Kotiranje i štampanje crteža u Autocad-u

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
DMaturski Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,109
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Kotiranje i štampanje crteža u Autocad-u
U inženjerskoj praksi nije dovoljno samo precizno nacrtati tehnički crtež i odštampati ga u tačnoj razmeri. Veličine nacrtanih elemenata i njihova međusobna rastojanja se moraju eksplicitno iskazati, pa je zato na crtež neophodno dodati i kotne linije.

Iako praktično pretstavljaju ravnopravne elemente crteža, kote se u AutoCAD-u ne unose ručno (merenjem rastojanja između elemenata i dodavanjem potrebnih linija i brojeva) već se za to koriste posebne funkcije, čija je uloga da kotiranje učine jednostavnim i efikasnim postupkom. Zato se za kotiranje u AutoCAD-u kaže da je automatsko, jer se najveći deo posla (merenje rastojanja, crtanje kote i upis izmerene vrednosti) obavlja bez direktnog učešća korisnika, dok se ručno vrši samo izbor elementa koji treba kotirati.

U ovoj lekciji ćemo se detaljniji upoznati sa svim komandama koje AutoCAD predviđa u cilju što efikasnijeg rada na unosu kotnih linija.

Komanda DIMLinear

Komanda DIMLinear omogućava kotiranje elemenata crteža, ali je za nju karakteristično da se pri određivanju rastojanja merenje uvek vrši isključivo po pravcima koordinatnih osa, tj. ortogonalno. Kao i sve druge komande namenjene kotiranju DIMLinear pokrećemo je iz Dimension menija izborom stavke Linear, da bi potom za njeno izvršavanje mogli da izaberemo jedan od sledeća dva načina:

Select

Ukoliko želimo da iskotiramo rastojanje koje se poklapa sa dužinom nacrtanog elementa, najlakši način za to je da ga odaberemo. Za primenu ovog metoda potrebno je da se po pokretanju komande DIMLinear pritiskom na desni taster miša aktivira režim za selekciju elementa i potom odabere željena linija. AutoCAD će odmah izvršiti merenje odabranog elementa i prikazati kompletnu kotnu liniju. Korisniku dalje preostaje samo određivanje njene konačne pozicije, a to je najbolje uraditi na sledeći način: pomeranjem miša u odgovarajućem pravcu (nrp. nagore), da bi se naznačio pravac na kome treba da se nalazi buduća kota i unese numerička vrednost za njeno rastojanje od kotiranog elementa (npr. 500). Time je postupak završen, a kota smeštena na željenu poziciju.

Line Origin

U slučajevima da rastojanje koje je potrebno iskotirati obuhvata više nacrtanih elemenata ili njihovih segmenata, možemo primeniti sedeći postupak. Prvo je potrebno pokrenuti komandu za kotiranje dužina - Linear, a potom pokazati tačku od koje treba započeti meranje. Radi očuvanja preciznosti pri pogađanju tačaka je najbolje koristiti Osnap kriterujume, kao što je npr. ENDpoint (pogađanje krajnje tačke) kojima najlakše možemo pristupiti iz pomoćnog menija, koji se aktivira pritiskom na srednji taster miša.
Zatim, na isti način (uz precizno navođenje na željenu tačku) odredimo i mesto do koga je potrebno izmeriti rastojanje, a AutoCAD će zatim automatski iscrtati kotnu liniju. Njenu konačnu poziciju možemo dalje odrediti pomeranjem miša u pravcu na buduće kote i unosom numeričke vrednosti njenog rastojanja od kotiranog elementa npr. 500 jedinica. Kotna linija je time nacrtana i zadatak uspešno završen.

Komanda DIMContinue

DIMContinue je komanda koju možemo koristiti za crtanje niza kotnih linija koje treba da budu u istom nivou. Prvi korak po izboru stavke Continue bi trebalo da bude odabir kotne linije na koju je potrebno nadovezati nove segmente. U tom cilju se pritiskom na desni taster miša pokreće Select režim i pokazuje postojeća kotna linija (pri tome treba voditi računa da se odabir izvrši na mestu koje je bliže kraju za koji će se vezati novi segment).
Dalje je potrebno pokazati tačku do koje se vrši kotiranje (uz odgovarajući Osnap) i time AutoCAD-u staviti na raspolaganje sve potrebne parametre na unos nove kotne linije. Komanda DIMContinue se time ne završava već je moguće nastaviti dodavanje novih segmenata jednostavnim pokazivanjem na tačke za koje želimo da se izvrši kotiranje. Za okončanje komande potrebno je dva puta pritisnuti desni taster miša.

Komanda DIMAligned

Za kotiranje rastojanja koja nisu paralelna sa pravcima koordinatnih osa koristimo komandu DIMAligned. Način njene upotrebe je isti kao za linearno kotiranje, tj. možemo se poslužiti selekcijom elementa ili pokazivanjem tačaka na krajevima željenog rastojanja. U oba slučaja će merenje i crtanje kotne linije biti pod uglom koji zaklapa odabrani pravac.
Komanda DIMRadius

Za kotiranje poluprečnika koristimo komandu DIMRadius. Njena upotreba je veoma jednostavna i svodi se na odabir željenog elementa (kružnice ili kružnog luka), a AutoCAD automatski vrši merenje njegovog poluprečnika i korisniku ostavlja da se odredi konačno mesto na kome treba postaviti kotni broj. Pri kotiranju poluprečnika AutoCAD izmerenoj vrednosti automatski dodaje prefiks R (za radius).

Komanda DIMDiameter

Prečnike krugova kotiramo upotrebom komande DIMDiameter. Slično kotiranju radiusa i ovde je potrebno samo odabrati željeni element i odrediti mesto za upis izmerne vrednosti. Kao prefiks u obom slučaju se koristi grčko slovo Č (fi).

Komanda DIMAngular

Komanda DIMAngular služi za kotiranje uglova. Pokrećemo je izborom stavke Angular iz Dimension menija, a zatim biramo elemente za koje želimo da se izmeri ugao koji međusobno zaklapaju. U nastavku funkcije je potrebno još odrediti položaj kotnog luka, a AutoCAD će prema njemu automatski pronaći najpogodnije mesto za upis izmerene vrednosti.

Komanda DIMBaseline

Pomoću komande DIMBaseline možemo da izvršimo kotiranje više različitih rastojanja za koje želimo da imaju istu početnu tačku. Pokrećemo je izborom Baseline stavke iz Dimension menija i pritiskom na desni taster miša aktiviramo režim u kome biramo prvu u budućem nizu kotnih linija. AutoCAD zatim očekuje lociranje tačke do koje je potrebno izvršiti merenje, a kada i to uradimo automatski crta novu kotu, koja sa osnovnom ima zajedničku početnu tačku. U nastavku možemo pokazati još nekoliko tačaka, a AutoCAD će svaki put dodavati po jednu novu kotnu liniju. Rastojanje koje se pri tome koristi prethodno smo imali prilike da odredimo u okviru Geometry parametara aktivnog stila.

Komanda Leader

Standardni način kotiranja se ne može primenjivati u svim situacijama. Ponekad je potrebno da se umesto uobičajene kotne linije nacrtani element dimenzioniše na neki drugi način (parametarski, opisno, itd...). U tim situacijama se može primeniti komanda Leader, jer tada AutoCAD nudi mogućnost da se kao grafički simbol nacrta strelica koja pokazuje na kotirani element, a ostatak teksta unese ručno.

Komandu Leader možemo pokrenuti izborom iz Dimension menija i zatim pokazati element na koji treba da bude uperena strelica. Sledeći korak je unos druge tačke čime određujemo pravac linije za spajanje strelice i kotnog teksta. Ta linija može imati više segmenata, ali se u praksi obično zadovoljavamo samo jednim, pa pritiskom na desni taster miša završavamo i ovu fazu. Dalje sledi unos kotnog teksta. Pošto smo se u ovom primeru odlučili da označimo vrstu zastakljivanja elementa prozora, možemo uneti sledeći tekst - "termopan staklo" i dva puta pritisniti taster Enter na tastaturi kao potvrdu unosa i završetak komande.

Komanda DIMCenter

Pri crtanju kružnica i kružnih lukova AutoCAD ne ostavlja nikakav vidljiv trag na mestu njihovog centara već se do položaja te karakteristične tačke može doći jedino upotrebom odgovarajućeg Osnap kriterijuma. Za fizičko označavanje njegovog položaja možemo primeniti komandu DIMCenter. Pokrećemo je izborom stavke Center Mark iz Dimension menija da bi odabiru odgovarajućeg elementa AutoCAD kao simbol na mestu njegovog centra nacrtao krstić. Veličinu i tip korišćenog simbola možemo odrediti u okviru Geometry parametara aktivnog stila kotiranja.

Komanda DIMTedit

Komada DIMTedit omogućava promenu mesta na kome se nalazi kotni tekst. Možemo je pokrenuti izborom stavke Align Text iz Dimension menija i tom prilikom će nam za dalji rad biti ponuđeno više različitih opcija. Izborom neke od njih i pokazivanjem na željenu kotnu liniju možemo postići pomeranje kotnog teksta na levu (izbor Left), desnu ivicu (Right) ili njegovo vraćanje u sredinu (izbor Center). Opcija Home služi za pozicioniranje teksta na mesto koje AutoCAD smatra da treba da zauzme, a primenom opcije Angle ga možemo zarotirati za određeni ugao.

U praksi se ipak za promenu položaja kotnog teksta najviše koristi sledeći metod. Prvo se bez aktiviranja bilo kakve komande levim tasterom miša odabere željena kotna linija. AutoCAD na taj potez reaguje obeležavanjem odabranog elementa i isticanjem njegovih čvornih tačaka (plavi kvadrati na karakterističnim mestima). Za pomeranje teksta je potrebno ponovo levim tasterom miša pokazati na kvadrat koji se nalazi na njemu i pomeriti ga na željeno mesto. Ovu funkciju završavamo dvostrukim pritiskom na taster Esc na tastaturi.

Komanda Update

Izborom stavke Update iz Dimension menija u stvari pokrećemo funkciju za izmenu stila kotiranja i to sa automatski aktiviranom opcijom Apply, što za cilj ima usklađivanje izgleda ranije nacrtanih kotnih linija sa izmenama koje smo u međuvremenu izvršili nad parametrima koji treba da određuju njihov izgled.

Ova funkcija se retko upotrebljava iz prostog razloga što se usklađivanje oblika kotnih linija inače vrši automatski pri snimanju novih parametara aktivnog stila, tj. pritiskom na dugme Save iz Dimension Style dialoga.

Savet

AutoCAD kotne linija povezuje sa elementima koje dimenzionišemo. To znači da će se eventualne promene u njihovom položaju, dužini ili nekoj drugoj geometrijskoj karakteristici odražavati i na kote. Drugim rečima, ako se na crtež unose određene izmene i neki nacrtani elementi pomeraju ili im se menja veličina, sve kotne linije koje su sa njima u vezi će takođe biti usklađene sa novonastalim stanjem.

To najbolje možemo videti na primeru promene položaja prozora na gornjem zidu naše osnove. Primenom komande Stretch možemo prvo uokviriti zonu oko prozora, a potom odrediti pravac i veličinu njegovog pomeranja. Odmah se može primetiti da su se sve kotne linije, povezane sa pomerenim elementima, automatski prilagodile novom položaju i da su kotirane veličine takođe preračunate u nove vrednosti.


STAMPANJE CRTEZA

Crteži nacrtani uz pomoć računara u svom izvornom, digitalnom obliku u praksi još uvek ne pretstavljaju prihvatljiv vid tehničke dokumentacije. Da bi to i postali moramo ih odštampati na pogodnom materijalu, najčešće papiru ili pausu. U tu svrhu se naravno moramo opremiti i odgovarajućim tehničnim uređajima koje nazivamo štampačima ili tačnije, ploterima (pogotovu one modele koji imaju mogućnost štampanja velikih formata). Za veliku većinu tih uređaja AutoCAD poseduje potrebne podprograme (tzv. drajvere), što nam pruža mogućnost da ih bez problema upotrebimo za ovu namenu.

Komanda Print

Stampanje crteža se u AutoCAD-u realizuje primenim komande Print. Pokrećemo je izborom iz File menija da bi se potom na ekranu pojavio dijalog u kome možemo izvršiti podešavanje sledećih grupa parametara:

Device Information

Polje Device and Default Information pruža uvid u tehničke karakteristike uređaja na kome se štampa. Obzirom na činjenicu da se u AutoCAD-u za ove namene može koristiti više različitih uređaja, u vrhu okvira je prikazan naziv trenutno aktivnog (Default).

Izborom dugmeta Device and Default Selection možemo aktivirati novi okvir, koji nam pruža dodatne informacije o raspoloživim štampačima i njihovoj trenutnoj podešenosti. U gornjem delu dijaloga možemo videti listu raspoloživih uređaja, a jedan od njih će najverovatnije biti Default System Printer. To je opšti naziv koji AutoCAD koristi za štampače koji su konfigurisani u okviru operativnig sistema. Osim njega lista može obuhvatati i druge vrste uređaja čije podešavanje ipak ne spada u teme ovog kursa.
Izmene radnih parametara odabranog uređaja možemo izvršiti izborom dugmeta Change što će za rezultat imati aktiviranje Print Setup dialoga. Na njemu su dalje pristupačni parametri za određivaje formata, orijentacije papira i drugih karakteristika koje zavise od konkretnog modela štampača.
Po završenim podešavanju možemo izabrati dugme OK i vratiti se na Device Selection odnosno osnovni Print dialog.

Pen Parameters

U ovu grupu su svrstane dve kategorije parametara: Pen Assignments i Optimization. Prva se tiče usklađivanja boja na ekranu sa debljinama i bojama linija na papiru, dok u drugu spada kontrola nivoa optimizacije, odnosno efikasnosti štampača.

Odabirom dugmeta Pen Assignments otvaramo novi dijalog koji na levoj polovini sadrži listu boja koje AutoCAD može da prikaže na ekranu. Prva leva kolona sadrži numeričke oznake boja označne brojevima od 1 do 255, a desno od nje su parametri za oznaku pera (Pen No.), tip linije (Linetype) i njenu debljinu (Pen Width).

Potrebno je da pritiskom na levi taster miša markiramo red sa parametrima određene boje, da bi se u desnoj polovini dijaloga aktivirala polja za njihovu izmenu.

Tu se možemo prvo pozabaviti izborom boje kojom će se linije štampati pri čemu se željena nijansa takođe određuje numerički i ima smisla samo ako raspolažemo kolor štampačem. Za crno/belu tehniku štampe najbolje je da se za sve boje Pen parametar postavi na vrednost 7 (sedam), jer to predstavlja crnu boju. U protivnom će se linije štampati u nijansama sive, već po tome dali pripadaju svetlijim ili tamnijim nijansama.

Parametar Ltype je najbolje ostaviti na vrednosti 0 (nula), jer se na taj način omogućava štampanje prema tipu koji smo odredili u samom crtežu.
Poslednji, ali ne i najmanje važan parametar se odnosi na debljinu linije kojim će štampati sve što je na ekranu prikazano odabranom bojom. U ovo polje je moguće uneti vrednosti koji zavise od fizičkih karakteristika štampača tj. njegove rezolucije, ali se za većinu one kreću od 0.1 (nula jedan) do 40mm. Obzirom da se ovde unose samo numeričke vrednosi bez posebnog navođenja mernih jedinica treba voditi računa o tome dali su za rad izabrani milimetri ili inči, što inače možemo menjati u okviru osnovnog Print dijaloga.
Isti postupak možemo primeniti i na druge boje koje smo koristili pri crtanju i na taj način omogućiti štampanje crteža u različitim nijansama i debljinama linija. Za povratak na osnovni Print dijalog možemo odabrati dugme OK.

Određivanje nivoa optimizacije koju možemo izvršiti odabirom dugmeta Optimization ima efekta samo na sada već pomalo zaboravljene plotere koji za rad koriste pera. Zahvaljujući tehnologiji koju koriste brzina kojim će se crtež iscrtati je u direktnoj zavisnosti od količine vremena koju ploter provodi u praznom hodu, odnosno u pomeranju pera na novu lokaciju bez povlačenja linije. Za takve uređaje je potrebno podesiti najveći mogući stepen optimizacije da bi AutoCAD analizom crteža pripremio podatke u obliku koji garantuju najmanje izgubljenog vremena. Za savremenu generaciju plotera koji u stvari pretstavljaju štampače velikog formata, ova optimizacija gubi smisao, jer vreme koje oni zahtevaju za štampanje mnogo više zavisi od formata nego od razuđenosti crteža.

Additional Parameters

Iz ove grupe možemo prvo izdvojiti opcije koje služe za izbor zone AutoCAD crteža za koju želimo da se prenese na papir. Konkretno, aktiviranjem opcije Display za štampu će biti odabrano polje koje trenutno vidimo na ekranu, dok izbor opcije Extend obezbeđuje štampanje onolikog polja koliko obuhvataju svi nacrtani elementi bez obzira na to dali se oni trenutno vide na ekranu ili ne. Naravno, to se ne odnosi na elemente na zamrznutim ili isključenim Layer-ima. Opcija Limits omogućava da se polje koje će biti štampano uskladi sa granicama određenim u okviru crteža.

Potpuno slobodan izbor dela crteža za štampu možemo izvršiti primenom opcije Window. Za to je potrebno da levim tasterom miša pritisnemo dugme Window, a potom i digme Pick iz novog dijaloga koji sadrži prikaz koordinata nekog ranije definisanog polja. AutoCAD će tada ukloniti sve dijaloge sa parametrima i omogućiti određivanje polja željene veličine. Unosom njegove druge tačke će se ponovo pojaviti dijalog sa koordinatama odabranog dela crteža, koje možemo potvrditi izborom dugmeta OK. Kao signal da je postupak pravilno sproveden biće aktivirana opcija Window.

Od ostalih opcija možemo izdvojiti Text Resolution - vrednost kojom se određuje preciznost iscrtavanja slovnih elemenata crteža. Podrazumevana vrednost od 50dpi (dot per inch) obezbeđuje dovoljno kvalitetnu štampu bez prevelikog opterećenja računara, pa je zato nije potrebno menjati.

Parametar Text Fill obezbeđuje štampanje slovnih elemenata na dva različIta načina: samo u obliku linijske konture (outline) kada je isključen ili sa popunjavanjem ako ga uključimo. Ako u momenu kada želimo da pripremimo crtež za štampu uređaj kojim raspolažemo nije slobodan moguće je da podatke koje će AutoCAD pripremiti umesto direktno na štampač usmerimo u datoteku na disku računara i time ipak završimo veći deo posla, a sam čin štampanja odložimo za kasnije. Za to je potrebno aktivirati opciju Plot to File, a potom izborom dugmeta File Name odrediti folder i ime datoteke u koju treba smestiti podatke. Na taj način se kreira tzv. "plot fajl" koji zatim možemo iskoristiti odvojeno od AutoCAD-a i jednostavno DOS komandom Copy u pogodnom momentu proslediti na štampač.

Paper Size

U ovoj oblasti Plot Dialog Box-a možemo izvršiti podešavanja vezana za izbor mernih medinica i formata papira na kome će biti štampan crtež ili neki njegov deo.

Kada su u pitanju merne jedinice za određivanje veličine formata AutoCAD nam nudi mogućnost izbora između milimetara (opcija MM) i inča (opcija Inches). Za naše uslove milimetarski sistem je sigurno bolji izbor.
Određivanje veličine formata papira možemo izvršiti pritiskom na dugme Size. U situaciji kao što je ova, kada smo se odlučili da za štampanje crteža koristimo sistemski (Default) štampač, to nije moguće uraditi direktno iz AutoCAD-a, već se za to mora koristiti Control Panel. Za uređaje koji su pod direktnom kontrolom AutoCAD-a (razni tipovi plotera) izborom dugmeta Size možemo aktivirati dijalog koji pre svega omogućava izbor nekog od standardnih formata iz za to ponuđene liste. Tu možemo osim same oznake očitati i njihovu dimenziju ili tačnije samo veličinu prostora na kome se može smestiti crtež. Ostatak do prave dimenzije formata otpada na margine koje nisu dostupne za crtanje, već su to delovi papira koji služe za mehaničko vođenje medijuma kroz ploter.

Osim standardnih moguće je koristiti i sasvim proizvoljne formate. Za to je potrebno da u polja koje se nalaze na desnoj strani dijaloga unesemo vrednosti za njihovu širinu i visinu. Naravno, sve dimenzije treba unositi u milimetrima a AutoCAD omogućava da se istovremeno odredi do pet korisničkih (User) formata za štampanje. Za naš primer će biti dovoljno da izaberemo standardni A4 format i izborom dugmeta OK zatvorimo dijalog.

Scale

Izborom dugmeta Rotation and Origin otvaramo dijalog u kome možemo odrediti dva parametra. To su rotacija crteža za određeni fiksni ugao i njegovo pozicioniranje na listu. Oba ova parametra su u funkciji boljeg iskorišćenja raspoloživog formata.

Za rotaciju crteža su na raspolaganju četiri osnovna ugla - 0 (bez rotacije), 90, 180 ili 270 stepeni. Ako je to potrebno izborom nekog od njih možemo crtež na papiru dovesti u najpogodniji položaj.

Parametar Plot Origin služi za pozicioniranje početne tačke od koje će biti započeto štampanje. Podrazumevane vrednosti (0 za X i Y rastojanja) znače da će se crtež štampati od donjeg levog ugla formata. Ako nam više odgovara da sa leve strane ostane malo prostora, možemo za X rastojanje uneti npr. 30, a za Y 50mm. Time ćemo postići da se crtež štampa pomeren od ugla za 3, odnosno 5 santimetra.

Razmeru u kojoj će se crtež štampati možemo odrediti na dva načina. Prvi podrazumeva unos parametara koji pretstavljaju odnos između željene dužine elemenata na papiru i njegove dimenzije izražene u AutoCAD jedinicama. Ako smo za crtanje usvojili odnos jedna AutoCAD jednica = jedan milimetar, određivanje faktora razmere je sasvim jednostavno. Konkretno, za štampanje naše osnove u razmeri 1:50 potrebno je da u prvo polje unesemo vrednost 1 (jedan) a u drugo 50 (pedeset). Na ovaj način smo odredili da se crtež štampa 50 puta manji nego što je crtan u AutoCAD-u.

Drugi način podrazumeva upotrebu Scaled to Fit opcije. Njenim aktiviranjem se nalaže AutoCAD-u da automatski odredi razmeru tako da postigne najbolje iskorišćenje raspoloživog formata. Proračunati odnos možemo očitati u poljima za unos razmere, ali ne i uticati na njega. Ovaj način je pogodan samo za situacije kada nam tačna razmera nije naročito bitna, već nam je cilj da što pre dođemo do odštampanog crteža.

Plot Preview

Funkcija Plot Preview omogućava konačnu proveru unetih parametara pre započinjanja procesa štampanja. To je u praksi vrlo korisna funkcija jer nam može uštedeti mnogo vremena, materijala i živaca, jer bi se u suprotnom sigurno mnogo češće događalo da odštampani crtež bude pogrešno kadriran, u pogrešnoj razmeri ili na pogrešnom mestu na papiru. Sve ovo je moguće prvo proveriti, a potom mirno sačekati rezultate rada štampača.

Plot Preview možemo koristiti u dva različita režima. Ako je aktivan Partial režim to znači da će se odabirom dugmeta Preview na ekranu pojaviti uprošćen prikaz budućeg štampanog crteža. Naravno, i takav nam može biti od koristi, jer se na njemu jasno vidi budući položaj nacrtanih elemenata - naznačeno plavim okvirom u odnosu na format papira - crveni okvir. Tu takođe možemo videti i njihove dimenzije, a u dnu dijaloga postoji polje za prikaz eventualnih upozorenja koje će nam AutoCAD uputiti u slučaju da smo napravili neku grešku.

Izborom Full režima i aktiviranjem funkcije Preview dobićemo prikaz koji u potpunosti odražava izgled budućeg štampanog crteža sa svim njegovim elementima i na podlozi koja predstavlja list papira. Pri tome su nam na raspolaganju čak i funkcije za njegovo zumiranje, i to interaktivno (kao Zoom Realtime), gde pritiskom i držanjem levog tastera u kombinaciji sa pomeranjem miša gore/dole uvećavamo ili umanjujemo prikaz, ali i ostale Zoom i Pan funkcije kojima možemo pristupiti iz menija koji aktiviramo pritiskom na desni taster miša.

Jedino što u ovom prikazu ne možemo videti su boje i debljine linija koje će se koristiti pri štampanju, nego će to biti prikazano u skladu sa samim crtežom. Full Preview prikaz gasimo pritiskom na desni taster miša i izborom opcije Exit.

Posle ovakve provere unetih parametara možemo konačno izborom dugmeta OK dozvoliti AutoCAD-u da pripremi podatke za štampanje i prosledi ih štampaču. To je čisto računarska operacija, čije trajanje zavisi od složenosti crteža i brzine računara. Informacija o njenom toku i količini obrađenih podataka će biti prikazana na ekranu, a kvalitet konačnog rezultata tj. crteža će zavisiti od mogućnosti opreme koju imamo na raspolaganju.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
13-02-2010 04:17 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Promene karakteristika objekata Autocad DMaturski 0 1,300 13-02-2010 04:13 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Šrafiranje površina u autocad-u DMaturski 0 1,923 13-02-2010 04:09 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Crtanje linije tačne dužine i položaja u Autocad-u DMaturski 0 2,600 13-02-2010 04:00 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Šta je AutoCAD DMaturski 0 2,322 13-02-2010 03:55 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Povoljna izrada radova u Autocad-u (graficki radovi) DMaturski 0 2,509 12-02-2010 01:15 AM
zadnja poruka: DMaturski

Skoči na forum: