizvodnje, prerade, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja, sa svrhom da poboljšaju bezbednost, hranljivu vrednost, izgled, ukus, konzistenciju i boju. Aditivima se može mnogo oštetiti hrana i njen kvalitet. Što znači što bi naši “stari” rekli, jesti zdravu hranu bez ikakvih aditiva i špekcija.

„SLOVAN PROGRES” IZ SELENČE POKRENUO NOVI PROIZVODNI POGON
Preduzeće “Slovan - progres” iz Selenče juče je pokrenulo još jedan proizvodni program za preradu voća i povrća. U objekat opremljen savremenom oprememom po najvišim standardima uloženo je četiri miliona evra, a ovu veliku investiciju pomogli su Pokrajinsko izvršno veće i Fond za razvoj Republike Srbije.

Novi proizvodni pogon “Zdravo-organik” juče su otvorili ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić. Pokrajinska vlada je preko Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj za pogon za preradu voća i povrća izdvojila oko 900.000 evra. U njemu će u proizvodnji biti zaposleno novih 50 radnika a 500 kooperanata će dobiti priliku da sarađuje sa preduzećem koje će, očekuje se, u novgom pogonu prerađivati 5.000 tona voća i povrća godišnje i tako zarađivati oko pet miliona evra. Vodeći ljudi preduzeća kazali su na jučerašnjoj svečanosti da “Slovan - progres” zapošljava 220 radnika, a osim prerade voća i povrća bavi se građevinarstvom, proizvodnjom betona, aluminijske i PVC stolarije... U fabrici “Zdravo” proizvode se sto posto prirodni sokovi, kompoti, marmelade, pekmezi, ajvar i druge namirnice koje su se odomaćile i na tržištima Slovačke, Austrije, Crne Gore i BiH, a uskoro bi trebalo da se nađu i u Rusiji i Sloveniji. Novi objekat snabdeven je modernim ULO komorama i opremom za dugotrajno čuvanje svežeg voća i povrća, kao i komorama za duboko smrzavanje.
Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević je, otvarajući novi pogon, naglasio da rezultati koje je postiglo preduzeće iz Selenče mogu da budu putokaz našoj poljoprovredi, te da je hrana resurs na koji se ova zemlja u budućnosti može osloniti.
Istakavši značaj ovog projekta kada je reč o unapređenju vojvođanskog agrara i smanjenju stope nezaposlenosti u Pokrajini, predsednik IV Vojvodine Bojan Pajtić podsetio je da je preko Fonda za kapitalna ulaganja odobreno finansiranje 415 projekata, vrednih 14,8 milijardi dinara. Pokrajinski sekretar za nauku Dragoslav Petrović izrazio je nadu da će Vojvodina slediti dobar primer Selenče kada je o zapošljavanju i novim investicijama reč. On je kazao da je Izvršno veće Vojvodine ove godine za nove tehnologije obezbedilo 12 miliona evra, te da je otvoreno preko 16 hiljada radnih mesta.
Ministar poljoprivrede Milosavljević je kazao da postoje predlozi da se obeštete paori koji su se letos suočili sa sušom ali da se pre završnih rezultata žetve i berbe pojedinih kultura ne može precizno reći u kom će se pravcu ići. Po njegovim rečima predloženo je da se poljoprivrednici koji su pretrpeli štetu oslobode poreza na katastarski prihod, da se odlože krediti dospeli iz agrarnog budžeta, i dugoročni i kratkoročni, te da se zajedno sa preduzećima “Srbija vode” i “Vode Vojvodine” nađe načina da se umanji naknada za odvodnjavanje time što bi se deo kamata otpisao i što bi se prolongirali rokovi za plaćanje.

FALSIFIKATORI HRANE I PIĆA SE NE PREDAJU

Da je falsifikovanje namirnica i pića i dalje unosan posao pokazalo se pre neki dan, kada je u Bosni i Hercegovini otkrivena lažna testenina Kikindskog mlina. Nakon devedesetih godina prošlog veka, kada je ovaj biznis bio i te kako rasprostranjen, i zatišja u poslednjih nekoliko godina, kada su naše i tržišta u regionu, prilično dovedena u red, falsifikatori ponovo pronalaze načina da doskoče inspekcijama.

Krivotvorenje proizvoda iz Kikinde nije usamljen slučaj. Poslednju godinu-dve falsifikovni su i drugi proizvodi iz Srbije, naročito oni koji su zastupljeni i dobro prodavani na susednim tržištima. Inspektori Republičke tržišne inspekcije su pronalazili lažnu rakiju “stomakliju”, a na tržištu je bilo i lažnog “marbo” čipsa i “taš“ deterdženta za sudove. Takođe, bilo je i pokušaja uvoza keksa iz Makedonije, koji u nazivu ima dodatak “plazma”, a pronađena je i lažna ambalaža za proizvode “Soko-Štarka”, i to kod proizvođača koji je takođe podneo zahtev za zaštitu intelektualne svojine za svoje proizvode. Reč je o proizvodima koji su imali identičnu ambalažu i deklaraciju kao originali. Od uvoznih proizvoda koji su se rado krivotvorili na tržištima u ovom delu Evrope pomenimo čokoladu “milka”. Nedavno je naša tržišna inspekcija na pijacama u Beogradu i Pančevu pronašla čokoladu “mileke”, koja je samo podsećala na original.
Devedesetih godina, osim začina, eurokrema... najčešće se falsifikovala žestina. Sada je ta pojava svedena na minimum, ali su i u skorije vreme krivotvoreni “Rubinov” vinjak, pelinkovac, loza, “banatski rizling”, pivo “jelen”... Upućeni u ove poslove procenjuju da je odnos ulaganja i zarade jedan prema 20, pa nije ni čudo što se i dalje pronalaze načini da se alkoholna pića falsifikuju.
U Upravi carina Srbije podsećaju da su kineski proizvođači pokušavali da ubace falsifikovane proizvode “Donkafe”. Stoga Odeljenju za zaštitu intelektualne svojine firme čija se roba falsifikuje, ali i one koje nisu imali tako loša iskustva, podnose zahteve za zaštitu brenda. Prava su zaštitili “Bambi”, “Crvenka”, “Nopal”, “Jafa”... Prošle godine je Uprava carina u oko 700 slučajeva prekinula postupke uvoza, izvoza i transporta, za robu kod koje se sumnjalo da je povređeno neko od prava intelektualne svojine. Ovim problemom bi trebalo da se zajedno bave nadležni u svim zemljama u okruženju jer se samo tako mahinacijama može stati ukraj. “Kikindski mlin” je, recimo, odmah reagovao i prijavio kopiju Tržišnoj inspekciji u BiH. Uslediće i protestno pismo Upravi ministarstva za inspekcijske poslove Federacije BiH, a Regionalna privredna komora Kikinde je već stupila u kontakt s Privrednom komorom Unsko-sanskog kantona.
S obzirom na profit, ovakvih slučajeva će biti još, ali, gledajući na duge staze, potrošači ipak mogu biti zadovoljni onim što je država uradila da bi zavela reda na tržištu. Tržišna inspekcija je ove i prošle godine postigla dobre rezultate kada je o deklarisanju proizvoda reč. Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koji je stupio je na snagu 10. juna 2006. godine, propisano je da ona nadzire proizvodnju i promet robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine: žig, dizajn, patent, geografska oznaka porekla, autorska i srodna prava. Pronađeni su krivotvoreni žigovi najpoznatijih svetskih kompanija, kao što su: “Eskada”, “Skečers”, “Pačoti”, “Najki”, “Unilever”, “Ribok”, “Adidas”, kao i naš “Marbo produkt”.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04-05-2010 10:54 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Globalni ekološki izazovi Dzemala 0 3,132 23-07-2011 05:50 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Ekološki problemi Srbije Dzemala 0 3,931 23-07-2011 05:44 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Globalni ekološki problemi Dzemala 0 4,222 21-08-2010 12:36 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Ekoloski marketing Dzemala 0 2,149 21-08-2010 12:32 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Globalni ekološki problemi VS1 0 3,769 03-06-2010 11:11 AM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: