Krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,631
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Information Krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja
Uvod
Razvojem tehničko-tehnoloških dostignuća,došlo je do situaciju da se proširuje okvir rizičnih okolnosti koje mogu da nastanu u odnosu na telo i imovinu.Tako se u okvire savremenih krivičnih zakonodavstava unose i odredbe koje kao objekt krivičnopravne zaštite imaju bezbednost javnog saobraćaja.U našem pozitivnom pravu te odredbe sadržane su u glavi dvadeset šest KZ-a pod naslovom Krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.Izdvajanje ovih krivičnih dela u posebnu glavu predstavlja pravnu tradiciju u našoj državi više od jednog veka, dok se u uporednom pravu sreću slučajevi u kojima su ta krivična dela u okviru glave krivičnih dela protiv opšte bezbednosti ljudi i imovine ili u sporednom krivičnom zakonodavstu.Rešenje u našem pravu može se prihvatiti s obzirom da je učestalo izvršenje krivičnih dela iz ove glave,naročito članova 289. i 297,pa se njima ne može dati umanjen značaj njihovim definisanjem u sporednom zakonodavstvu,dok se u odnosu na norme,koje spadaju u krivična dela protiv opšte bezbednosti ljudi i imovine,glava dvadeset i šest izdvaja time što ima specifičan objekat tj. bezbednost ljudi i imovine samo u okviru javnog saobraćaja.
Prevencija saobraćajnih delikata može se izvršiti na dva načina : putem mera koje neposredno utiču na bezbednost javnog saobraćaja i preko mera koje utiču na čoveka kao savesnog učesnika u saobraćaju.Mere koje neposredno utiču na bezbednost javnog saobraćaja predstavljaju materijalno uređivanje kretanja vozila kao fizičke pojave,dok su mere koje utiču na čoveka društveno regulisane,jer imaju karakter društvene pojave.Da bi se postiglo zadovoljavajuće stanje u javnom saobraćaju neophodno je da se eventualni nedostaci u okviru jednih mera nadomeste drugim merama.U takvoj situaciji se našlo i naše zakonodavstvo prilikom definisanja normi u glavi dvadeset šest,jer je imalo kao zadatak da putem pravnih normi nadoknadi nedostatak materijalnih sredstava koja bi poboljšala stanje saobražajne infrastrukture i samih vozila.Međutim,bez obzira na materijalno stanje javnog saobraćaja i njegove nedostatke,primarni zadatak pravnih normi je delovanje na društvene faktore,u ovom slučaju na svest učesnika u saobraćaju,čime bi se smanjio broj saobraćajnih delikata tj. ljudskog faktora kao uzroka saobraćajnih nesreća.
Stanje u sudskoj praksi,iako pokazuje veliku zastupljenost krivičnih dela ugrožavanja javnog saobraćaja,ustvari ne oslikava realno stanje o kršenju saobraćajnih propisa u našoj državi.Razlog tome je što određeni saobraćajni delikti koji za posledicu imaju imovinsku štetu manjeg obima predstavljaju polje prekršajnog prava,a ne krivičnog,pa se iz uverenja da se ne radi o pravom kriminalitetu i da su ova krivična dela najčešće učinjena iz nehata,sastavljanjem netačnog zapisnika na mestu nesreće,učinilac goni samo za saobraćajni prekršaj,a ne krivično.
Većina krivničnih dela predstavlja kršenje propisa koji su definisani drugim zakonima ili podzakonskim aktima,pa je samim tim njihova radnja blanketnog karatkera.
Novi KZ-u u odnosu na OKZ i KZ RS ne unosi drastične promene,osim što objedinjuje bezbednost vazdušnog saobraćaja,koja je bila izdvojena u OKZ-u,sa bezbednostima u kopnenom i vodenom saobraćaju i predviđa pojedine promene u rasponu kazne zatvora za pojedine oblike krivičnih dela.


Ugrožavanje javnog saobraćaja
Član 289.

1. Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima,pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara,kazniće se zatvorom do tri godine.
2. Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugrozi železnički,brodski, tramvajski,trolejbuski,autobuski saobraćaj ili saobraćaj žičarom tako da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
3. Ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.

Izvršilac krivičnog dela iz člana 289. stav 1. može biti lice koje upravlja vozilom s tim što nije od značaja da li ono ima dozvolu za upravljanje tim vozilom ili ne.Osim lica koje upravlja vozilom,učesnikom u saobraćaju se,po Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima član 10 stav 47,smatra i pešak,jer i on obavezan na poštovanje saobračajnih propisa i može njihovim kršenjem izazvati konkretnu opasnost po druge učesnike.Pa tako:
Kada se kreću po kolovozu u naselju,pešaci mogu koristiti levu ili desnu stranu zavisno od svoje ocene koja je od njih sigurnija za kretanje s tim što se moraju kretati bliže ivici kolovoza veoma pažljivo i na način kojim ne ometaju ili ne sprečavaju saobraćaj vozila.

(Presuda VSS Kž I 914-87 od 23.10.1987.)

U istom zakonu su predviđeni i drugi učesnici u saobraćaju,ali su retke situacije u kojima se oni javljaju kao učinioci ovog krivičnog dela.Pitanje je da li lice koje da svoje vozilo drugom na upotrebu,a to drugo lice izvrši krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja,samo čini krivično delo ili ne.Po načelnom stavu Vrhovnog suda Srbije ukoliko postoje određeni uslovi,a pogotovo umišljaj to lice se može smatrati pomagačem,dok je saizvršilaštvo moguće i iz nehata.
Radnja izvršenja predstavlja kršenje saobraćajnih propisa,što ovom krivičnom delu daje blanketni karakter.Kod krivičnih dela sa blanketnom dispozicijom potrebno je da sud u obrazloženju presude pored navođenja činjenica i okolnosti koje predstavljaju obeležje krivičnog dela navede i materijalno pravni propis od kojeg zavisi postojanje tog dela,a samim tim i krivična odgovornost njegovog učinioca.Da bi se utvrdilo da je radnja protivna propisima potrebno je konsultovati niz propisa koji se tiču regulisanja javnog saobraćaja od kojih su najznačajniji Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.Međutim,u praksi modaliteti radnje prevazilaze zakonsku regulativu pa je često potrebno primenjivati ekstenzivno tumačenje pravne norme.Najčešći oblici kršenja propisa koji vode do izvršenja ovog krivičnog dela su:neprilagođena i nepropisna brzina,nepoštovanje prioriteta prolaza pešaka na pešačkom prelazu,neustupanje prvenstva prolaza,nepropisno preticanje i obilaženje,nepropisno skretanje i dr.Pri odsustvu posledice dela,u ovom slučaju materijalne štete i telesne povrede,nema krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja,jer se ne dovodi u opasnost život i imovina lica,pa se učinilac goni samo prekršajno.
Od značaja za radnju bitno je i načelo poverenja.Ono predstavlja pretpostavku pouzdanja učesnika u saobraćaju da će se i drugi učesnici pridržavati saobraćajnih propisa,ali postoje određena lica prema kojima se ne može pouzdati u poštovanje propisa kada: 1. je učesniku u saobraćaju sasvim jasno da se drugi učesnik u saobraćaju ponaša nepropisno,kada je dužan da svoje ponašanje prilagodi situaciji i tako izbegne nezgodu i 2. se u odnosu na određena se može očekivati da se ponašaju u skladu sa propisima,gde se prvenstveno misli na decu,invalida i starih lica.Kod prilagođavanja ponašanja pri nepridržavanju propisima drugih učesnika,mora se težiti izbegavanju nesreće,inače,u slučaju nečinjenja su izvršava krivično delo.Čak iako u pokušaju izbegavanja nesreće,učesnik u saobraćaju ne uspe da je izbegne,sudska praksa smatra da krivično odgovornost ne postoji.Najčešće se ovi slučajevi odnose na nepravilno prelaženje pešaka preko kolovoza ili nepravilno kretanje po kolovozu.Teškoće se javljaju kod pitanja predviđanja nepropisnog ponašanja drugih učesnika,gde je nemoguće zahtevati od učesnika da stalno bude svestan nepropisnog ponašanja drugih,već samo onda kada se to moglo iz slučaja zaključiti i kada se to prema iskustvu učesnika očigledno moglo očekivati. Prema deci,invalidima i starim licima potrebno je primeniti veći nivo pažnje, jer je verovatnoća da će oni prekršiti propise povećana.U ovom slučaju,skoro da dolazi do isključenja načela poverenja,ali se ne sme otići u krajnost jer bi se time znatno usporilo i otežalo odvijanje saobraćaja.

Vozač je dužan da nailazeći na pešački prelaz obrati posebnu pažnju i smanji brzinu do te mere da u slučaju potrebe može da zaustavi vozilo.
Neosnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog kojima se ističe da je oštećena koja je učesnik u saobraćaju kriva za ovu saobraćajnu nezgodu jer je na nepropisan način prelazila kolovoz.
Pravno shvatanje na koje se branilac u konkretnom slučaju poziva da vozač motornog vozila koji propisno i pravilno upravlja vozilom nije dužan da predvidi nepropisne i peravilne postupke drugih učesnika u saobraćaju u konkretnom slučaju se ne može primeniti jer je prvostepeni sud cenivši odbranu okrivljenog u sklopu ostalih izvedenih dokaza utvrdio da okrivljeni nije obratio posebnu pažnju niti je ispred pešačkog prelaza smanjio brzinu do te mere da u slučaju potrebe može da zaustavi vozilo.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu Kž. 455/00 od 27.03.2000. i presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu K. 463/98 od 23.06.1998. godine)
U praksi je vrlo čest slučaj da dođe do učešća više lica u ugrožavanju javnog saobraćaja:

Krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja iz člana 195. KZ RS izvršila su dvojica optuženih na taj način što je prvooptuženi svoje teretno vozilo zaustavio jednim delom na kolovozu,a drugim delom na bankini pri čemu nije uključio svetla za označavanje vozila niti posebnim znakom kojim se označava zaustavnjeno vozilo obeležio svoje vozilo na kolovozu,dok drugooptuženi brzinu kretanja svog vozila nije prilagodio vidljivosti i vožnji u noćnim uslovima kao i klizavom kolovozu pa kada je drugooptuženi uočio teretno vozilo prvooptuženog koje je bilo neosvetljeno i neobeleženo usled neprilagođene brzine svog vozila nije mogao blagovremeno da se zaustavi niti da izbegne sudar kretanjem u stranu (ulevo),već je prednjom desnom stranom svog vozila udario u zadnju levu stranu zaustavljenog kamiona usled čega su njegovi saputnici zadobili teške telesne povrede.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu Kž. 1159/00 od 7.11.2000. godine)
Prva dva stava ovog člana predstavljaju umiljajna krivična dela,međutim važno je istaći da je umišljaj uperen na kršenje propisa,a ne na posledicu jer bi se tako ostvarilo biće drugog krivičnog dela ili sticaj,a ne ugrožavanja javnog saobraćaja. To se naročito mora odnositi na član 297. koji predviđa nastupanje teže posledice. Kada bi umišljaj bio uperen na posledicu,a ne na kršenje propisa bilo bi učinjeno krivično delo protiv života i tela – krivično delo ubistva iz člana 113. ili krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. KZ-a,gde bi se samo kao sredstvo izvršenja moglo naći prevozno sredstvo.


Problemi se javljaju kod razgraničenja umišljaja i nehata,što se kod ovog dela manifestuje u primeni različitih stavova člana 289.Tačnije,postavlja se pitanje da li je krivično delo učinjeno iz eventualnog umišljaja ili svesnog nehata.Kao pomoć u razgraničenju se koristi Frankova formula,međutim, u ovom slučaju ona ne predstavlja primenjljivo rešenje,stoga se u teoriji javlja pitanje bezobzirnosti. Bezobzirnost može da se javi i kod nehata,pa se zato za postojanje umišljaja uzima visok stepen bezobzirnosti,koja se teže utvrđuje pošto u sebi sabrži subjektivne komponente,koje su teško utvrdive.Bezobzirnost se manifestuje kroz grubo kršenje saobraćajnih propisa,koje se precizno utvrđuje u svakom slučaju ponaosob,pa se ustvari na osnovu stepena kršenja propisa odlučuje da li je nehat ili umišljaj.

Bezobzirnom vožnjom se smatraju najgrublji oblici nepropisne vožnje kao što je upravljanje motornim vozilom pod uticajem alkohola,upravljanje vozilom od strane vozača koji nije obučen za vožnju,upravljanje tehnički neispravnim vozilom iako vozač zna da je vozilo tehnički neispravno ili kada se iz drugih razloga vožnja može okarakterisati kao naročito bezobnjirna jer se na osnovu ovih okolnosti može zaključiti da je optuženi bio svestan da može nastupiti zabranjena posledica i da je pristao na njeno izvršenje.

(Presuda VSV Kž. 346/82 od 22.12.1982.)
Prilikom bezobzirnosti najčešće dolazi do prekoračenja brzine i neprilagođene brzine okolnostima na putu.

Vožnja optuženog je bezobzirna kada je u zoni ograničenja brzine od 60 km/čas putničko motorno vozilo vozio brzinom od 102,35 km/čas jer brzina nije bila prilagođena postojećim saobraćajnim uslovima – vožnji kroz naseljeno mesto ,gustini saobraćaja,blizini obeleženog pešačkog prelaza i autobuskom stajalištu pa je usled takve vožnje došlo do saobraćajne nezgode u kojoj je oštećeni zadobio teške i po život opasne telesne povrede usled kojih je umro,čime je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti saobraćaja iz člana 190. stav 2. u vezi člana 185. stav 1. KZ RCG.
(Presuda VSRCG Kž. 146/94 od 27.12.1994.)
Da zaključimo,umišljaj se utvrđuje na osnovu objektivno utvrđenih propusta okrivljenog koji ukazuju na grubo kršenje saobraćajnih propisa tj. bezobzirnost. Objektivno utvrđeni propusti predstavljaju ključ odluke o stepenu krivice. Utvrđivanje propusta se vrši na više načina,prvo uviđajem,kojim se sakupljaju materijalni dokazi i sagledava stanje posle nesreće,zatim saslušavanjem svedoka i kao najbitniji način,koji predstavlja zaključak i rekonstrukciju krivičnog dela se javlja veštačenje.Veštačenje na osnovu uviđaja i saslušanja svedoka dolazi do precizno utvrđenih okolnosti pod kojima se desilo krivično delo.Ovaj posao obavljaju saobraćajni veštaci,a najčešće i lekari veštaci koji utvrđuju eventualno prisustvo alkohola ili opojnih sredstava u organizmu,kao i moguće dejstvo lekova i bolesti na ponašanje učesnika u saobraćaju.Dejstvo alkohola, narkotika,lekova i bolesti na upravljanje vozilom često predstavljaju i uzrok krivičnog dela,a pošto su učinioci svesni stanja u kome upravljaju vozilom smatra se da se u tim slučajevima krivično delo vrši sa eventualnim umišljajem.Ukoliko sud pogrešno utvrdi uzrok saobraćajne nesreće,optuženi žalbom može da obori presudu,jer je uzrok jedan od najbitnijih elemenata za utvrđivanje krivice. Neophodno je da dođe do očigledne nesposobnosti za sigurnu vožnju tj. da je ta nesposobnost očigledna učesnicima u saobraćaju.


Učinilac postupa sa eventualnim umišljajem i čini krivično delo iz čl. 201. st. 2. KZS u vezi krivičnog dela iz čl. 195. stav 1. KZS kada zna da boluje od epilepsije i da mu se u toku vožnje pod postojećim uslovima (umor, alkoholisanost) može dogoditi epileptični napad sa gubitkom svesti i sledstveno tome saobraćajna nezgoda,što ga u smislu čl. 163. ZOBSP čini nesposobnim za sigurnu vožnju,pa do takvog razvoja događaja i dođe.

Na osnovu gore iznetog sud je našao da su se u radnjama okrivljenog stekli svi bitni elementi krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 201. st. 2. KZS u vezi krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja iz čl. 195. st. 1. KZS.Naime,okrivljeni se kao učesnik u saobraćaju na putevima nije pridržavao saobraćajnih propisa iz čl. 163. i čl. 164. st. 1. i 2. ZOBSP jer je motornim vozilom upravljao bolestan od epilepsije i u umornom i alkoholisanom stanju sa više od 0,5 g/kg alkohola u krvi što je sve dovelo do epileptičnog napada,gubitka svesti i saobraćajne nezgode.Na taj način je doveo u opasnost život i telo ljudi,usled čega je kod drugog nasledila smrtna posledica.
Pored toga što je okrivljenom,obzirom na njegovo obrazovanje,uzrast,činjenicu da ima položen vozački ispit,i da je stoga znao propise iz oblasti bezbednosti saobraćaja,bez sumnje bilo poznato da je zabranjeno upravljanje motornim vozilom vozaču koji je pod uticajem alkohola,posebno je bio svestan,kao što je utvrđeno u činjeničnom stanju,da boluje od epilepsije i da mu se mogu dogoditi epileptični napadi isprovocirani umornom i alkoholisanošću.Samim tim je bio svestan da upravljajući vozilom u saobraćaju pod svim ovim okolnostima može doći do epileptičnog napada sa gubitkom svesti u toku vožnje što gotovo neminovno dovodi do saobraćajne nezgode.Iz činjenice da se i pored toga nije uzdržao od vožnje u stanju koje može dovesti do epileptičnog napada i time do saobraćajne nezgode i ugrožavanja tuđih života sud je našao da je okrivljeni u odnosu na osnovno krivično delo iz čl. 195. st. 1. KZS postupao sa eventualnim umišljajem.
(Presuda Okružnog suda u N.Sadu,br. K 114/98 od 18.02.2000. preinačena presudom VSS,br. Kž I 1094/00 od 9.03.2001.)
Međutim,kada se učesnik u saobraćaju nalazi u stanju alkoholisanosti,dejstva lekova,droge,bolesti,a oni se ne pojavljuju kao uzrok saobraćajne nesreće tj. saobraćajna nesreća bi se dogodila i da to lice nije bilo pod uticajem alkohola,droge,lekova ili bolesti.

Optuženi nije kriv za izvršenje krivičnog dela protiv bezbednosti saobraćaja ukoliko je vozio pod uticajem alkohola,a pri tome nije povredio nijednu drugu blanketnu normu iz Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja.

Stoji činjenica da je optuženi,protivno članu 164. ZOBS-a upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola,ali alkohol nije u vezi sa nastalom saobraćajnom nezgodom i smrtonosnom povredom koju su tom prilikom zadobili oštećeni,niti je na strani optuženog u njegovom ponašanju u datoj saobraćajnoj situaciji bilo elemenata koji bi bili u uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode.
(Presuda VSS Kž. 257/99 od 6.11.2001. i presuda Okružnog suda u Beogradu K. 231/96 od 20. 02.1998. godine)
Podrazumeva se da će prekršilac propisa biti kažnjen prekršajno.Da stanje opijenosti nije uzrok saobraćajne nesreće,već je ona izazvana drugim faktorima, zaključuje se na osnovu celokupnog ponašanja u saobraćaju optuženog pre saobraćajne nesreće.

Za postojanje očigledne nesposobnosti za bezbednu vožnju kod krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja usled omamnjenosti nije dovoljo da se utvrdi samo relativno visoka koncentracija alkohola u krvi već i da je usled toga bio očigledno nesposoban za bezbednu vožnju.

Optuženi je pre saobraćajne nezgode pravilno izvezao vozilo koje je bilo garažirano,pravilno i u skladu s propisima prošao uskim ulicama do mesta ukrcavanja putnika,pri čemu se pravilno isključio i ponovo uključio u saobraćaj i to vožnjom unazad,pravilno je stao pred semaforom,a isto kako pravilno je zaustavio vozilo radi iskrcavanja jednog putnika,tako da je kod svakog učesnika u saobraćaju,pa i drugih lica,ostavljao utisak normalnog vozača,a ne vozača koji je nesposoban za bezbednu vožnju,iako je,objektivno,prema stručnoj proceni veštaka, bio nesposoban za bezbednu vožnju.Tome treba dodati da su svi saslušani svedoci, kao što je pravilno utvrdio sud prvog stepena,potpuno saglasni u tome da optuženi ni po čemu nije davao utisak vozača koji bi bio očigledno nesposoban za bezbednu vožnju.Samo na osnovu brzine se to nije moglo zaključiti.
(Presuda Vrhovnog vojnog suda II K 349/88 od 15.12.1988. godine)
Pogrešno bi bilo izjednačiti nesposobnost za bezbednu vožnju i uračunljivost, jer:

Očigledna nesposobnost za bezbednu vožnju,kao element krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja usled omamljenosti,predviđenog u krivičnim zakonima republika i pokrajina, i uračunljivosti učinioca tog krivičnog dela su različiti pojmovi koji se različito utvrđuju,pa stoga učinilac može istovremeno biti uračunljiv i očigledno nesposoban za bezbednu vožnju
Iz nalaza i mišljenja specijaliste neuropsihijatra se vidi da je optuženi očigledno bio nesposoban za bezbednu vožnju svojim vozilom,a to proizilazi i iz drugih dokaza iznesenih na glavnom pretresu.Međutim,optuženi je,prema mišljenju istog veštaka,bio uračunljiv,odnosno njegova sposobnost shvatanja značaja svog dela i sposobnost upravljanja svojim postupcima,bila je,usled alkoholisanosti,smanjena ali ne bitno.To znači da je on mogao da odlučuje da li će upravljati vozilom ili ne. Bio je svestan i svoje alkoholisanosti,kao i da je zabranjeno da vozi u takvom stanju. I ne samo to nego je bio svestan da je vožnja u takvom stanju opasna za bezbednost saobraćaja,odnosno da vozeći u takvom stanju dovodi u opasnost živote i imovinu učesnika u saobraćaju,pogotovo što je njegova alkoholisanost bila u takvom stepenu (2,6 promila) da se teško održavao na nogama.Ipak se,i pored toga,odlučio da upravlja vozilom,što znači da je pristao i na posledice koje iz takve vožnje mogu da proisteknu.A postojanje svesti optuženog u momentu početka upotrebe alkohola, koja obuhvata sačnanje da mu predstoji upravljanje motornim vozilom i volja da se i pored toga stavi u alkoholisano stanje,odnosno određivanje oblika vinosti prema tom momentu (actiones libere in causa) značajno je samo ako je uračunljivost optuženog za izvršeno krivično delo bilo isključeno.Kada,pak,to nije slučaj,kao u konkretnom predmetu,vinost,pa prema tome i umišljaj,utvrđuju se prema vremenu izvršenja krivičnog dela,i prema stepenu uračunljivosti u tom momentu,pri čemu učinilac krivičnog dela teškog dela protiv sigurnosti javnog prometa može biti očigledno nesposoban za bezbednu vožnju,a istovremeno da pri izvršenju krivičnog dela bude uračunljiv i postupa umišljajno.
(Presuda Vrhovnog vojnog suda II K 381/85 od 26.09.1985. godine)
Kao što je u prethodnom obrazloženju presude izneto,jako retko se dešava da dolazi do potpune neuračunljivosti i samim tim do primene actiones libere in causa. Da bi došlo od primene ovog načela potrebno je da učesnik u saobraćaju bude neuračunljiv i u trenutku kada se uključuje u saobraćaj i u trenutku nesreće.
Primena ovog instituta postoji samo u slučaju kada je optuženi krivično delo učinio u neuračunljivom stanju,što u konkretnom slučaju kada je optuženi sa vozilom usmrtio drugog učesnika u saobraćaju vozeći u stanju alkoholne opijenosti srednjeg stepena kada je njegova uračunljivost bila smanjena do stepena bitnog,ali ne bitno,ne može se primeniti jer je optuženi bio uračunljiv u momentu dolaska u posed vozila,a takođe i u momentu kada se dogodio saobraćajni udes.
(Presuda VSS Kž. 1050/02 od 12.09.2002. i presuda Okružnog suda u Beogradu K 560/00 od 28.02.2002.)
Krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja može biti učinjeno samo na putu.Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putu u članu 10. stav 2. put definiše kao svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrši saobraćaj. VSS smatra da put predstavlja i put u okviru vojne kasarne,kao i poletno-sletna staza na aerodromu,dok Okružni sud u Nišu presudom 197/77 od 18.03.1977. putem smatra i put u okviru fabrike.Kada bi se izuzeo uslov da je potrebno izvršiti ovo krivično delo na putu,radilo bi se o krivičnim delima protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine.
Teži oblik krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja je predviđen u stavu 2. istog člana.Ono postoji kada se ugrožavanjem železničkog brodskog,tramvajskog, trolejbuskog, autobuskog saobraća odnosno saobraćaja žičarom.Po svojoj prirodi ova prevozna sredstva podrazumevaju veći broj lica koja se njima prevoze i veću materijalnu vrednost,pa je samim tim neophodno da se učesnici u saobraćaju striktno pridržavaju saobraćajnih propisa.Učesnik u saobraćaju se određuju analogno sa učesnicima kod ugrožavanja javnog saobraćaja na putu,samo što mora učestvovati u obliku saobraćaja koji je predviđen ovim članom.Kao i kod stava 1. i ovo delo je blanketnog karaktera,pa se zato prilikom razmatranja da li je došlo do nepoštovanja saobraćajnih propisa treba konsultovati : za autobuski i trolejbuski saobraćaj isto kao kod stava 1.,za železnički saobraćaj Zakon o osnovama bezbednosti u železničkom saobraćaju i Zakon o železnici,a za brodski Zakon o unutrašnjoj plovidbi Srbije.
Stav 3. istog člana,za razliku od stava 1. i 2.,predviđa da se ovo krivično delo može izvršiti i iz nehata.Vrlo je čest slučaj da do ugrožavanja javnog saobraćaja dođe usled nemarnog,nepažljivog ponašanja prema saobraćajnim propisima,što treba razgraničiti od umišljaja,pa se i samim tim predviđaju blaže kazne.
Treba istaći i postojanje tzv. psihičke sekunde,koja predstavlja vreme za koje prosečan čovek može da odreaguje na spoljne promene.U slučaju psihološke sekunde ne postoji krivično delo,jer ne postoje uslovi subjektivne prirode tj. krivica,jer reakcija u cilju izbegavanja saobraćajne nesreće nije moguća,tako da se eventualni propusti okrivljenog ne mogu smatrati uzrocima posledice.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
23-04-2010 10:10 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Seminarski radovi iz ekonomike saobraćaja Goran 0 1,936 19-10-2011 11:14 PM
zadnja poruka: Goran
  Doprinos bezbednosti informacionog sistema registra akcija i akcionara profesorXXX 0 382 26-05-2011 11:37 PM
zadnja poruka: profesorXXX
  Satelitski uredjaj telekomande saobracaja DMaturski 0 848 15-09-2010 10:16 AM
zadnja poruka: DMaturski
  Metode bezbednosti saobraćaja VS1 0 4,271 23-04-2010 10:55 PM
zadnja poruka: VS1
  Nenasilno rešavanje konflikata kao stabilizujuci fektor bezbednosti Autor1 0 1,461 18-04-2010 12:35 AM
zadnja poruka: Autor1

Skoči na forum: