Komanditno društvo

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Sve zemlje EU bez izuzetka poznaju četiri forme trgovačkih društava: dva društva lica (tzv. javno trgovačko društvo ili društvo pod zajedničkim imenom koje je pandan našem ortačkom društvu i komanditnom društvu) i dva društva kapitala (akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću). Isti je slučaj i sa novijom regulativom (Mađarska, Slovenija, Poljska, Češka) i bivšom regulativom naše zemlje (Jugoslavija 1937). Neke zemlje poznaju, uz to, i tip komanditnog društva na akcije (Francuska, Nemačka, Italija, Švajcarska, Slovenija), a druge ga ne poznaju (Engleska, Austrija, Mađarska, Jugoslavija 1937) i tip tajnog društva (Engleska, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Francuska), kao i tip kompanija sa odgovornošću ograničenom garancijama i tip kompanija s neograničenom odgovornošću (oba su oblici društva kapitala u Engleskoj), te, najzad, tip evropskog akcionarskog društva.
Za razliku od društava kapitala, društva lica (ortačko i komanditno) u uporednom pravu nisu detaljno regulisana, ali su ipak daleko detaljnije regulisana nego u našem pravu i to po pravilu subsidijarnim rešenjima a izuzetno imperativnim normama. Razlog ovom nalazi se u činjenici da uporedna prava poznaju poseban imenovani ugovor o ortakluku, što je u osnovi i pravna priroda ovih društava, te se rešenja ovog ugovora mogu u nedostatku posebnih propisa za ova društva na njih primenjivati. U situaciji kad naše važeće pravo ne poznaje i posebno ne reguliše ni ovaj ugovor, to je van svake sumnje bilo potrebno postojeću regulativu ovih društava kompletirati i to dominantno dispozitivnim pravilima, kako bi se ostavio prostor autonomnoj regulativi.

Komanditno društvo nastalo je u srednjem veku iz ugovora „commenda“, primenjivanog naročito u pomorskoj trgovini. Ovaj ugovor sastojao se u tome što je jedno lice predavalo robu ili neku sumu novca trgovcu ili vlasniku broda, uz rizik koji je bio ograničen na vrednost njegovog učešća u takvom poduhvatu i uz pravo na deo profita iz takvog poduhvata. na ovom modelu su se konstruisala mnogobrojna društva, posebno stoga što je položaj „poveravača“ (komanditor), bio bolji od člana javnog trgovačkog društva. Ovakav poseban status (tajnost položaja i ograničenost rizika) bio je naročito pogodan za plemstvo, oficire i sveštenike koji nisu tada mogli biti trgovci, a na ovaj način su svojim sredstvima mogli učestvovati u trgovačkim operacijama. Takođe, na ovaj način se izbegavala zabrana kanonskog prava o davanju zajma sa kamatom. U francuskoj teritoriji se čak ističe da je ova zabrana i bila motivisana ciljem prisiljavanja bogatih ljudi da se bave trgovinom i trgovačkim poslovima, umesto da se orijentišu na statičan položaj zajmodavca. Ovaj oblik društva, i pored njegove relativne neatraktivnosti, zbog prirode odgovornosti (što važi i za ortačka društva), poznaju sva zakonodavstva...

S A D R Ž A J

I Uvodna razmatranja 3
II Privredno društvo 5
Osnovna načela koja se primenjuju na sva privredna društva 5
Privredni subjekti 6
III Komanditno društvo 7
Pojam 7
Pravni status 7
Upis u registar 7
Registracija 8
Dvojnost članstva 8
Svojstvo ortaka 9
Pravna priroda 9
Delatnost 9
Firma 10
IV Osnivanje društva 10
Ugovor o osnivanju 10
Ulog ortaka 11
V Prava i obaveze ortaka društva 13
Pravni odnosi medju članovima 13
Uopšte 13
Prava komanditora 13
Obaveze komanditora 14
VI Raspolaganje udelom u društvu 16
Pojam i vrste 16
Prenos udela na treća lica 16
Prenos udela među ortacima društva 16
VII Eksterni odnosi društva i ortaka 17
Zastupanje društva 17
Odgovornost za obaveze društva 17
VIII Prestanak društva 18
Primena pravila ortačkog društva 18
Promena statusa komanditora 19
Prestanak društva na osnovu otkaza poverioca 19
IX Zaključna razmatranja 20