Inflacija ver 4 - ekonomija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


1.Sta je inflacija,nivo cena,vrednost novca,relativne i prosecne cene

1.Inflacija je posledica opste neravnotaze u prirodi,a manifestuje se rastom cena i padom vrednosti novca.

Neuravnotezenost izmedju traznje i ponude dobara moze uzrokovati povecanje cena. Rezultirajuca inflacija moze izazvati novu krizu. Cak i nizak nivo inflacije moze uznemiriti trziste finansija i izazvati niz politickih potresa. Galopirajuca inflacija moze izazvati jos vecu stetu;ona moze unistiti celu privredu i oboriti vladu. Da bi se izbegla ova vrsra ekonomskog poremecaja,svaki drzavnik nastoji da spreci povecanje cena, jer se obicno kaze da je inflacija “drzavno zlo broj 1”. U Srbiji je 1993 godine hiperinflacija unistila mnoge porodice,pojedince,preduzeca,a neke veoma obogatila. Inflacija je prisutna u celoj privredi i prevashodno se odnosi na vrednost koju ima sredstvo razmene u ekonomiji. Stopa inflacije je stopa promene opsteg nivoa cena i meri se na sledeci nacin:

Nivo cena merimo kao pondesirani prosek za robe i usluge u nekoj privredi. U praksi,ukupni nivo cena merimo izradom indeksa cena,koji predstavljaju proseke potrosackih i proizvodjackih cena. Deflacija predstavlja suprotnu pojavu od inflacije.Odrazava se kao opsti pad nivoa cena.Deflacije su retke pojave povezane sa krizama, kao sto je bio slucaj 1930-tih i 1989.godine.Drzava deluje aktivnom stabilizacionom politikom I uklanja duboke krize u vecini industriski razvijenih zemalja. Dezinflacija je smanjenje stope inflacije.Poslednje razdoblje dezinflacije bilo je pocetkom 1993.godine,kada je visoka stopa inflacije,koja je belezila visecifreni nivo,smanjena uz pomoc restriktivne monetarne politike i ostalih instrumenata ekonomske politike.


2.Nivo cena i vrednost novca

Opsti nivo cena u privredi moze se posmatrati kao opsti trend rasta cena,pa ljudi moraju vise da placaju robe i usluge koje kupuju.Ili se nivo cena sagledava preko vrednost novca,sto podrazumeva da se za svaku novcanu jedinicu moze kupiti manj kolicina roba i usluga. Kada opsti nivo cena raste,vrednost novca opada,odnosno ljudi drze vecu kolicinu novca,kada sa jednom novcanom jedinicom kupuju manje roba I usluga.Ako svaka novcana jedinica postaje manje vredna(zbog rasta ponude novca) Visi nivo cena – niza vrednost novca povecava trazenu kolicinu novca.S obzirom da vrednost novca zavisi od njegove ponude i traznje, postavlja se pitanje, kako je ponuda novca koju obezbedjuje centralna banka u ravnotezi sa kolicinom novca koju ljudi traze? Glavnu ulogu ima kamatna stopa (kratkorocni period).Na dugi rok, opsti nivo cena se prilagodjava dok ne dostigne nivo u kome je traznja jednaka ponudi novca – ravnotezna ..

Sadržaj:

Uvod
1.Sta je inflacija,nivo cena,vredenost novca,
relativne i prosecne cene str.1
2.Vrste inflacije:umerena,galopirajuca,hiperinflacija,uravnotezena,
neuravnotezena i ne predvidjena inflacija str.2
3.Inercijska inflacija,inflacija yraznje,inflacija troskova i
monetarna inflacija str.4
4.Inflacija preraspodela prifoda i bogatstva,nominalne i realne
varijable i Fiserov efekat str.5
5.Neizvesnost od inflacije,merenje inflacije i stabilnost cena str.6
6.Inflacija,deficit javne potrosnje, monetizacija
duga i kretanje novca emisiona dobit str.7
7.Inflacija,realna kolicina novca u opticaju i inflacioni porez str.8
Zakljucak
8.LITERATURA str.11