Kosti trupa

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Kosti trupa
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Еволуција је наука која проучава настанак живота на земљи, а самим тим проучава промјене у свијету. Постала је посебна наука одвојивши се од биологије у првој половини деветнаестог вијека. Развој живог свијета проучава биолошка еволуција, а неживог хемијска еволуција.
Коштани систем представља потпору за тијело и састављен је од 206 одвојених костију. Кости су међусобно повезане помоћу јаких везивних спојева, који образују зглобове и влакнасте везивне слојеве. За скелет се припајају мишићи и они омогућавају активне покрете тијела. Скелет човјека, по склопу и распореду костију, је сличан скелету осталих кичмењака, а најсличнији је скелету човјеколиких мајмуна.
Неке кости су обликоване и повезане, па образују коштане дупље, као што су лобањска, грудна, карлична, у којима леже заштићени витално важни органи.
Од 206 костију, колико их има у човјековом организму, осовински скелет гради 80 костију (лобања, кости кичменог стуба, грудна кост, ребра и хиоидна кост). Осталих 126 костију чине апендикуларни скелет, тј. скелет горњих и доњих екстремитета.
Кости по облику могу бити дуге, кратке, пљоснате и неправилне. Облик и величина костију су различити у зависности од мјеста и улоге коју имају у организму. Дуге кости граде скелет удова. Оне су на крајевима проширене и та проширења називају се јабучице. Део између њих представља тијело кости. Кратке кости граде шаку и стопало, а пљоснате кости граде лобању, грудни кош и карлични појас. Неправилне кости се налазе у кичменом стубу.
Код дугих костију разликују се три дијела: средишњи дио (дијафиза) и два окрајка који чине епифизу. Између ова два дијела налази се метафиза и она је најзначајнији део кости, јер најинтензивније расте и најбоље је снадбјевен крвним судовима.
Спољашња површина кости прекривена је покосницом, коју чини неколико слојева коштаних ћелија. Ћелије унутрашњих слојева покоснице су живе и имају способност да се дијеле и образују ново ткиво. То омогућава раст и зарастање поломљених костију. Испод покоснице на тијелу кости налази се чврста коштана маса. У централном дијелу кост је шупља, а шупљина је испуњена коштаном сржи. Код младих особа коштана срж је ружичасте боје и ту су крвне ћелије. Са старошћу она губи своју функцију и постаје жута услед нагомилавања масти. У унутрашњости коштано ткиво гради ситне плочице, те кост није чврста и компактна и то је сунђерасто коштано ткиво и у њеним шупљинама су ћелије црвене коштане сржи која ствара крвне ћелије током живота.
Највећа кост у човјековом тијелу је бутна кост, а најмање су слушне кошчице: чекић, наковањ и узенгија.
У различитим дијеловима тијела кости могу бити спојене покретно, непокретно и еластично. Непокретно су везане пљоснате кости, јер су им ивице назубљене и при спајању зубци једне кости залазе у зубце друге кости. Тако се остварује непокретна веза или шав. Еластичну везу омогућава хрскавица уметнута између двије кости. Ови дијелови скелета су ограничено покретни.
Зглоб је покретна веза између костију. Чине га крајеви двије сусједне кости, од којих једна има испупчење – јабучицу, а друга удубљење – чашицу. Јабучица улази у чашицу и слободно се креће. Њихове површине су прекривене глатком хрскавицом, а она лучи течност која смањује трење. Зглоб је обавијен и затворен зглобном чауром, а споља је ојачан чврстим зглобнм везама.
На скелету човјека разликују се: кости главе, кости трупа, и кости удова. Кости главе чине кости лобање и кости лица. Кости лобање образују лобањску чауру у којој се налази мозак. Лобања се састоји од осам костију, двије парне и четири непарне. Лице чини 15 костију, 6 парних и три непарне. Кости главе су спојене шавовима, изузев доње вилице, која је за лобању везана зглобом што јој омогућава покрете при жвакању и говору.
Кости удова чини непокретни (раменски и карлични) појас и покретни дијелови доњих удова. Рамени појас чине двије парне кости: лопатица и кључна кост. Карлични појас чине три парне кости, које су код одраслог човјека срасле и чине карлицу. Покретни део горњих удова (руке) чине кости надлактице, подлактице и шаке. Покретни део доњих удова (ноге) чине кости надколенице, подколенице и стопала. Руке се за рамени појас везију раменим зглобом, а између надлактице и подлактице је лакатни зглоб. Нога се за карлични појас везује зглобом кука, а надколеница и подколеница су везане зглобом колена.
Кости трупа чине: кичмени стуб или кичма, ребра и грудна кост.

КОСТИ ТРУПА

Кости трупа чине: кичмени стуб или кичма, ребра и грудна кост. Кичма се протеже средином леђног дијела трупа, то је основни, најдужи дио осовинског, аксијалног скелета. Он даје трупу неопходну чврстину, а захваљујући својој еластичности, омогућује му и покретљивост. Пружа се средином задње стране врата и трупа, зглобљава се својим горњим крајем са костима главе, док се идући наниже спаја са ребрима и скелетом горњих и доњих екстремитета.
Кичмени стуб граде кичмени пршљенови (vertebrae). У формирању овог дијела скелета учествују 33 – 34 пршљена, који су међусобно повезани зглобовима, везама и мишићима у јединствену цјелину. Пршљенови се према дијеловима кичменог стуба који граде дијеле на: вратне, грудне, слабинске, крсне и тртичне. Вратних има седам, грудних дванаест, слабинских пет, крсних пет и тртичних четири до пет. Иако су међисобно спојени, 24 пршљена, који чине проксимални дио кичменог стуба (вратни, грудни и слабински), могу се раздвојити и појединачно проучавати те спадају у праве пршљенове. Насупрот њима крсни и тртични пршљенови су лажни пршљенови, који су међусобно срасли, тако да граде крсну кост и тртичну кост, те се сходно томе не могу раздвојити и одвојено посматрати. Грудни дио кичменог стуба зглобљава се са ребрима. Код вратних и слабинских пршљенова постоје закржљали остаци ребара, који се некада развију у посебна, прекобројна ребра, вратно или слабинско.
Кичмени пршљенови спојени међусобно, формирају кичмени канал, који се пружа цијелом дужином кичменог стуба. Овдје се налази кичмена мождина са својим омотачима – можданице, крвним судовима и кичменим живицима.
Без обзира на чињеницу да се пршљенови међусобно разликују, сви они имају основне дијелове, који се срећу углавном код свих пршљенова, независно којој групи припадају. То су заједничке одлике кичмених пршљенова. Пршљенови појединих дијелова кичменог стуба битно се међусобно разликују, мада постоје и индивидуалне разлике у оквиру сваке групе посебно. Пршљенови једне постепено прелазе у другу групу, те се у граничним пршљеновима срећу одлике обе групе (вратни у грудне, грудни у слабинске).


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04-05-2010 10:32 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: