Internet

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Autor1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,299
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Internet
Sadrzaj:

UVOD........................................................................................................2

1.POJAM I SUŠTINA RAZVOJ INTERNETA........................................3

1.1.Kako je nastao internet?........................................................................3

1.2.Internet arhitektura i adresiranje...........................................................4

1.3.Internet servisi.......................................................................................6

1.3.1.WWW.................................................................................................6

1.3.2.E-mail, chat, instant poruke i elektronske diskusije...........................6

1.3.3.Internet telefonija i VPN.....................................................................7

1.4.Internet i Extranet..................................................................................7

1.5.Intranet..................................................................................................8

1.5.1.Virtualna ekonomija na Internetu .....................................................8

1.5.2.Marketing na internetu.......................................................................9

1.5.3.Istraživanje tržišta putem Interneta...................................................11

1.6.Šta je promenio Internet i budućnost Interneta....................................12

ZAKLJUČAK............................................................................................15

LITERATURA..........................................................................................16




UVOD

Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija između više računara. Internet je globalna mreža. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.
Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo "rođendana", ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.
Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: "Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju". Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol.

POJAM I SUŠTINA RAZVOJ INTERNETA

1.1. Kako je nastao internet?


Informaciona tehnologija koja je najradikalnije promenila svet i najviše doprinela internacionalizaciji je internet. Ni jedna tehnologija do sada, u tako kratkom vremenu, nije ostvarila brzi razvoj i snažniju primenu od interneta. Može se govoriti o eksploziji interneta koji naprosto rusi okvire tradicionalizma, menja naše šire i radno okruženje, menje svet i stvara nove poglede i mogućnosti u nauci, obrazovanje, ekonomiji,demokratiji, moralu, politici i individualnom životu i ponašanju svakog pojedinca koji koristi ovu tehnologiju. Internet ji za mnoge umesto vesti postao tema. I to nezaobilazna. U gotovo svim sredstvima informisanja od TV, dnevnih novina, publikacija, čas opisa do vrlo ozbiljnih naučnih radova. Neko je izbrojao da samo u SAD u toku jednog meseca u štampanim midijima se pojavi preko 3000 naslova koji raspravljaju neki aspekt interneta.
Za afirmaciju ove informacione tehnolodije, između mnogih, zaslužne su sledeće činjenice:

 Internet se smatra nosiocem novog talasa digitalne revolucije;
 Ogroman kapital je usmeren na razvoj internet-a, globalnog informatičkog projekta, jedinstvenog informatičkog prostora;
 Internet je infrastrukturna i komunikacijska pretpostavka koncepta svetske ekonomske globalizacije, modernog e-poslovanja.

Šta je u stvari internet? Kako je nastao? Kako je organizovan i koje njegov vlasnik? Šta nudi i kako mu pristupiti? Ko ga održava? To su neka osnovna pitanja na koja se ovde namerava dati sažeti odgovor.
Za informatičare, ne tako davno, bio je problem realizovati na izgled prostu ideju: da su u okviru jedne zgrade poveže nekoliko računara kako bi njihovi korisnici razmenjivali podatke i informacije trebalo je rešavati niz problema iz domena hardvera, softvera i komunikacionih veza. Uvek je postojao rizik da uspostavljena veza neće dobro funkcionisati. Problem je bio gotovo nerešen kada je trebalo povezati računare različitih proizvođača sa različitim softverskim platformama. Bilo je nezamisljivo i gotovo nemoguće ostvarljivo da se međusobno poveže hiljade računara koji su međusobno udaljeni hiljadama kilometara. Internet je rešio gotovo nemoguće. Povezao je milione računare rasutih po celom svetu, obezbeđujući njihovim korisnicima pouzdanom i efikasnu razmenu podataka, informacija, znanja i ideja. Internet je postao elektronski put u svet bez granica, i mogao bi se definisati kao informatička inrastruktura koja povezanim rečunarima obezbeđuje, bez obzira na vreme i prostor, razmenu različitih informatičkih sadržaja.
Predhodnik internete-a je ARPANET (Advanced Research Project Agency). To je bila računarska mreža koja je povezivala rečunare vojnih laboratorija, univerziteta i vladihih institucija sa ciljem da se efikasnije realizuju projekti od interesa za vojsku SAD ARPANET je u stvari agencija koju je američka vlada osnovala 1969. godine sa ciljem da razvija strategijske projekte u domenu komunikacija. Shvativši izuzetan značaj razvoja računarskih mreža ARPANET preuzima američko ministarstvo odbrane i transformiše je u sopstvenu mrežu koja od 1975. do danas nosi naziv Defense Data Network (DDN). Najznačajniji doprinos DDN je izgradnja TCP/IP protokola koji predstavlja osnovu rada današnjeg interneta-a. Američka akademska sredina 1980. godine osniva svoju mrežu pod nazivom The Internet. Integracijom ove mreže sa DDN (1987) nastaje američka nacionalna mreža koja povezuje vojsku, univerzitet, vladine institucije, NASA-u i najvece kompanije. Tako su postavljeni temelji današnjeg interneta-a.
IBM je 1979. godine osnovao BITNET, mrežu koja je povezivala univerzitete SAD, Evropi drugih krajeva sveta. Pored ove razvijale su se i druge mreže. Nacionalne mreže nastaju i u Evropi: JANET u Britaniji, NORDU NET na Skandinaviji, FUNET u Finskoj i tako dalje. Povezivanjem nacionalnih računarskih mreža najpre SAD i Evrope u zajedničku – internacionalu mrežu oblikovana je struktura i današnjeg internet-a. Otuda se s prevom može reći da je internet mreža svih mreža. Internacionalno povezivanje je nastalo zahvaljujući TCP/IP protokolu koji je usvojen kao standard. Iz dosada rešenog se nazire odgovor na pitanje: ko je vlasnik internet-a? Izgleda niko. Međutim, ako se ipak želi razmatrati o pitanje preciznije, tada se uslovno moze govoriti o vlasništvu nacionalnih mreža i vlasništvu nad sopstvenim računarom. Ali samo uslovno. Jer ukoliko neko sa drugog kraja zemaljske kugle poseduje Vaš e-mail ne možete mu zabraniti da Vam pošalje poruke za koje ste možda zainteresovani ali možda i niste. Neke od tih poruka Vas raduju, neke Vas ostavljaju ravnodušnim a neke nerviraju. Ali to već pripada oblasti bontona na internetu.


1.2. Internet arhitektura i adresiranje


Na prvi pogled korisnik računara može da stekne utisak da je Internet jedna velika anarhija. Međutim, ova globalna mreža ima svoju tačno definisanu arhitekturu i previla (protokole) po kojima ona funkcioniše korisnik Interneta je svojim računarom i mrezom povezan sa lokalnim provajderom. To je mali Internet posrednik koji svojim klijentima, najčešće na teritoriji jednog grada, pruža dial-up pristup Internetu. Ovaj provajder je svojim računarima i komunikacionim linijama povezan za provajdera na višem nivou. To može biti nacionalni provajder. On ostvaruje vezu sa provajderima van nacionalnih granica. Sledeći hijerarhijsku logiku i klijent – server koncept, na samom vrhu nalaze se veliki i veliko internet posrednici poznatiji kao ''BIG SIX'' ili velika šestorka koja kontroliše interkontinentalne veze. Njihovi računari su međusobno povezani prenosnicima velike brzine koristeći pri tome optički ili satelicki link. Ta veza obezbeđuje okosnicu interneta. Internet posrednik (provajder) mora da ima opremu odgovarajućih performansi kako bi uspešno pružao usluge svojim klijentima. Klijenti koriste Internet servise kao što su www, e-mail, FTP, IRC i druge. Za svaki od ovih servisa Internet provajder bi trebao da ima posebne servere koji opslužuju korisnike. Dakle, ako korisnik Interneta želi da pošalje e-mail, on ga kreira i uputi provajderu koji automatski stavlja korisniku na raspolaganju svoje resurse i svoj e-mail server koji će preuzeti e-mail poruku proslediti primaocu. Na sličan način se koriste i ostali servisi Interneta.
Da bi se komunikacija na Internetu mogla obavljati potrebni su protokoli. Reč je o pravilima koje računari, u međusobnoj komunikaciji, moraju da poštuju. Računari kada međusobno komuniciraju oni razmenjuju odgovarajuđe poruke. Te poruke moraju biti u određenom formatu koji definišu protokoli. Postoje različiti protokoli koji se koriste kod Interneta:
 Modemski protokoli, koji definišu standarde međusobnog povezivanja modema;
 Potokoli za komunikaciju između računara korisnika i njegovog provajdera. Aktuelna se dve protokola: SLIP – Serial Line Internet Protokol i PPP – Point tu Point protocol. Uglavnom se koristi PPP protokol;
 TCP/IP protokol koji obezbeđuje komunikaciju računara na internet mreži;
 Protokoli koji obezbeđuju korisnicima interneta pojedinih servisa:
 HTTP – Hiper – Tekst Transtver Protocol, za WWW,
 FTP – File Transfet Protocol, za prenos datoteka,
 SMTP – Small Mail Transfer Protocol, za prenos e-mail poruka.
 NNTP – Network News Transfer Protocol, za prenos news poruka,
 TELNET – TEL ecommunications NETwork, za rad na udaljenim serverima – računarima,
 NSF – Network File System, za podelu resursa diskova i datoteka između umreženih računara


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04-04-2010 01:28 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Rubrike Kultura u internet izdanjima dnevnih listova Večernje novosti, Politika i Bli derrick 0 1,278 08-02-2013 12:41 AM
zadnja poruka: derrick
  Gotovi seminarski radovi INTERNET Maja 0 1,596 11-03-2012 08:18 PM
zadnja poruka: Maja
  Kablovski internet Dzemala 0 1,316 22-06-2010 03:37 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Internet biznis plan - seoski turizam Vesnica 0 1,825 11-05-2010 09:16 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Internet ekonomija u uslovima svetske krize Vesnica 0 1,172 10-05-2010 10:53 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: