Istorija filma

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Istorija filma
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Koren melodrame i mjuzikla je isti. Melodrama je muzička drama, nastala je u 17. veku u Francuskoj – radnja se odvijala na francuskim dvorovima. Ovaj žanr se proširio i nastaju komadi koji sve više koriste muziku, a manje govor – od njih nastaje opera, a s druge strane melodrama sve više gubi muziku, pa današnje značenje melodrame ne podrazumeva obavezno i muziku.
Muzika na filmu intezivira emociju, ovaj element filma ne proističe direktno iz strukture filma – muzika čiji izvor nije u kadru, ona dolazi „odnekud”. Ova muzika podstiče emocije i gledalac se ne pita odakle potiče ta muzika, ona mu pomaže da doživi emociju na filmu na pravi način.
Prv zvučni film je „Pevač džeza” iz 1927. godine (Warner Bros). Već ovaj film je najavio mjuzikl. „Džez pevač” je uneo veliku pometnju u Holivud (o ovom fenomenu govori film „Pevanje na kiši”). Stradali su svi – glumci čiji glasovi nisu odgovarali likovima koje su igrali, oni sa akcentom, oni koji nisu znali da pevaju. Producenti su morali da nabavljaju novu tehniku za snimanje zvuka, reditelji su morali da se priviknu na novi način rada, vlasnici bioskopa opremaju sale novom opremom, projektorima, opremom za reprodukciju zvuka. Rečju, samo je publika bila na dobitku. Holivud je želeo da upotrebi zvuk kako bi „holivudske snove” ulepšao, učinio ih atraktivnijim. Nastao je mjuzikl, koji je doživeo ogroman uspeh 30-tih i 40-tih godina (sve do uspeha Kazanovog filma „Na dokovima Njujorka” – uspeh ovakog FILM NOIR-a sklonio je mjuzikl u drugi plan). Od 50-tih pa nadalje, retki su bili uspešni mjuzikli („Kabare”, „Njujork, Njujork”, „Kosa”...).

Dva uticaja na mjuzikl:
1)evropski (operete)
2)američki (kantri + džez muzika)

Za novi žanr su bili potrebni novi ljudi – producenti angažuju najbolje umetnike sa Brodveja. Najznačajniji od njih, koji je obeležio početke mjuzikla u Holivudu je koreograf BAZBI BERKLI. On se vrlo vešto prilagodio izražajnim sredstvima filma: bira eksterijere za snimanje, pokreće kameru, menja uglove snimanja, koristi donji i gornji rakurs... Zasnovao je svoje koreografije na ženskim horovima (više desetina identično obučenih i našminkanih devojaka), uveo je u Holivud bogatu i raskošnu erotiku na mala vrata. Umeo je da zaobiđe cenzuru, na opštu radost i producenata i publike.
Obavezan sastojak melodrame i mjuzikla je kič (CAMP, engl.) – umereno doziran daje odličan efenat, bez njega ovi filmovi ne mogu da opstanu. Karakteristike Berklijevih filmova su KIČ, CAMP i RETRO. U prvim filmovima Berkli je bio samo koreograf, ali producenti ubrzo shvataju da on može i da režira kompletne filmove.
Izvođači u mjuziklima imaju više zadataka: glume, pevaju, igraju, moraju da imaju sluha. Najveći izvođač holivudskih mjuzikla je Frederik Austerlic (Fred Aster) –u početku samo igrač, kasnije i koreograf. Bio je odličan u adađu (ples u dvoje, veoma popularan u mjuziklima). Njegova dugogodišnja partnerka bila je Džindžer Rodžers.
Drugi veliki par bio je Moris Ševalije ___________ Mekdonald. U početku mjuzikli su snimani samo u studiju, ali uz pomoć plejbeka, oni izlaze u eksterijere – ples i muzika transcendiraju stvarnost.
Najveći problem mjuzikla: prelaak sa dijaloga na pevani dijalog (deluje vrlo neprirodno, taj prelaz je jako komplikovan). Moguće rešenje, koje je često korišćeno, je da film govori o nekoj muzičkoj trupi, pa se prepliću probe i dijalozi između, da bi se na kraju odrđala grandiozna premijera te trupe. Takav sistem je korišćen u filmovima „Sav taj džez”, „Kabare”...
Vinsent Mineli („Amerikanac u Parizu”, „Žiži”) je 40-tih uspeo da napravi odlične mjuzikle koji ne govore o tim muzičkim trupama. „Amerikanac u Parizu” je prvi mjuzikl kome je priznat kvalitet, ali ne samo filmu već i reditelju Vinsetu Mineliju.
Kompozitor muzike za mjuzikle: Geršvin („Amerikanac u Parizu”, „Rapsodija u plavom”)
Bitan doprinos razvoju žanrova zvučnog filma doprineo je Volt Dizni (animirani mjuzikl serijal „Sili simfonije”, započet 1929, kuilminirao je 1933. filmom „Tri praseta”). Prvi muzički crtani film Volta Diznija bio je „Parobrod Vili” (1928), koji je svetu predstavio Mikija Mausa. Veliki uspesi naveli su Volta Diznija da snimi tri animirana kolor dugometražna filma („Snežana i sedam patuljaka”, „Pinokio” i „Fantazija”).

POETSKI (CRNI) REALIZAM (1930-1940)
PROLOG: Žan Vigo EPILOG: Anri-Žorž Kluzo


Preteča poetskog (crnog) realizma je:

ŽAN VIGO (1905-1934)

Snimio je jedan dogumetražni, jedan srednjemetražni i dva dokumentarna filma. Označava početak modernog filma. Nazivan je: „vilin konjic”, „ukleti pesnik filma”... Umro je veoma mlad. Wegov otac bio je anarhista (ekstremni revolucionar). Od oca je nasledio anarhizam, koji se manifestovao u umetnosti. Obogatio je jezik filma. Nastavio je avangardu na potpuno novi način. Sarađivao je isključivo sa snimateljem BORISOM KAUFMANOM, preko koga je preuzeo detalje estetike ruskog filma. Period u kome je stvarao: 1930-1934.
1933. „Nula iz vladanja” srednjemetražni film, traje 45 minuta, radi se o pobuni đaka u internatu. Film je ocenjen kao „subverzivan” (kritikuje čitav sistem), pa je cenzurisan. „Nula iz vladanja“ je prvi put pušten u bioskopu 1945. U filmu je izražen revolt. Film je istovremeno liričan, nadrealistički, komičan i duboko ozbiljan. Karakteriše ga anarhistilki duh i obilje detalja. Među najznačajnije sekvence spadaju baletska, slow motion tuča jastucima tokom pobune u spavaonici, zvaniočna poseta školskog inspektora kepeca sa cilindrom na glavi i završni napad u dvorištu, u kome učenici stoje na krovu škole i bombarduju uvažene osobe na pompeznom skupu đubretom. Muziku za film je komponovao Moris Žober (kreirao je muzičku analogiju vizuelne fantazije svirajući snimivši svoju muziku unazad. Pri snimanju je izumeo proces u kome su note bile u pravilnom poretku, ali su emitovane naopako – efekat istovremeno deluje i jezivo i razigrano. Ovaj film je suptilna mešavina poezije, fantazije i realizma. Imao je veliki uticaj na naredne generacije reditelja:

1) Fransoa Trifo, „Četiri stotine udaraca“
2) Lindzi Anderson, „Kad bi...“ („If...“)
Vigo je bio drug sa Bunjuelom. Vigo je najbolji i najautentičniji predstavnik poetskog (crnog) realizma.
1934. „Atalanta“ – dugometražni film“. Snažna lirska peoma o životu i ljubavi. Žan Epsten je već radio film „Lepa Nivenežanka“ (oba nose ime broda u naslovu filma). Radnja u „Aatalanti“ traje 24 sata: venčanje vlasnika broda, on dovodi mladu na brod (glavnog mornara igra Mišel Simon, koji pokušava da preotme mladu). Mladoženja je ljubomoran. Mlada napusti brod, mladoženja je nalazi i vraća je i HAPPY END.
REALIZAM – autentičnost ambijenta i detalja: scenografija, kostimi, ljudi, rekviziti...
POETSKA NADGRADNJA: čista filmska poezija (nije zasnovana na scenariju, već je ona stvorena neposredno, filmskim metodama i filmskim izrazom). Film ima sloj nadrealnog. Najavljuje suštinu modernog filma: film nije sam, autor je uključen u njega. Vigo je odmah posle premijere (na taj dan) preminuo od tuberkuloze.

ANRI-ŽORŽ KLUZO

Počeo je kao asistent režije.
1942. „Ubica stanuje na broju 21“
Svi njegovi filmovi imali su komercijalnog uspeha, ali su dobro prošli i kod kritike.
Dela: „Gavran“, „Manon“
Remek-dela:
1)„Nadnica za strah“ 1952. povezuje akciju i triler
2)„Demoni“ („Les Diaboliques“), hičkokovski triler, scenario prema knjizi, po kojoj je napisan scenario za Hičkokovu „Vrtoglavicu“
3)„Tajna Pikaso“, dokumentarni film, najbolji film na temu slikarstva, otkriva tajnu nastanka jedne slike (Pikaso slika po staklu iza kog je kamera)
Kod Kluzoa je više naglasak na crnom realizmu (pa je on epilog), a kod Vigoa naglasak je na poetskom realizmu (pa je on prolog).

RENE KLER (1898-1981)

On i Renoar se izdvajaju, ne pripadaju nijednoj školi.
Pravo ime: Rene Šomet (Anri Šomet (čist film) mu je bio rođeni brat).
Jedini reditelj koji je ušao u francusku akademiju nauka i umetnosti (1962). Potiče iz niže srednje klase. Pisao je pesme, naginjao književnosti. Učesnik I svetskog rata. Bio novinar, glumac...
1923. režira svoj prvi film „Pariz spava“.
Nije io politički obojen, ali je bio progresivni intelektualac, koji je pravio satiru – dobronamerna kritika. Kombinovao je komediju i fantastiku.
1924. „Međuigra“ („Međučin“) – snimljen da bude intermeco za pozorišnu predstavu. Scenario je napisao Fransis Pikabija (književnik dadaista). Muzika: Erik Sati. Film nema nikakvu narativnu logiku. Ismeva građanske običaje. Radi se o sahrani: iza kovčega ide pratnja - Kler čas ubrzava (podseća na slepstik), čas usporava sluku (kao da igraju). Na taj način ismeva taj običaj.
1927. „Italijanski slamnati šešir“. Film predstavlja kombinaciju: vodvilj+slepstik+satira. Ovaj film ga je učinio poznatim. Zatim se pojavljuje ZVUK.
1930. „Pod krovovima Pariza“ – manifest protiv nekontrolisane upotrebe zvuka (bez realistilkih šumova, samo najneophodniji zvukovi i dijalozi). Ovaj film je vrsta eksperimenta u kome Kler dokazuje da zvuk ne mora da se koristi kao u američkim filmovima. Parižanima se film nije dopao.
„Milion“
1931. „Dajte nam slobodu“.
Zazirući od dijaloga, u ova dva filma ih je zamenio pesmom i muzikom (ali to nije bio mjuzikl, već je bio inspirisan francuskim pozorištem)
„Milion“ doživljava ogroman uspeh. Film je komedija, burleska.
1931. „Dajte nam slobodu“ je više satira o upotrebi mašina, o licemerju kapitalističke klase (Čaplin je inspirisan ovim filmom snimio „Moderna vremena“ (1935.), producent filma je hteo da tuži Čaplina, ali je Kler rekao da je to za njega čast i nije mu dozvolio)
1934. „Poslednji milijarder“. Glavni junak je kralj neke evroske države. Te godine je u Marseju ubijen Aleksandar Karađorđević, pa je zbog sumnje da film može da se shvati kao ismevanje ovog događaja, „Poslednji milijarder“ zabranjen.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
18-05-2010 12:42 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Orlovi i lavovi (istorija balkanskih ratova 1817-1974) - Gi Gotje derrick 0 889 09-02-2014 12:46 AM
zadnja poruka: derrick
  Istorija i politički razvoj Evropske Unije derrick 0 856 08-09-2013 03:58 PM
zadnja poruka: derrick
  Istorija pejzazne arhitekture Maja 0 1,794 29-08-2012 10:43 AM
zadnja poruka: Maja
  Istorija Vizantije od 9. vijeka do 1453 - seminarski - Vuk Petrovic Maja 0 1,318 29-08-2012 10:41 AM
zadnja poruka: Maja
  Istorija novinarstva-seminarski Dzemala 0 1,399 12-08-2011 09:28 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: