Lisabonski ugovor -ek

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Od Sporazuma za Ustav do Lisabonskog sporazuma

Odlučujući korak za usvajanje predloga Ugovora o Ustavu za Evropu je bilo redovno zasedanje Evropskog saveta u Lakenu 2001. godine. Sve sednice Konvencije bile su javne. Zadatak Konvencije bila je rasprava o budućnosti Evrope. Evropska konvencija trebala je da odgovori na pitanja koja su se ticala: 1) raspodele nadležnosti između država članica i regiona, 2) metoda donošenja odluka u novim okolnostima proširenja, 3) izgradnji novog institucionalnog balansa u EU.

Francuski referndum

Francuski parlament ratifikovao je pocetkom februara Lisabonski sporazum, skoro tri godine pošto su Francuzi na referendumu odbili Nacrt evropskog ustava. Sporazum, koji mora da odobri svih 27 članica EU, podrazumeva reformu institucija, odnosno duži mandat njenom predsedniku, veće ingerencije komesaru za spoljne poslove, više demokratičnosti u donošenju odluka i više rasprava u evropskom i nacionalnim parlamentima.
Francuski premijer Fransoa Fijon i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso pozdravili su rezultate glasanja. "Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma Francuska se vraća u srce Evrope, nekoliko meseci pre početka njenog predsedavanja Savetu EU", saopštio je Fijon.
Francuska je peta zemlja EU, posle Mađarske, Malte, Rumunije i Slovenije, koja je ratifikovala takozvani Lisabonski sporazum, koji predstavlja zamenu za ustav. Irska će jedina organizovati referendum, na kome će građani odlučivati da li će sporazum biti prihvaćen, a što nalaže njen ustav ...