Intervju sa zlostavljanom decom

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Autor1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,299
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Intervju sa zlostavljanom decom
Sadržaj :


UVOD 3
1.1 Pojam i definicija zlostavljanja deteta 5
1.2 Organizacija intervjua sa zlostavljanim detetom 5
1.3 Posledice zlostavljanja i zanemarivanja 8
1.3.1 Interpersonalni problemi 9
1.3.2 Teškoće u školovanju 9
1.3.3 Agresija 10
1.3.4 Rizična i suicidalna ponašanja 10
1.3.5 Psihijatrijski poremećaji 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14


UVOD


Specifičnost biopsihosocijalnog statusa deteta , koji je praćen izraženom vulnerabilonošću, zavisnošću i bespomoćnošću, sa sobom nosi rizik njegove viktimizacije različitim vidovima nasilja. Nasilje nad decom, istorijski poznata pojava koja je, moglo bi se reći, stara koliko i ljudska civilizacija, ostavlja višestruke, dugotrajne i krajnje ozbiljne posledice, kako na razvoj tako i na budući život deteta, a ne tako retko okončava se i smrtnim ishodom. Porodica, primarna društvena grupa koja bi detetu trebala da pruža neophodnu ljubav, sigurnost i osećaj da je u njoj najzaštićenije, ujedno može biti i izvor njegove najintenzivnije ugroženosti.

Kroz istoriju se beleže različite forme iskorištavanja i zlostavljanja dece, kako od blažih, fizičkih kazni, tako i do onih najekstremnijih koje imaju za posledicu smrt deteta. Što dalje zalazimo u istoriju, zapažamo sve niži nivo staranja o detetu, a sve veći broj dece je bilo ubijeno, telesno kažnjeno, napušteno ili seksualno zlostavljano .

Dosta dugo kazna je bila sastavni deo vaspitnog procesa. Primere surovog telesnog kažnjavanja srećemo i u različitim istorijskim razdobljima našeg društva. U longitudinalnoj studiji Vere Erlih nalazimo da je u tradicionalnoj srpskoj porodici bilo uobičajeno telesno kažnjavanje dece, i to prvenstveno ženske, koju su „do udaje tukli roditelji, a po udaji muž“. Muška deca su kažnjavana do 15. godine, nakon čega su preuzimali ulogu nasilnika i postajali nasilni prema majci . Društvena vidljivost ovakvog, krajnje nehumanog postupanja sa decom, uprkos njegovim dubokim istorijskim korenima, zapaža se tek u drugoj polovini 20. veka. Tada se javljaju i prvi pokušaji definisanja nasilja nad decom. Savremeni aspekt definisanja ove pojave polazi od potreba, interesa i osobenosti ličnosti deteta. Tako se danas nasilje nad decom posmatra kao kontinuum nehumanih odnosa, koja se kreću od zapostavljanja – nedovoljna briga za razvojne potrebe i ličnost deteta, preko zanemarivanja – odsustvo ili skučene mogućnosti zadovoljavanja razvojnih i osnovnih potreba i socijalne sigurnosti deteta, do zlostavljanja – ugrožavanje psihičkog i fizičkog integriteta ličnosti deteta i napad na njegovu samosvojnost i posebnost . U savremenoj literaturi srećemo sveobuhvatni pojam zloupotreba i zanemarivanje dece (child abuse and neglect) koji objedinjuje sve oblike nasilja nad decom.

Zloupotreba dece i adolescenta podrazumeva kako izostanak aktivnosti tako i vršenje aktivnosti koje se procenjuju kao neprikladne ili štetne za dete, shodno postojećim društvenim pravilima, vrednostima i stručnim znanjima. Sve posledice zlostavljanja i zanemarivanja se mogu podeliti na rane (u periodu detinjstva i mladosti) i kasne (one koje se javljaju u odraslom dobu). Rane posledicu su:smrtni ishod, trajni fizički hendikep ili somatski poremećaj, emocionalne smetnje ili izmenjen doživljaj sebe (depresivnost, strah, strepnja, agresivnost, bes, dr.), kognitivne smetnje (zastoj u razvoju kognitivnih funkcija, intelektualna inhibicija, problemi koncentracije), poremećaji socijalnog funkcionisanja. Kasne posledice su: depresija, granična organizacija ličnosti, transgeneracijsko prenošenje zlostavljanja (zlostavljano dete u odraslom dobu postaje zlostavljač, onaj koji i sam zlostavlja). Prema našim iskustvima efekti zlostavljanja zavise od težine i intenziteta zlostavljanja, podrške nezlostavljajućeg roditelja, detetovog razumevanja situacije i faktora ličnosti deteta koji utiču na samu interpretaciju događaja.

Problem zlostavljanja i zanemarivanje dece i adolescenata je međunarodno priznat problem koji se javljao tokom ljudske istorije i koji je prisutan u gotovo svim kulturama. Pojam povrede dece je registrovan još u starim društvima ali je kao takav prepoznat kao neželjen i neprihvatljiv oblik tretiranja deteta tek u skorije vreme. S druge strane, opšte je poznato da pojam zlostavljanja u mnogim kulturama nije na pravi način prihvaćen i predstavlja termin oko koga se mnoge zajednice i dalje ne slažu.

Ideja da nasilje prema deci treba i mora biti sprečeno je relativno nova: prvi dokumenti vezani za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja datiraju od kraja 19. veka, a tek sa 20. vekom dolazi do širenja stava da zloupotreba i zanemarivanje dece moraju biti sprečeni odnosno kažnjavani i adekvatno tretirani.



1.1 Pojam i definicija zlostavljanja deteta

Zlostavljanje i zanemarivanje dece obuhvata sve one aktivnosti ili sve one okolnosti koje je stvorio i/ili toleriše čovek, a koje koče ili onemogućavaju razvoj urođenih potencijala deteta. Zloupotreba dece i adolescenta podrazumeva i izostanak aktivnosti ili vršenje aktivnosti koje se procenjuju kao neprikladne ili štetne za dete, shodno postojećim društvenim pravilima, vrednostima i stručnim znanjima. Jednom rečju, zloupotrebu sačinjava sve ono što pojedinci, institucije ili procesi čine ili ne čine, a što direktno ili indirektno škodi deci ili oštećuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu.

Zloupotreba se u najširem smislu može klasifikovati kao: fizičko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, psihološko (emocionalno) zlostavljanje i zanemarivanje. Obično jedna vrsta zlostavljanja tj. zanemarivanja u sebi nosi i drugu vrstu zlostavljanja tako da je opšte poznato da fizičko zlostavljanje ide često ili gotovo uvek udruženo sa emocionalnim zlostavljanjem, dok se zanemarivanje javlja udruženo gotovo sa svim ostalim pomenutim formama zlostavljanja.

U odnosu na mesto dešavanja zloupotreba deteta se može grubo klasifikovati na onu koja se dešava: unutar same porodice (neka istraživanja pokazuju da je procenat unutar porodičnog zlostavljanja čini 70– 90% od svih registrovanih slučajeva) i van porodice (u institucijama, na
poslu, ulici, u ratnim zonama).

Faktori rizika za nastanak ili ponavljanje zlostavljanja odnosno zanemarivanja su: mlađi dečiji uzrast, karakteristike staratelja kao što su emocionalna nestabilnost, zloupotreba supstanci, nedostatak socijalne podrške, prisustvo nasilja unutar porodice i već ranije prijavljeno zlostavljanje odnosno zanemarivanje (brojnost ranijih kontakata sa centrima za socijalni rad).

Sam čin zlostavljanja nije od presudnog značaja za ishod koliko je važno značenje samog događaja za dete. Dete se tako na pr. Posle seksualnog zlostavljanja može osetiti izdano, prevareno, prljavo ili krivo što svakako doprinosi pojavi niza posledica ovakve vrste zlostavljanja.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-04-2010 11:14 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  1.1 OTKRIVANJE I RAD SA DAROVITOM DECOM U RAZREDNOJ NASTAVI LIKOVNE VS1 0 3,786 17-04-2010 07:43 PM
zadnja poruka: VS1
  Skupni intervju derrick 0 1,992 11-01-2010 11:44 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: