Ljubavna poezija u pjesnickom opusu Jovana Ducica - književnost

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ни за кога као за лирског пјесника љубав и жена не представљају тако судбоносан чин постојања и предмет пјевања. Зато, мисли Дучић, «лирски песник говори о својој љубави озбиљно као о створењу света».
Будући, дакле, да је «све зачето у љубави и сполу, као и дете», и да се «ништа не даје одвојити од општег принципа плођења», љубав је услов и начин постојања лирског пјесника.
Пошто љубав за друге људе нема исту вриједност, «много је мање љубави на свијету него у литератури; у једном роману има више љубави него у једном великом граду». Има људи, говорио је Дучић, који никада не би били заљубљени да нису од других чули да љубав постоји. Међутим, иако у умјетниковом животу жена игра огромну, Дучић у својој склоности ка апсолутном вели пресудну улогу, умјетник ниједној вољеној жени никада није трајно захвалан. Снагу љубавног заноса, и као доживљаја и као надахнућа, пјесник не мјери трајањем, већ интензитетом у тренутку. Управо, да би љубав имала моћ умјетничког плођења, излази да мора бити пролазна. На тај начин, пјесник као умјетник од жене више воли љубав, а од љубави своје дјело, док као љубавник од жене увијек више воли себе ...

ЈОВАН ДУЧИЋ

Јован Дучић је рођен у Требињу од мајке Јованке и оца Андрије. Тачна година рођења није поуздано утврђена, али се претпоставља да је рођен у периоду од 1869. до 1876. године. Сам пјесник, у неким својим биографским дјелима и биљешкама, као датум свог рођења наводи 5. фебруар 1874. године.
Убрзо послије рођења остаје без оца Андрије који је погинуо у Херцеговачком устанку. По завршеној основној школи у Требињу, одлази у Мостар гдје завршава трговачку школу, и ради као помоћник у радњи свог полубрата Ристе Глоговца. Прву своју пјесму под називом «Самохрана мајка» објавио је 1886. у сомборском часопису «Голуб». Био је члан мостарског пјевачког друштва «Гусле». После смрти сестре Милеве одлази у Сарајево (1890) и похађа учитељску школу. Школу завршава у Сомбору, после чега одлази у Бијељину гдје почиње да ради као учитељ. Одатле су га власти протјерале и забраниле учитељски рад због «ометања јавног реда и мира», а у ствари је ријеч о политичком обрачуну са истакнутим националним активистима...