Kultura i licnost

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Kultura i licnost
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz kulture ponasanja.

Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih ako ne i najbitnija karakteristika čoveka i ljudskog društva uopšte. To je tim više jasno pošto ni jedna druga vrsta ne posjeduje kulturu. Isto je tako jasno da kultura može da dođe do izražaja tek onda ako se pojedinac posmatra s obzirom na društvenu celinu i u njihovoj uzajamnoj međuvezi. To nipošto ne znači da kultura i kulturne pojave ne sadrže komponentu individualnosti pojedine ličnosti, već da je kultura u celini i po svome smislu bitno društveni fenomen.

Svako društvo ima svoju kulturu. Kultura je bitno društvena pojava, nju stvara ljudsko društvo. Apsolutno nekulturnog društva nema, ona je njegov specifični element. Kultura, kulturni procesi i tekovine čine osnovnu pojavu svakog društva. Ljudsko društvo se razlikuje od prirode kulturom. U životinja nema kulture. Životinja se stoga ne ponaša na kulturan način, nego na prirodan način. Kultura obuhvata bazu i nadgradnju društva.
Prema Marksu kultura pripada nadogradnji, ali ona tako izražava i stanje društvenih odnosa i materijalnih uslova proizvodnje. Društvo se sastoji iz svega onog što su njegovi članovi stvorili u toku njegove istorije, počev od najjednostavnijih oruđa za rad, preko savršenijih sredstava i proizvoda, zatim tekovina nauke i umetnosti, do moralnih i drugih društvenih normi i vrednosti koje se cene u datom društvu. Misli, postupci, međusobno ophođenje-sve to spada u kulturu.
Ovako široko opisano značenje kulture i naglašena važnost kulture sa aspekta društvenih pojava, naveli su neke sociologe da nauku o društvu (sociologiju) poistovete sa naukom o kulturi (kulturologijom).

Kultura je svet čoveka. Ona se iskazuje u jedinstvu tog sveta. Njome se čovek odvaja od divljaštva u sebi i prirodi. Jedinstvo je vrednosti očovečenja pojedinca i njegovog sveta.
Kultura ispoljava čovekovu delatnost, odnosno ponašanje. U jednom smislu, kultura se može shvatiti kao regulator ljudske delatnosti. Kulturno ponašanje je svesno ponašanje s određenim smislom za subjekat.
Čovek je kulturno biće, on živi kulturnim životom. Čovek se ne ponaša kao prirodno kulturno veše, on ne živi prirodnim, nego kulturnim životom. Njegov život i delatnost određeni su kulturom. Čovek je postao kulturno biće samim tim što je društveno biće.
Termin kultura latinskog je porekla (cultus - gajenje, obrada polja) i govori o iskonskoj čovekovoj vezanosti za prirodu, za obradu polja. I danas se još u jeziku susreće termin poljoprivredna kultura. Ovaj termin je među prvima upotrebio rimski filozof Ciceron, ali se vremenom izraz sve više počeo koristiti i za označavanje "kulture duha", u smislu obrazovanja, obrade duha. I upravo ova dva pojma: poljoprivredna kultura i duhovna kultura ili kultura duha, osim što su usko povezana, ukazuju i na faze kroz koje je prošao čovek u svom razvitku:
a. faza u kojoj je ljudsko biće bilo znatnije oslonjeno na prirodu, i
b. ona druga, u kojoj su porasle njegove duhovne moći, i u kojoj se ispoljila premoć čoveka nad prirodom.

Posledica oslobađanja od neposredne vezanosti za prirodu bilo je stvaranje tzv. druge prirode ili kulture. Ako je cultus, tj. kultura, doista bila vezana za obradu polja, onda nimalo ne iznenađuje činjenica da je upravo prvobitni oblik verovanja sadržan u pojmu kulta (culta). Jer, kult znači obožavanje ili obogotvoravanje pojedine životinje ili biljke, od kojih je zavisio čovekov opstanak proistekao upravo iz ovog životnog iskustva: kao i danas, kada se kaže "kult zvezda", misli se na obožavanje ili obogotvorenje npr. filmske dive Brižit Bardo, Sofije Loren. Njihovi poklonici bili su spremni da ih uzdižu i veličaju, smatrajući ih, bezmalo, božanstvom. Iz ovoga se dobro može uočiti prvobitna trojedinstvena veza: cultus-obrada polja-kultura, kao i to da su začeci kulture bili vezani upravo za kult prirode.
Mogli bismo, na samom početku, uslovno odrediti pojam kulture: ona obuhvata čovekovo svesno i plansko preobraženje prirode, ali i stvaranje duhovnih vrednosti kojima se potvrđuje njegov specifičan položaj u svetu.

Pojam simbola

Prvo ćemo objasniti šta se podrazumeva pod simboličkim ponašanjem čoveka. Upoređivanje čovekovih aktivnosti sa ponašanjem životinja najbolje ukazuje na specifičnu razliku između simboličkog i nesimboličkog ponašanja. Kada čovek kašlje, češe se, jauče u nevolji, kada se proteže, pokreće delove tela - sve je to u osnovi "nesimboličko ponašanje". Dakle, ono nije svojstveno samo i jedino čoveku, već i višim sisarima. Međutim, kada čovek razgovara ili opšti sa drugim ljudima, služeći se "artikulisanim govorom", kada se koristi mađijskim činima ili se u crkvi skručeno moli, ispoveda grehe, kad tumači snove ili crta bizona na zidu pećine, najzad, kada ide u rat u ime "krsta" (u krstaškim ratovima), ili je u stanju da izdrži najveće muke u koncentracionom logoru čvrsto držeći u ruci Davidovu zvezdu, kada pravi alatke za rad - onda se za takvo ponašanje kaže da je "simboličko", i da je svojstveno jedino čoveku. Nije slučajno Lesli Vajt utvrdio da je "simbol ono što je preobrazilo čoveka od obične životinje u ljudsku životinju", te da "bez simboličkog opštenja mi uopšte ne bismo imali kulturu". U toku evolucije od primata čovek se pojavio onda kada se kod njega pojavila sposobnost za simbolizovanje i kada je postao sposoban da to izrazi.
Razumljivo je da se nameće pitanje: Šta uopšte znači simbol? Ova reč dolazi od grčkog izraza symbolo - u smislu "znaka, znamenja". Najjednostavnije, kao što list hartije ima dve strane, tako i simbol ima dva lica: sa prednje strane on je fizička, materijalna stvar, dakle, on mora biti, najpre, nekakav predmet, zvučni signal, koji ja zapažam, vidim, čujem, mogu da dodirnem, a zatim, mene, kao ljudsko biće, prisustvo toga što vidim i čujem, nagoni da zamislim "nešto drugo", što se nalazi s one druge strane "čulnog". To je neki nematerijalni, samo nama ljudima shvatljivi smisao.
Uzmimo jedan primer: vidimo čoveka koji drži u ruci "srebrni krst" i pri tom polazi na streljanje, visoko uzdignute glave. Očigledno je da ovaj čovek ne drži metalni predmet u ruci zbog njegove novčane vrednosti, već stoga što u tom metalnom liku "vidi dublji smisao", opravdanje svoga stradanja ali i viši smisao svoje borbe, "Krst", a ne činjenica što je to novčano vredan srebrni predmet, izražava, ili bolje rečeno: simbolizuje veru rodoljuba u pravdu, u drugi i bolji život posle smrti. "Krst" je simbol nade da se vlastiti život stavlja na oltar radi izvesnije egzistencije svojih najbližih.
Jednom reči, značenje ili vrednost simbola nikako ne zavisi od "svojstva njegovog fizičkog oblika niti su određeni njima: boja žalosti može biti žuta, zelena, ili bilo koja druga boja". Iz toga je sasvim razumljivo, kako je jednom rekao engleski filozof Xon Lok, da simboli "stiču svoje značenje tako što im ga ljudi proizvoljno nameću".

1 Uvod 3
2 Prirodni determinizam 9
3 Drustveni determinizam 9
4 Uticaj kulture na čoveka 10
5 Masovna kultura 11
6 Kič u kulturi 13
7 FROMOVO VIÐENJE PROBLEMA SLOBODE 15
8 BEKSTVO OD SLOBODE KROZ ISTORIJU 17
9 KRITIKE FROMOVE ISTORIJSKE ANALIZE 18
10 Zaključak 19


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
24-06-2010 09:41 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Poslovna kultura Francuske Dzemala 0 1,398 30-08-2010 01:00 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Organizaciona klima i kultura i donosenje poslovnih odluka Dzemala 0 1,090 30-08-2010 12:58 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Organizaciona klima i kultura i donosenje poslovnih odluka 2 Dzemala 0 1,277 30-08-2010 12:56 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Masovna kultura i podkultura Dzemala 0 2,137 30-08-2010 12:53 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Martin Luter King - opšta kultura Vesnica 0 816 25-06-2010 08:29 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: