Kiseline, baze, soli

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Kiseline, baze, soli
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz hemije.

Da bi smo počeli da pričamo o kiselinama, bazama i solima potrebno je prvo nešto da kažemo o elektrolitima. Elektrolit je materija koja je električki vodljiva zbog gibanja slobodnih jona nastalih disocijacijom, tj. poseduje svojstvo jonske provodljivosti. Za dobijanje elektrolita koristimo kiseline, baze ili soli, najčešće razređene u vodi. Elektrolit možemo opisati kao “jaki elektrolit” kad poseduje veliku količinu slobodnih jona. Suprotno, “slabi elektrolit” poseduje malu količinu slobodnih iona. Elektroliza koristi svojstva elektrolita.

Elektrolitska disocijacija, "rastavljanje" elektrolita na jone otapanjem ili taljenjem, što je uzrok električne prvodljivosti njihovih otopina ili talina.

Disocijacija je proces u kojem se jonski spojevi (kompleksi, molekuli ili soli) razdvajaju ili rastavljaju na manje delove, molekule jone radikale, u reverzibilnom porcesu. To je proces suprotan procesu asocijacije.

Ovu pojavu je prvi opisao Arenijus a kroz njegovu teoriju opisana je teorija kiselina i baza.

Teorije kiselina i baza

Teorije kiselina i baza predstavljaju skup naučnih teorija koje opisuju osobine i pomažu u klasifikovanju dve važne klase jedinjenja: kiselina i baza.

Arenijusova teorija

Prvu pravu teoriju kiselina i baza, čija je relevantnost i danas veoma velika, dao je švedski hemičar Svante Arenijus 1884. godine.

Arenijusova kiselina je svako neutralno jedinjenje koje disocijacijom u vodenom rastvoru daje pozitivne jone vodonika i druge negativne jone (negativne jone kiselinskog ostatka).

Arenijusova baza je svako neutralno jedinjenje koje disocijacijom u vodenom rastvoru daje negativne hidroksidne jone i druge pozitivne jone (pozitivne jone metala, uslovno).

Drugačije rečeno, po njegovom mišljenju, kiselina je svaka supstanca koja povećava koncentraciju H+ jona u rastvoru, dok je baza supstanca koja povećava koncentraciju OH- jona u rastvoru.

Arenijus je takođe i dao da se reakcijom kiseline i baze u vodenom rastvoru gube kisele/bazne karakteristike istog. Na ovome se zasniva reakcija neutralizacije.

Glavni nedostatak teorije je bio što ona isključuje mogućnost postojanja pozitivno ili negativno naelektrisanih jedinjenja kao kiselina/baza. Takođe, iako validna u većini slučajeva, postoje supstance koje ispoljavaju bilo bazni, bilo kiseli karakter iako ne sadrže nijednu od funkcionalnih grupa koje je Arenijus označio kao nosiocima kiselosti odn. baznosti. Primer za to je amonijak, koji se ponaša bazno:
NH3 + HCl → NH4Cl

Takođe, Arenijus je govorio o postojanju hidrogen jona u rastvoru da bi kasnija proučavanja pokazala da se jon vodonika u njemu vezuje sa neutralan molekul vode gradeći hidronijum jon koji je jedino prisutan u rastvoru.

2H2O ⇌ H3O+ + OH-

Protolitička teorija (Bernštad - Lorijeva teorija)

Ovu teoriju dali su nezavisno 1923. godine dva naučnika: Johan Brenštad i Martin Lori, obojica polazeći od glavnih mana Arenijusove teorije i njene relativne neprimenljivosti van vodenih rastvora. Teorija se zasniva na sposobnosti kiselina da daju protone i baza, da iste primaju.
Po ovoj teoriji dakle, kiseline su donori protona a baze akceptori protona.

Branštad-Lorijeva teorija otvorila je mogućnost postojanja jedinjenja koja mogu da reaguju i kao kiseline i kao baze, iako bi po Arenijusovoj teoriji bile klasifikovane ili kao jedne ili kao druge. Među ova jedinjenja, poznata kao amfoterna jedinjenja, spada i voda, koja autoprotolizom daje i protonima bogat H3O+ jon, kao i OH-, koja prima protone. Takođe, protolitička teorija dala je i objašnjenje za baznu reakciju amonijaka i drugih sličnih jedinjenja. Naime amonijak na azotu ima jedan slobodan elektronski par, molekul je polaran sa parcijalno negativnim naelektrisanjem na azotu, što sve zajedno čini amonijak nukleofilnom supstancom koja spremno prima protone gradeći amonijum jon.

Kiseline i baze se, po Branštad-Lorijevoj teoriji javljaju u vidu konjugovanih parova. Po pravili, slaba kiselina daje jaku konjugovanu bazu, i analogno, jaka baza daje slabu konjugovanu kiselinu. Ovo je posebno interesantno kod poliprotičnih kiselina prilikom njihove postupne disocijacije:


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-05-2010 11:04 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Karboksilne kiseline Dzemala 0 1,849 11-08-2011 03:58 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Organske kiseline Dzemala 0 2,119 31-08-2010 12:55 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Organske kiseline VS1 0 1,876 04-07-2010 01:20 PM
zadnja poruka: VS1
  Organske kiseline Vesnica 0 1,901 17-05-2010 10:40 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: