Liderstvo - menadžment

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

U savremenim uslovima poslovanja, kada preduzeća teško uspevaju da se diferenciraju od konkurenata po drugim osnovama, na značaju dobija sposobnost preduzeća da prepozna lidera, angažuje ga i njegovim delovanjem pokuša da maksimizira učinak zaposlenih, i istovremeno racionalnije ostvari svoj cilj.
U ovom kontekstu, lider je osoba koja, svojim rečima i ličnim primerom, izrazito utiče na ponašanje, razmišljanje i emocije zaposlenih. Osnova neophodnosti liderskog upravljanja leži u dinamičkom razvoju današnjeg ljudskog društva. Lider je onaj koji može da vodi organizaciju u današnjem turbulentom okruženju, jer je on onaj koji može da se uspešno nosi sa promenama.

Definisanje liderstva

Po Piteru Drakeru (Peter Drucker), jedina definicija lidera je ’’onaj koji ima sledbenike’’.

Menadžersko liderstvo bi se moglo definisati kao proces kojim se delatnost èlanova grupe usmerava ka ostvarenju zadataka. Ova definicija ima 4 znaèenja:
1.liderstvo podrazumeva ljude,
2.liderstvo znači nejednaku raspodelu moći između lidera i članova grupe,
3.sposobnost lidera da se na različite načine koriste različiti oblici moći kako bi se uticalo na ponašanje sledbenika,
4.kombinacija prethodna tri elementa.

Pri definisanju liderstva u menadžmentu, bitno je napomenuti da liderstvo i upravljanje nisu sinonimi, uprkos činjenici da se liderstvo dovodi u vezu s upravljanjem i da je važno za menadžment. Usled nedostatka pravih lidera, u većini organizacija postoji problem ‘’previše upravljanja i premalo liderstva’’. Neko može biti uspešan menadžer – dobar planer i pošten, organizovan upravnih, ali bez motivacionih sposobnosti lidera. Drugi mogu bili uspešni lideri - koji su sposobni da stimulišu raspoloženje i privrženost - ali im nedostaju menadžerske sposobnosti da kanališu energiju koju su kod drugih izazvali.

Lider vs. menadžer

U američkoj literaturi vrlo je popularna definicija razlike između lidera i menadžera koja je jedna igra reči: lideri rade prave stvari (right things), a menadžeri rade stvari na pravi način (things right). Iako popularna, ova definicija nije svakako dovoljna i kompletna, jer ona pretpostavlja da su pozicije lidera i menadžera na suprotnom polu, ali to svakako nije slučaj u organizacijama, s obzirom na to da je u svakom poslovnom okruženju potreban i rad lidera i rad menadžera. Oni nisu konkurentni, već su komplementarni. I jedan i drugi su potrebni organizaciji da bi prosperirala. Jako liderstvo i slab menadžment može lako dovesti organizaciju u opasnost.

Mnogi ljudi čak i danas imaju stereotipe o pozicijama lidera i menadžera u organizaciji. Stereotip je da je lider usamljen na samom vrhu organizacione piramide, da su ispod menadžeri koji upravljaju, a da su na samom dnu, jasnom linijom odeljeni, ostali saradnici. Realnost je dosta drugačija. U kompleksnoj organizaciji može biti na hiljade kompleksnih i povezanih poslova. Oni uslovljavaju jednu drugačiju povezanost ljudi, tako da odlične lidere možemo naći i u timovima na najnižem nivou. Isti taj proces doprinosi smanjenju menadžerske uloge i pozicije u organizaciji. Ljudi su čvršće povezani ne samo zbog međuzavisnosti timova unutar organizacije, već su direktno povezani i sa kupcima i sa ostalim akterima iz okruženja. U takvim situacijama dobro liderstvo je od kritičnog značaja za uspeh organizacije na tržištu.

Karakteristike lidera (vodje)

Da li se lider radja ili se afirmiše? Polazeći od različitog stepena motivacije i orjentacije menadžera, Fidler (F.F. Fiedler) razvija teoriju po kojoj se ljudi ne rađaju sa predispozicijama lidera, već da niz okolnosti može doprineti afirmaciji pojedinca kao nosioca te uloge.
Većina ljudi pripisuje svojim vođama poželjne osobine kao što su hrabrost, integritet i saosećajnost, istovremeno odbijajući da prihvati ili minimizirajući postojanje nepopularnih osobina kao što su pohlepa, surovost, i sebičnost. Uspešne vođe imaju i poželjne i nepoželjne osobine, a njihova optimalna srazmera predstavlja nepoznanicu. Prema tome, pokušaji da se dobre vođe identifikuju na osnovu osobina koje im drugi pripisuju obično SU neuspešni. Očigledno je da se oni mogu prepoznati samo po svom radu. Prozaično rečeno, rezultati koje vođe ostvaruju opravdavaju sredstva.

Privlačni ciljevi i realni programi

Uspešne vođe nisu samo ciljno orijentisani; oni takođe imaju program za ostvarivanje svojih ciljeva. U stanju su da osete koji su ciljevi značajni onima koji su im potčinjeni i da im onda ukažu na koji način će efikasno ostvariti zajedničke ciljeve. U takvim okolnostima vođa postaje oličenje zajedničkog cilja. On ili ona, na primer, ima viziju šta firmi znači da ostvari planirani udeo na
tržištu i raspolaže sposobnošću da napravi usaglašeni plan za njegovo ostvarenje.

Red i organizacija

Vođe imaju dar za unošenje reda u haotične situacije.
Sagledavaju odnose među ljudima i mere koje će biti efikasne i u stanju su da nametanjem ili ubeđivanjem uspostavljaju i održavaju odnose koji im odgovaraju. Direktor jednog proizvodnog postrojenja, na primer, ulazi u svoj pogon i nailazi na nered, radnici ne rade i zbunjeni su zbog neočekivanog kvara mašina. On će za kratko vreme svima dati nova zaduženja tako da će ponovo učestvovati u produktivnom radu.

Sposobnost ubeđivanja

Vođa koji je u potpunosti zavisan od autoriteta radnog mesta ili statusa više vrši prisilu nego što upravlja.
Istinsko liderstvo u upravljanju zasniva se na sposobnosti ubeđivanja; otuda današnja potražnja za menadžerima koji su u stanju da efikasno komuniciraju. Ubedljivo komuniciranje, zauzvrat, zavisi od razumevanja ljudskih interesa i motiva.
Liderstvo takođe zahteva da vođa sagleda vezu između (1) želja radnika i (2) smera aktivnosti za koji oseća da je najpodesniji kako za pojedinca tako i za firmu. Vođe koje poseduju sposobnost ubeđivanja u stanju su da svojim potčinjenima ubedljivo prikažu odnos između uzroka (šta je u najvećem interesu za potčinjenog da uradi) i posledice (kakav krajnji rezultat ili nagrada može proisteći ukoliko se naređenje ili uputstvo izvrši na pravi način).

Naglasak na ljudskim odnosima

Sposobne vođe imaju osećaj za uzajamni odnos ljudi i njihovog okruženja. Oni uspevaju naći način da razlike među pojedincima svedu na minimum i da njihovu enerdruštveni proces, bez obzira gde se odvija – kroz aktivnosti društvene zajednice ili u poslovnim organizacijama.
Zbog toga se češće dešava da je radna ekipa ta koja direktoru dodeljuje ulogu vođe očekujući da će je on ili ona moći bolje nego iko drugi organizovati i stimulisati za ostvarivanje ciljeva.
Ukoliko zaposleni veruju da šef zaista zna šta je najbolje za kompaniju i za njih, okrenuće se njemu da im daje uputstva i da ih vodi. Ne samo da će prihvatiti autoritet koji ide uz rukovodeći položaj i status, već će instinktivno očekivati da im taj čovek bude vođa.

Prvi sistematski pokušaj psihologa i ostalih istraživača da objasne pitanje liderstva bio je usmeren na otkrivanje karakternih osobina lidera. U ovom pristupu polazi se od pretposlavke da lideri imaju izvesne zajedničke urođene osobine. Ovo gledište - da se lideri rađaju, a ne stvaraju - još uvek uživa popularnost među nestručnom publikom, ali ne i meðu profesionalnim istraživaèima. Pokušavajući da utvrde karakterne osobine lidera, istraživači su koristili dva pristupa: (1) poredili su karakterne osobine onih koji su postali lideri s karakternim osobinama onih koji nisu; (2) poredili su karakterne osobine uspešnih lidera s karakternim osobinama neuspešnih lidera.

Veæina studija o karakternim osobinama lidera može se svrstati u grupu koja poredi karakterne osobine onih koji su postali lideri s karakternim osobinama onih koji nisu.

Poželjna svojstva uspešnih vođa

Intervjuima sa direktorima i zaposlenima došlo se do sledećih poželjnih svojstava vođa.

Energija

Ako je vođa energičan, onda je aktivan, stalno u pokretu, ostaje dugo na poslu. Nolan Bušnel (Nolan Bushnell), osnivač kompanije Atari za kompjuterske igre, to objašnjava rečima: „Ključna stvar je da ustanete sa stolice i radite. Ne sutra. Ne sledeće nedelje. Danas.“
Ako je vođa energičan, on je istovremeno i uporan i agresivan. Sam uočava probleme, ne čekajući da oni skrenu pažnju na sebe. Ne plaši se da druge upozna sa svojim idejama. Njegova karakteristika je da koristi svoju energiju da bi istrajao tamo gde bi se drugi pokolebali ili bi promenili svoje mišljenje.

Istrajnost

Ova odlika je u direktnoj vezi sa energetskim kapacitetom svakog pojedinca. Veslački trener Ten Ajk (Ten Eyk) sa Pensilvanija univerziteta govorio je svojim veslačima da pobeđuju oni članovi posade koji su u stanju da održe ritam samo za jedan zaveslaj više od protivnika. To u slučaju menadžmenta važi i za mnoge poslovne situacije koje traže upornost i istrajnost. Onaj ko je u stanju da ponudi jedan ubedljiv argument više često pobeđuje u pregovorima ili uspeva u prodaji.

Obrazovanje i stipendije

Analize pokazuju da sve više poslovnih vođa ima visoko stručno obrazovanje. Oni stiču znanje iz svih raspoloživih izvora. Čitaju veoma mnogo. Slušaju. Posmatraju. Ne propuštaju nijednu mogućnost da svoj fond informacija obogate novima koje su u vezi sa njihovom profesijom i spremni su da to znanje koriste da bi stekli prednost u teškim situcijama. Čovek koji poseduje znanje deluje privlačno za druge. Od osobe koja poseduje znanje zaposleni saradnici očekuju uputstva i usmeravanje u poslu.
Formalno obrazovanje svakako doprinosi uspešnom liderstvu, ali ne predstavlja njegov neophodan sastavni deo.

Inteligencija

Većina stručnjaka dovode inteligenciju u vezu sa efikasnim liderstvom. Dometi u obrazovanju ponekad predstavljaju dokaz inteligencije, ali to predstavljaju i ostvarenja u poslu. Inteligentan vođa zapaža šta se događ a oko njega i u stanju je da brzo usvaja informacije.
Inteligencija je takođe u vezi sa verbalnim sposobnostima.
Pažnju ljudi privlače oni koji su u stanju da jasno i koncizno predstave neki problem ili situaciju.

Zdravo rasuđivanje

Zdrav razum ili dobro rasuđivanje predstavljaju još jedan znak inteligencije. Zaposleni će se pitati o svom šefu: „Da li to što on govori ima smisla? Da li je razumno? Može li se imati poverenja u njegove odluke? Da li je češće u pravu ili nije?“

Ličnost

Za razne ljude ova reč ima različito značenje. Uopšteno gledano, međutim, ona podrazumeva one osobine koje jednu osobu čine privlačnom za druge ljude. Takve osobe poseduju ono što psiholozi nazivaju nadmoć ili čak gospodarenje nad drugima. Ljudi osećaju da ih te osobe privlače a da često nisu svesni zbog čega. Verovatno zato što su one sposobne da u teškim situacijama uzmu stvari u svoje ruke.

Kreativnost i inicijativa

Liderstvo bukvalno znači „ići ispred drugih“ i zato u velikoj meri zavisi od inicijative direktora – njegove sposobnosti da se oslobodi zavisnosti od grupe – i od njegove ili njene kreativnosti– sposobnosti da jasno sagleda nove pravce.