Manastir Krka

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

Три и по километра од Кистања у северној Далмацији – Република Хрватска , у кањону реке Крке, смештен је српски манастир Крка назван по реци која поред њега протиче. Древни манастир 1350. године подигла је Јелена Шубић, ћерка светог Стефана Дечанског и рођена сестра цара Душана, посветивши га Светом Архангелу Михаилу.
Манастир Крка је од свога оснивања до данас живео животом православних Срба северне Далмације – када су они страдали и он је страдао са њима, када су они духовно васкрсавали и манастир се обнављао. Од свог оснивања до данас био је и остао духовни центар православних Срба у Далмацији.
Богату историју манастира Крка доказује и богата манастирска ризница са преко 2000 експоната и предмета, коју сачињавају древне православне иконе, рукописне богослужне књиге из XV и XVI века, богослужбени предмети и свештеничка одежда међу којима је најпознатија епитрахиљ Светог Саве. Светом Сави првом српском просветитељу и учитељу посвећена је и капела у крипти манастира Крка, а сада се у оквиру манастирског конака гради капела светог Павла, просветитеља Далмације .
При манастиру Кркa још 1615. године основана је богословија. Из ове богословске школе до сада су изашли многобројни епископи, свештеници, монаси, као и културни и просветни радници.
Од свог постојања до данас манастир Крка је био и остао духовно исходиште, културно средиште и народно збориште православних Срба у Далмацији. Он је живо сведочанство о духовном јединству Срба, јер манастир Крка је значајан споменик српске цркве и народа, његове уметничке и духовне вредности су важан део целовитог корпуса српске уметности и културе.

ИСТОРИЈА

По живом народном предању, а то потврђују и историчари цркве и летописци, манастир Крка је подигнут на месту где је апостол Павле проповедао хришћанство. О тој проповеди апостола Павла по Далмацији постоје сведочанства историчара и учитеља цркве, као и живо народно предање. Стари хроничар Мациус, казује да је апостол Павле путујући са Истока за Рим прошао путем који је водио поред старог града Бурнума, близу данашњег места Кистање, и да се зауставио на реци Татус данашњој Крки, где је проповедaо Христову науку. На том месту касније је подигнут Светоарханђелски манастир познатији као манастир Крка.
Овај манастир подигла је српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, удата за хрватског кнеза Младена Другог Шубића, посветивши га Св. Архангелу Михаилу. Било је то 1350. године. Предање каже да су манастир на данашњем месту основали монаси приспели из Свете Земље /Јерусалима/ и то из манастира Светих Арханђела, задужбине краља Милутина. Њих је на то наговорио исповедник принцезе Јелене, монах Рувим. Педесетак година касније, 1402. године, како стоји у запису изнад улаза манастир је дограђен.
Црква манастира Крке настала је на месту од изнимног значаја нашта указују пећине и гробнице испод разине олтарског дела храма који су били као разлог, прво за настанак храма,а као друго, за посвету Св. Арханђелу Михаилу, јер се по правилу цркве баш њему посвећују, а по тврдњама великих црквених отаца, земаљска црква се подиже на костима мученика шта наводи на закључак да су оснивачи манастира знали зашто, па су управо ту установили ову светињу.
У Хроници владике Симеона Кончаревића наводи се да је овај манастир богато даривала кнегиња Јелена и да је тако Крка поста лавра, место молитве, народног саборовања и културно средиште Стална опасност Србима у Далмацији и њиховим светињама претила је опасност од Турака, односно од ратних сукоба турске и млетачке власти. Крајем 16. и почетком 17. века због турских зулума на недужни народ и њихове духовнике, велики део српског народа је иселио из Далмације а са њима и монаси манастира Крка, који су селећи се понели са собом вредне богослужбене књиге и литургијске предмете. Нови турски зулум 1619. године захватио је поново ове пределе када су Турци приморавали хришћанску рају да се потурчи. Манастир Крка је са својим братством ово зло избегло, искупивши се – калуђери су дали Турцима неколико кеса блага како би их оставили на миру. Међутим, 1647. године Турци су опљачкали манастир Крку, а храм оскрнавили. Монаси су пребегли и затражили помоћ и заштиту млетачких власти. Године 1650. скрадински кадија дозвољава калуђерима манастира Крка да се врате врате у свој манастир. Вративши се у запустели манастир они почињу рад на његовој обнови.
Обновљену цркву и конаке поново су 1647. године опљачкали Турци и тада је један број калуђера поново избегао али не задуго.
Поред Турака, сталну опасност по српски православни народ на просторима Далмације представљала је и Римокатоличка црква и њен програм уније. После Карловачког мира 1699.године намесник филаделфијског епископа, под чијом јурисдикцијом је била православна црква у Далмацији постао је Никодим Бусовић. Он је