Investicioni fondovi u Republici Srbiji

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Diplomski rad “ Investicioni fondovi u Srbiji ” je nastao kao rezultat autorovog interesovanja u oblasti ekonomije i dužeg upoznavanja sa načinom njihovog funkcionisanja. Upoznavajući se sa oblastima njihove primene, došlo je do interesovanja o njihovoj primeni u računovodstvu, a nakon istraživanja postignutih rezultata na polju povezivanja ove dve oblasti, autor je došao do podataka o dosadašnjim iskustvima i rezultatima u jednoj od najviše proučavanih oblasti ekonomije: investiranje u vidu projekta.
Ideja autora je da dâ jasan dokaz o investicionim fondovima i njihovim karakterisikama. Shodno tome, autorov doprinos je posebno istaknut u poglavljima ovog rada. Posebno se ističe poglavlje sa najjacim svetskim fondovima i fondovima u Srbiji u kome je autorov doprinos u radu opisan. Prethodna poglavlja daju neophodnu teorijsku osnovu rada. U prvom delu rada su izložene uvodne napomene, dat je uvod u temu diplomske teze i objašnjeni su razlozi njene izrade. U drugom poglavlju su dati osnovni podaci o investicionim fondovima: kraći istorijski razvoj, objašnjenje osnovnih pojmova i skice, a zatim:
Pet investicionih fondova u svetu i pet investicionih fondova u Srbiji. Jasno su opisani svi fondovi i njihove karakteristike.

Prema definiciji Zakona o investicionim fondovima, investicioni fondovi su «institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja».

A prema slobodnom tumačenju, investicioni fondovi su alternativa između štednje u banci i investiranja tj. aktivna štednja ili pasivno investiranje. U srbiji danas posluju 10 Investicionih fondova i to (po redosledu osnivanja): Delta Plus, FIMA ProActive, Raiffeisen Akcije, Focus Premium, Ilirika JIE, KD Ekskluziv, Delta Dynamic, Citadel Triumph, Zepter Capital i Kombank InFond.

Investicioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravilu i veći prinos na uložena sredstva.
U našoj zemlji država ne garantuje građanima povraćaj sredstava u slučaju bankrotstva investicionog fonda, dok u slučaju štednje, garantuje povraćaj u visini 3.000 € po pojedinačnom ulogu u banci.
Kada je u pitanju prinos, posmatrano u stabilnim čvrstim valutama, dosadašnja iskustva govore da se prosečni prinosi fondova kreću od 8-15%. Kamatne stope na sredstva u stabilnim čvrstim valutama u našoj zemlji se kreću od 3,5-7,5%. Kamatne stope na sredstva u dinarima se kreću od 8,5-19%. Iz ovoga sledi da bi trebalo očekivati godišnji prinos fondova od najmanje nekoliko procenata iznad 20%, ukoliko ga pratimo dinarskim indeksom. Posmatrajući dosadašnji prinos domaćih fondova, ovakvo očekivanje je veoma blizu ostvarenja.
Pri kupovini investicionih jedinica, ulagač plaća troškove i naknade društva za upravljanje investicionim fondom. Pri ulaganju sredstava u banku, najčešće nema nikakvih naknada.
Uložena sredstva sa prinosom (ili pak umanjena za gubitak) se uvek mogu pretvoriti u likvidna sredstva prodajom investicionih jedinica (sem u retkim slučajevima kada se donese odluka o privremenom prekidu otkupa investicionih jedinica). Važno je napomenuti da se uglavnom naplaćuje provizija za otkup investicionih jedinica (od strane fonda), sem u slučajevima kada se one prodaju (od strane ulagača) nakon nekoliko godina od kupovine. Kada je reč o štednji u bankama, samo štednja po viđenju dozvoljava mogućnost podizanja likvidnih sredstava u bilo kom trenutku, bez ikakvih limita. Sve ostale oročene vrste štednje zahtevaju manje ili više strogu proceduru razoročenja (u najboljem slučaju uz obračunatu kamatu po viđenju), ukoliko su ulagaču potrebna sredstva pre roka dospeća oročenja. U slučajevima vraćanja likvidnih sredstava nakon roka oročenja, nema bilo kakvih ograničenja.