Internet marketing

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Internet marketing
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Rezime: Informacione tehnologije danas prožimaju sve poslovne aktivnosti. One su transformisale proces proizvodnje proizvoda i usluga, upravljanje preduzećem, komuniciranje preduzeća sa njegovim okruženjem. Razvoj i primena interneta ima odlučujući uticaj na razvoj i strukturu marketing informacionog sistema, na tokove u kanalima marketinga i na razvoj novih kanala marketinga, kao što su elektronski kanali marketinga i sistemi direktnog marketinga. Ekonomska propaganda prati razvoj www od samog pocetka, slično je sa E-mail propagandom. U ovom radu skreće se pažnja na neželjene propagandne "pojave", kao što su „spam“ mail, addware i spyware, koje prate primenu interneta kao marketing alata.
Ključne reči: ekonomska propaganda, internet, spam, direktni marketing

Abstract: Information technologies are involved in all business activities. Process of production and services are transformed by them. Development and application of Internet has main influence on the development and structure of marketing channels and on the development of new marketing channels, like electronic marketing channels and direct marketing systems. Advertising on the World Wide Web is a recent phenomenon. Prices of Web-based advertising space are dependent on the "relevance" of the surrounding Web content. E-mail advertising is another recent phenomenon. Unsolicited E-mail advertising is known as "spam".
Key words: advertising, Internet, spam, direct marketing

1. Uvod

Promocija predstavlja sve aktivnosti preduzeća koje imaju za cilj da olakšaju i ubrzaju prihvatanje proizvoda ili usluga na tržištu kod kupaca i potrošača. To je skup raznovrsnih aktivnosti kojima se preduzeće koristi u nastojanju da osvoji naklonost kupca i potrošača, a i svih onih faktora od čijeg pozitivnog stava zavisi prodaja proizvoda. Smatra se da one aktivnosti koje preduzeća preduzimaju, a koje za cilj imaju uspostavljanje i održavanje procesa komuniciranja između preduzeća i potrošača, odnosno ostalih učesnika u procesu razmene, spadaju u grupu promotivnih aktivnosti. [1, str. 1246]
U XX veku razvijaju se informatičke tehnologije i ulaze u sve pore ljudskog društva. Informatičke tehnologije su postale jedan od osnovnih generatora društvenog i privrednog razvoja. One omogućuju i podstiču prestruktuiranje privrede, promene u međunarodnoj podeli rada i ukupni razvoj društva.
Ko je radoznao, na Internetu će se osećati kao dete u ogromnom svetu zabave.
Na Internetu možete naći sve. Ali, ne postanite ovisnik. Razmišljajte i o tome da Internet ne daje samo informaciju, nego i dezinformaciju, manipulaciju, u krajnjem slučaju, morate da znate šta tražite na Internetu, koja je to tema koja vam je potrebna za vaš posao, nemojte da se izgubite.... Putem e – mail čovek može da uspostavi kontakt sa bilo kojim delom planete, a preko Web – sajtova ponudi, potraži i pronađe informaciju o najrazličitijim temama. Internet je dostupan pretplatniku na svakom delu Zemljine kugle, što diskvalifikuje prostornu, geografsku i vremensku udaljenost ljudi, ali mana mu je što nemogućnost kontrole otvara moćne mogućnosti za zloupotrebu najgore vrste.
Ono što je značajno reći to je da Internet nije samo komunikativni medij, nego i efikasan kanal u za prodaju i distribuciju.U strukturi ukupnog broja korisnika Interneta, još uvek je veće učešće muške (oko 61%), u odnosu na žensku populaciju (39%), međutim u strukturi novih korisnika žene učestvuju sa (oko 52%), a muškarci sa (oko 48%). U Sad-u veći je broj onih koji Internet koriste od kuće (oko 63%), nego sa posla (oko 37%). Nasuprot tome u Evropi je više poslovnih korisnika (oko 58%), nego privatnih korisnika kojih je (oko 42%). [2, str. 482]

2. Direktni marketing i primena Interneta u propagandnim aktivnostima kompanija

Danas, u međunarodnim razmerama, sve veći značaj dobija aktivnost koja se označava kao direktni marketing. Prema Kotleru, novo lice marketing komuniciranja se najviće ogleda u rapidnom porastu direktnog marketinga, koji ujedno predstavlja i oblik marketing delovanja koji doživljava najbrži rast. [3, str. 476]
Direktin marketing predstavlja direktno komuniciranje sa ciljnim segmentima. Radi se o komuniciranju kroz različite medije, kod koga se stupa u interakciju sa potrošačem, sa ciljem da potrošač direktno odgovori.
Glavni oblici direktnog marketinga koji se danas upražnjava su:
1. Direct mail i kataloška prodaja,
2. Telemarketing,
3. TV marketing,
4. On-line shopping.
Direktno obraćanje potrošačima i kupcima putem pošte i kataloška prodaja predstavljaju aktivnost slanja pisanih ponuda, oglasa, uzorka, prospekta i kataloga na adrese potrošača, a po osnovu unapred definisanih mailing-lista.
Telemarketing predstavlja upotrebu telefona da sbi se obavilo direktno komuniciranje sa potrošačem u cilju prodaje. Danas se s pravom smatra da je telemarketing najznačajnije oruđe direktnog marketinga. Prosečno domaćinstvo u SAD primi 19 prodajnih telefonskih poziva i obavi još 16 besplatnih telefonskih poziva za druge narudžbine.
TV marketing predstavlja aktivnost prezentacije proizvoda putem televizije (uglavnom se radi o spotovima dužine 60 do 120 sekundi), uz detaljno informisanje potrošača o aspektima proizvoda i mogućnosti narudžbine istog putem besplatnog telefonskog poziva. Ovi oglasi se označavaju terminom infomercials. Danas se u svetu sve više razvijaju tzv. Prodajni TV kanali, specijalizovani televizijski kanali koji 24 časa dnevno emituju neprekidno isključivo informativne oglase i TV prezentacije, pri čemu sama prezentacija traje od 1 – 30 minuta. U SAD od ovih kanala su najpoznatiji QVC (Qualitly Value Channel), HSN (Home Shopping Network).
On-line shopping predstavlja aktivnost povezivanja potrošača i prodavca kroz interaktivni računarski servis (dvosmerni kablovki elektronski sistem). Ovi servisi se koriste za prezentovanje elektronskih kataloga proizvoda i usluga. Potrošači upotrebljavaju PC da bi mogli da pretražuju informacije, a povezani su sa servisom putem direktne linije za elektronski prenos podataka ili putem standardne telefonske linije. Korisnik servisa može da obavlja bankarske usluge ili da koristi usluge brokerskih kuća, rezerviše hotele, takmiči se na kvizovima, kladi se preko bukmejkera, prima najnovije iizveštaje (vremenska prognoza, sport, statistika i sl.), razmenjuje poruke sa drugim pretplatnicima i sl. [4, str. 100-101]
U uslovima „nove“ ekonomije, kompanije su primorane da prilagođavaju svoju marketing praksu. Marketing aktivnosti ne odvijaju se samo na tržištu u fizičkom smislu („marketplace“), već i na tržištu cyberspace-a („marketspace“), koje je stvoreno korišćenjem Interneta u poslovanju.
Za one koji se bave marketingom i za potrošače Internet znači veći stepen interakcije i individualizacije. Kompanije su prošlosti nudile standardne proizvode kao i reklame svojim potrošačima, bez mogućnosti interakcije i bez individualong pristupa dok se danas korisnicima šalju indivudializovani sadržaji, vodi dijalog i obavljaju konsultacije sa većim grupama ljudi nego što je to bilo moguće u prošlosti.
Elektronska kupovina na Internetu danas ima vrlo malo učešće u ukupno ostvarenoj prodaji na malo i veliko, ali se u bliskoj budućnosti očejuje znatan rast njegovog učešća. Najnovija istraživanja su pokazala da 80% potrošača koristi internet samo za informisanje o mogućim kupovinama, ali ne i za obavljanje kupovine [5, str. 31]. Na slici 1. data je procena broja Web-korisnika i Web-kupaca u svetu [6, str. 152].

3. Problemi i zloupotrebe u primeni Interneta u propagandnim aktivnostima

Veliki broj kompanija sprovodi tzv. marketing bez dozlove (internuptive marketing); sprovode dakle marketing aktivnosti bez dobijenog odobrenja od potrošača. Takav marketing postaje sve manje efektivan. Što više proizvoda kompanije žele da ponude, to je više novca potrebno za reklamu da bi se privukla pažnja potrošača; reklama je sve više, ali ih potrošači manje primećuju, pa je i profit tako manji. [7, str. 69-70]
Pod spamom se podrazumeva veliki broj kopija iste elektronske poruke prosleđene jednoj ili više osoba koje uopšte nisu želele da je prime. Najveći broj spamova su komercijalne reklame, često za proizvode koji vam nikad neće zatrebati. U spam spadaju i razne „šeme” za brzo bogaćenje ili neke usluge koje će vam „olakšati” život. U svim ovim slučajevima spamovanje vrlo malo košta spamera, dok najveću cenu plaćaju oni koji primaju takve poruke. Ako vas nerviraju reklame koje svakodnevno nalazite u poštanskom sandučetu, trgovački putnici koji vam na vratima nude „fantastične” proizvode po „neverovatno” niskim cenama, onda ćete lako shvatiti da spamovanje predstavlja samo tehnički drugačije obrađen pristup istoj temi.
Spam-poruke bismo mogli generalno da podelimo na dve osnovne grupe – spamove poslate u diskusione grupe i e-mail spamove. Takozvani Usenet spam predstavlja jednu istu poruku koja je poslata u veliki broj diskusionih grupa. Obično takve poruke nemaju nikakve veze sa temom o kojoj se diskutuje u odabranoj diskusionoj grupi. Ovakva vrsta spamova prvenstveno je namenjena osobama koje čitaju poruke po diskusionim grupama, ali vrlo retko ili nikad ne odgovaraju na njih. Glavni cilj spamera je da će korisnici biti prinuđeni da pročitaju (ili bar otvore) te poruke jer će misliti da se radi o nekoj poruci koja je vezana za temu koju prate. Ovakva vrsta spamiranja bespotrebno opterećuje diskusione grupe, otežava njihovu administraciju i troši vreme korisnika na čitanje poruka koje ih ne interesuju. Druga grupa spamova je direktno slanje poruka individualnim korisnicima. Liste adresa za ovaj način spamiranja mogu se dobiti na više načina. Obično se to radi skeniranjem adresa korisnika po diskusionim grupama, krađom mailing lista ili jednostavnim pretraživanjem Weba. Ovakav način spamiranja dodatno košta svakog korisnika kome je takva neželjena poruka poslata. Najveći broj korisnika Internet koristi samo za čitanje i slanje pošte. Njihovo zadržavanje na vezi je minimalno, tek toliko da se pokupi i pošalje pošta. spamovanje ovakvim korisnicima produžava vreme provedeno na vezi, što znači više potrošenog vremena kod provajdera i veći telefonski račun. Možda ovo nekom deluje smešno jer je povećanje troškova u jednoj iteraciji minimalno, ali ako se ono svakodnevno ponavlja svi ti dodatni (a nepotrebni) troškovi se akumuliraju. Takođe, spam poruke koštaju i provajdere jer oni moraju da ih prosleđuju zajedno sa ostalom poštom čime se uzaludno troše resursi.[8]
Kao odgovor na sve veći broj kompanija koje se bave Internet junk mailom Internet zajednica krenula je u protivnapad. U početku sasvim tiho, preko sajtova za borbu protiv spamera koje su pravili ljudi pogođeni junk mailom, a kasnije i stvaranjem čitavih antispam organizacija. Među najuticajnijim su CAUCE (Coalition Against Unsolicited Commercial Email – http://www.cauce.org), Internet Mail Consortium (http://www.imc.org) i S.P.U.T.U.M (http://www.sputum.com).
Danas se glavna borba između Internet zajednice i zagađivača vodi u sudnicama. Najčešći podnosilac tužbi je čuveni AOL, a tužbe su pokrenute protiv nekoliko kompanija u pet američkih država. Na optuženičkoj klupi našli su se: Power Promo i gospodin Forrest Dayton za prodaju softvera koji vara filtere AOL mail programa, Virtual Girlfriend za ponudu porno sadržaja, USA Home Employment za šeme brzog bogaćenja i, možda najzanimljivije, Christian Brothers za prodaju semena kajsije kao čudotvornog leka za rak čiju je prodaju tobože odobrio sam AOL.
Međutim, i pored svih pokušaja da se spaming zaustavi, broj kompanija koje se tim poslom bave neprestano raste, a izbegavanje zakona i visokih sudskih globa rešavaju registrovanjem u zemljama gde zakonske regulative Interneta još uvek ne postoje ili se ne primenjuju. [8]
Godin je uveo termin marketinga sa dozvolom (permission marketing). To je marketing koji počinje dobijanjem dozvole od potrošača i koristi interaktivnost Interneta da bi saznao šta oni misle o onome što im je predstavljeno. Godin razlikuje pet nivoa:
1. Nivo „Bez dozvole“. Potrošači ne žele kontakt, informacije, niti uslugu od kompanije.
2. Nizak nivo dozvole. Potrošači ne poznaju kompaniju, ali mogli bi biti zainteresovani da pogledaju ponudu i cene.
3. Srednji nivo dozvole. Potrošači poznaju pompaniju. Osećanja su im neutralna i nisu sigurni da li žele da troše vreme na „dijalog“ sa kompanijom; ukoliko ih kompanija ljubazno zamoli oni će im dozvoliti da pošalju brošuru ili flajer.
4. Visok nivo dozvole. Potrošači još uvek nisu sarađivali sa kompanijom, ali su sigurni da će im kompanija poslati nešto relevantno i interesantno da vide, čuju ili pročitaju. Spremni su da kompaniji daju dosta podataka o sebi da bi dobili zanimljive ponude ili specijalan katalog.
5. Nivo transakcije. Potrošači obavljaju brojen transakcije sa kompanijom. Oni su korisnici njihovih usluga. Zadovoljni su proizvodma i uslugama koje kompanija nudi. Veruju kompaniji, a kompanija to ne zloupotrebljava. [7, str. 70]

Istraživanja pokazuju da, ukoliko koristite Internet i s njega preuzimate muziku ili programe, postoji 98,7% šansi da je vaš računar zaražen nekim trojancem, virusom ili spyware/adware komponentom. Za prve dve pomenute stvari rešenje (uglavnom) postoji, pod uslovom da redovno ažurirate antivirusnu bazu. Međutim, kod adware komponenti ovaj softver ne pomaže iz prostog razloga što se ne registruju kao virusi. Iako nisu toliko opasni kao trojanci ili virusi, adware programi predstavljaju napad na vašu privatnost. Oni pokušavaju da bez vašeg znanja pošalju informacije „svom vlasniku”, što je već samo po sebi dovoljno da se zamislite i zabrinete.
Spameri su u poslednje vreme počeli da menjaju način na koji „napadaju” korisnika. Umesto dosadnih mejlova, koji se uz malo samodiscipline mogu obrisati direktno sa servera, oni su korisnicima ponudili „besplatne” interesantne programe koji u sebi kriju spyware i adware komponente. Ove komponente se nakon instalacije preuzetog programa aktiviraju, prate sve što korisnik radi na računaru i šalju informacije svojim autorima. U pitanju je veliki novac i kompanije (ili pojedinci) koje dođu do ovakvih podataka mogu debelo da ih naplate zainteresovanim stranama. A ko su zainteresovane strane? Razne firme koje se bave on-line prodajom, kriminalci kojima su potrebni brojevi vaših kreditnih kartica, pornografski sajtovi... [8]
Ostaje pitanje kako se zaštititi od takvih zlonamernih komponenti. Pošto su antivirusni programi nemoćni, neke kompanije su krenule sa izradom programa koji prepoznaju i uklanjaju adware i spyware komponente. Jedan od takvih programa je i Consumer Identity. On predstavlja neku vrstu specijalizovanog antivirusnog programa jer funkcioniše po sličnom principu. Skenira hard disk u potrazi za ovim komponentama, a informacije o njima čuva u bazi koja treba da se redovno ažurira, baš kao i baza potpisa virusa. Consumer Identity može da se startuje zajedno s


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
15-06-2010 02:24 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Internet aukcije derrick 0 1,214 08-09-2013 01:56 AM
zadnja poruka: derrick
  Internet kampanja derrick 0 1,072 08-09-2013 01:54 AM
zadnja poruka: derrick
  Priključivanje na internet Maja 0 922 22-08-2012 01:57 PM
zadnja poruka: Maja
  Virtual Internet Banks Maja 0 865 22-08-2012 01:48 PM
zadnja poruka: Maja
  Internet pojam i razvoj - hr Maja 0 1,594 08-03-2012 02:02 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: