Lizing 2

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Uvod

Sama reč lizing (leasing) potiče od engleske reči "to lease", što u prevodu znači "dati pod zakup, najam". U Egiptu, oko 3.000 godina pre nove ere, u vreme vladavine Tintesa i Menesa, pojavili su se prvi oblici davanja stvari pod zakup i smatra se da je to i bio nastanak lizinga. Kroz istoriju su se, naravno, stvari i dalje davale pod zakup, ali se lizing u današnjem smislu reči javlja tek krajem XIX veka u Americi. Tamo, na primer, Bell-Telephone Company, počevši od 1877. godine, nije prodavala telefone već ih je davala na korišćenje u obliku lizinga.

Istorija davanja robe u najam

U XX veku lizing je počeo da se prenosi iz Amerike u druge zemlje: Kanadu, Japan, Englesku, Nemačku, Švajcarsku... Svakako, zemlje sa razvijenijom tržišnom privredom su ga posebno brzo usavršavale. Kod nas se lizing javlja od sredine XX veka i to prvo u vidu uzimanja u zakup elektronskih uređaja. Od sedamdesetih godina na dalje lizing poslovi su se počeli široko upražnjavati, obuhvatajući mnoštvo objekata, najpre investicionu opremu, pa zatim i proizvode za stanovništvo. Danas, što zbog stranih firmi koje nastupaju na našem tržištu, što zbog povećane tržišne orijentacije domaćih firmi, poslovi lizinga su u naglom razvoju.

Lizing je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da će drugoj strani predati predmet lizinga na korišćenje, na određeni vremenski period, dok se druga strana obavezuje da će za to platiti odgovarajuću naknadu. Iz ove definicije se na prvi pogled može zaključiti da lizing nije ništa drugo do običan zakup stvari i u tom slučaju se možemo zapitati zašto onda ekonomisti komplikuju stvari i koriste strane reči, kada postoji vrlo jednostavna srpska reč – zakup. Odgovor leži u činjenici da je lizing zapravo mnogo više od običnog zakupa.

Lizing je kompleksna mešavina pravnih poslova: zakupa, kupoprodaje sa pravom zadržavanja prava svojine, ugovora o delu, kreditiranju, pružanju specijalizovanih usluga, ugovora o obučavanju kadrova i još mnogo toga. Ugovorom o lizingu se preduzeća ili obični građani, umesto da kupe kompjutere, uređaje, automobile, ili neku drugu opremu i samim tim plate njihovu punu cenu, obraćaju proizvođaču ili specijalizovanom lizing preduzeću da im tu opremu da u zakup, za određeni period u kome će plaćati ugovoreni iznos u ratama, s tim da oni stiču pravo da tu opremu koriste do ugovorenog roka i da je posle toga eventualno otkupe. Davalac lizinga može biti ili direktno proizvođač, ili specijalizovana kompanija koja uzima opremu od proizvođača i daje je u zakup korisniku. Ugovorom se još može definisati i mogućnost da, ako se radi o kompleksnoj opremi, davalac lizinga obezbedi obuku kadrova, popravku eventualnih kvarova i sl.


Vrste lizinga

Lizing se u praksi može pojaviti u različitim oblicima:

Direktni i indirektni lizing

U direktnom lizingu (ili proizvođački lizing) je davalac lizinga ujedno i proizvođač stvari koja se daje na lizing. Na primer, proizvođač automobila daje na lizing automobil direktno nekom građaninu ili preduzeću. Ovakav lizing je vrlo sličan prodaji na kredit, s tim što ovde najčešće ne dolazi do prenosa prava svojine nad tom stvari.

U indirektnom lizingu davalac lizinga nije istovremeno i proizvođač te stvari. Davalac lizinga je tzv. lizing društvo, koje može biti banka ili neko preduzeće specijalizovano za davanje lizinga, a koje sklapa dva ugovora: jedan sa proizvođačem, a jedan sa korisnikom lizinga.

Finansijski i operativni lizing

Finansijski lizing je sklapanje dugoročnog ugovora u kome se korisnik lizinga obavezuje da će izvršiti plaćanja tako da ukupan iznos svih rata premašuje iznos nabavne cene date stvari, tzv. full-pay-out ugovor. Pri tome, rok trajanja lizinga je 70-90% očekivanog veka trajanja te stvari, tako da je logično da se data stvar posle isteka tog roka više ne može davati u zakup nekom drugom korisniku (jer vredi mnogo manje). Radi se uvek o pokretnoj nepotrošnoj stvari: oprema, vozila, postrojenja, kompjuteri... Korisnik snosi sve troškove i rizike vezane za datu opremu. Ovakav ugovor ne može biti otkazan.

Operativni lizing je, za razliku od finansijskog, kratkoročan i otkaziv u svako doba. Trajanje ugovora je kraće od ekonomskog veka date opreme, a naknada je manja od vrednosti opreme. Sve troškove i rizike snosi davalac, a to su rizik slučajne propasti stvari, zastarelosti, troškovi osiguranja, održavanja, nabavke rezervnih delova, obuke kadrova, pružanje tehničke pomoći...

Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari

Lizing pokretnih stvari za predmet lizinga ima obično opremu. To može biti Plant Leasing, gde se na lizing daju cela postrojenja. Equipment Leasing je lizing pojedinačne opreme. U Second Hand Leasingu se na lizing daje stvar koja je već bila data na lizing, pa je po isteku roka vraćena davaocu (naravno, pod uslovom da ta stvar i dalje ima upotrebnu vrednost, tj. da se može koristiti). Lizing nepokretnih stvari je situacija kada se na lizing daju nepokretnosti, zgrade.

Ostale vrste lizinga

Sale-and-Lease-Back je lizing nekretnina velike vrednosti. Vlasnik prodaje svoju nekretninu, koja ima veliku vrednost, pa je naknadno uzima u lizing. Znači, on prenosi svojinu na nekog drugoga, zadržavajući pravo korišćenja preko lizinga.Leveraged Leasing je lizing vrlo skupe pokretne opreme i velikih ekonomskih projekata dugog veka (preko 30 godina). Ovde učestvuju najmanje tri učesnika: korisnik, davalac i kreditor na dugi rok. Oprema se otkupljuje tako što davalac obezbeđuje 20-40% vrednosti opreme, a preostali iznos se nabavlja kreditnim linijama od banke. Kredit se osigurava pravom zaloge na objektu lizinga.

Pravna regulativa

U većini zemalja ugovor o lizingu nije pravno regulisan. Zbog toga se u tim zemljama za lizing primenjuje pravna regulativa koja se odnosi na zakup. Kod nas do skoro nisu postojali propisi koji regulišu ovu materiju. Početkom juna 2003. godine je stupio na snagu Zakon o finansijskom lizingu, a on se primenjuje od 01. 01. 2004. godine. Ovim zakonom je definisano da u lizingu učestvuju tri subjekta: davalac, primalac lizinga – korisnik i isporučilac predmeta lizinga. U ovoj kombinaciji, davalac lizinga, uz zadržavanje svojine nad datim predmetom lizinga, prenosi na korisnika ovlašćenje držanja i korišćenja tog predmeta, na dogovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Davalac lizinga može biti preduzeće čiji je minimalni osnovni kapital 100.000 evra. Isporučilac lizinga uvek prenosi pravo svojine na davaoca, radi dalje predaje korisniku. Minimalni rok na koji se može zaključiti ugovor o lizingu iznosi dve godine, a predmet ugovora je, obzirom da se radi o finansijskom lizingu, pokretna nepotrošna stvar (kompjuteri, oprema, vozila itd.). Zakon definiše prava i obaveze sva tri subjekta lizinga, eventualne sankcije, prestanak ugovora. Savremeno tržišno poslovanje se odlikuje mnoštvom inovacija, novih formi poslovanja, novih vidova poslovne prakse i organizacije. Lizing, iako vekovima prisutan, tek u poslednjem veku dobija na značaju i definitivno se smatra tržišnom inovacijom, pored franšizinga, faktoringa, forfetinga.