Kooperacija kompleksa koji regulisu strukturu hromatina i transkripciju

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Kooperacija kompleksa koji regulisu strukturu hromatina i transkripciju
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

Ovaj seminarski rad je vezan za oblast hromatina i transkripcije i kooperacije kompleksa koji regulišu njihov rad. U tekstu će biti objašnjena struktura hromatina, proces transkripcije sa stanovišta biohemije. Takođe biće detaljno objašnjeni procesi kooperacije kompleksa koji vrše regulaciju strukture samog hromatina i transkripcije a sve će biti propraćeno slikama. Kao što je poznato hromatin predstavlja hromozomski materijal i kao takav on je deo genetskog materijala. Kao takav on je posebno zanimljiv za proučavanje. Struktura hromatina je dosta kompleksna i na osnovu toga može cela jedna grana nauke da se bavi proučavanjem hromatina. Sa stanovišta biohemije bitne su reakcije i odnosi između kompleksa koji regulišu strukturu hromatina. U zavisnosti od odnosa tih kompleksa zavisi i struktura samog hromatina. Takođe od odnosa samih kompleksa zavisi i proces transkripcije koji predstavlja jedan veoma komplikovan i kranje važan proces. O svemu ovom će biti reči u narednom tekstu. Napomena da je za svaki tekst i sliku postavljena referenca tako da je moguće saznati još više podataka ukoliko se klikne na link koji je naveden u refernci.

GLAVNI DEO

Hromatin

Hromatin je dispergovan hromozomski materijal interfaznog jedra. Prvi put ga je opisao Valter Fleming (1843-1905) 1882. godine prilikom istraživanja deobe ćelija. Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u interfazi ). On je u obliku hromatinskih vlakana koja se, kada se obrade određenim enzimima, vide kao niska perli. Tokom ćelijske deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju samostalna telašca – hromozomi. Naziv hromatina (hromozoma) potiče od grčke reči chromos što znači boja, odnosno, lepo se boji određenim baznim bojama.

Mitotički metafazni hromozom je prečnika oko 1400 nm i sastoji se od dve hromatide. Hromosomi se jedino u mitozi mogu videti celom dužinom. Inače su hiperspiralizirani i kondenzovani. Plan despiralizacije i redosled otkrivanja određenih segmenata molekula DNK za transkripcione procese, specifičan je za svaki celularni tip.
Dokazano je da DNA-za, u odgovarajucim koncentracijama ne razgradjuje DNK u prisutnom hromatinu ravnomjerno,nego taj proces zahvata samo neke segmente DNk molekule-razgradnja se vrsi na dijelovima DNK lanca gdje se u tom momentu odigrava transkripcija RNK ili koja su predodređena za taj proces. Ti delovi hromatina koji se razgrađuju u datom trenutku dobili su naziv AKTIVNI HROMATIN za razlliku od ostalih delova koji se zovu INAKTIVNI HROMATIN.

Količina aktivnog hromatina karakteristična je za svaki tip ćelije, ali u proseku taj broj iznosi oko 10%. Ativni hromatin se razlikuje od inaktivnog po sledecim svojstvima:
-Aktivni hromatin ima rastresitiji raspored nukleosoma što je posledica promene na nivou histona 1 (H1), jer su u aktivnom hromatinu prioritetno zastupljeni posebni podtipovi ovog proteina.
-U aktivnom hromatinu, blizu amino kraja molekula nukleosomalnih histona (H2A, H2B, H3, H4), prisutni molekuli lizina su izloženi neprekidnim procesima ACETILACIJE i DEZACETILACIJE. Uvođenjem acetil grupe poništava se pozitivno punjenje ove amino-kiselline, što doprinosi promeni fizikohemijskih svojstava proteinske molekule. Acetiliranje se događa pod katalitičkim delovanjem HISTON-ACETILAZE, dok se dezacetiliranje odvija pod delovanjem enzima HISTON-DEZACETILAZE (svaka acetil grupa ostaje ugrađena samo 10 minuta nakon čega počinje proces dezacetiliranja).

Nukleosomi aktivnog hromatina selektivno vežu dva mala srodna hromosomalna proteina HMG 14 i HMG 17. Oni su prisutni samo u jednom od deset nukleosoma (računajući ukupan broj nukleosoma u jednom genomu).


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04-05-2010 10:30 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Transkripcija – uloga i funkcija inicijalnog kompleksa mat.dipl5 0 1,595 09-09-2010 04:20 PM
zadnja poruka: mat.dipl5
  Uloga i funkcija inicijalnog kompleksa Vesnica 0 801 14-05-2010 02:08 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: