Imanuel Kant - Kritika čistog uma

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 1 Glasova - 4 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Imanuel Kant - Kritika čistog uma
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz filozofije.

Platon je u svom dijalogu Teetet, razlikujući puteve znanja, neznanja i nečega trećeg u saznanju, znanje shvatio kao neposredno gledanje sveta ideja, što se potom neposredno izriče u imenima, pa otuda spoj ideja predstavlja uzor spoju imena. Dakle, duša unapred zna, zato i vlada osnovnim istinama sveta u svojoj duhovnoj preegzistenciji, te zbog toga onda, spojena telom, zadržava jasnost u pogledu osnovnih problema spoznaje, rešenih pre nego se iskustvom dožive. Sokrat u razgovoru sa Teetetom kaže, prethodno pričajući o voštanoj ploči u dušama kao daru Mnemizine, majke Muza, kako se opažaji i predstave utiskuju, kao što se označuju znakovi prstena pečatnika, pa onoga što se u ploču utisne „sjećamo se i znamo dok je u nama slika (odraz) toga, a ono što se izbriše ili nije sposobno da se utisne, zaboravlja se i ne zna se”.

Platon je dakle govorio o tome kako reminiscencijom, sećanjem, filozof dolazi do jasnog gledanja u sebi samome apsolutnih ideja, do apsolutne stvarnosti čije utiske nosi u svojoj duši. To i jeste intelektualna intuicija kojim se znanje poima kao neposredno gledanje sveta apsolutnih ideja, potom izrečenih imenima, kojima i predstavljaju uzor.

Princip intelektualnog spoznavanja i pravilo ispravnog življenja za Platona je svetlost kojom se vidi istina. Pravo saznanje povezano je s ličnim zadovoljstvom koje proizilazi iz intelektuanog spajanja duše s carstvom večitih ideja, a ovo sjedinjenje postiže se uzdizanjem duše, koje se događa kako prevladavanjem onoga što pružaju naša čula, tako i prevladavanjem sposobnosti razuma, što onda i jeste neposredna intuicija koja je katarzični osnov za jednu celovitu sliku sveta. A onda će i Aristotel, taj najveći sistematičar naučnog znanja staroga doba, poći od stanovišta da svo naše saznanje ne može biti demonstrativno: zato se i nameće pitanje porekla premisa od kojih se pri dokazivanju polazi, pošto baš i nije osigurano da takve premise (aksiomi i posltulati) mogu biti jasno iskazane kao hipoteze (stvarna nauka) ili kao konvencije (formalna nauka), kako bi mogle biti zasnovane, osim indukcijom ili intuicijom?

Pošto dakle ne može biti diskurzivnog saznanja polaznih premisa, to mora postojati, prema Aristotelovom Organonu, intelektualna intuicija kojom se premise shvataju, pri čemu intelektualna intuicija predstavlja zapravo jednu vrstu indukcije kojom se univerzalno pokazuje kao ono što je sadržano u jasno shvaćenom posebnom. Pitajući se o tome da li znanje uzroka pripada jednoj nauci ili ne, Aristotel se zapravo pita o misaonom posmatranju počela kojima se dokazuju sve druge stvari, a iz toga sledi da se sve dokazne nauke služe aksiomima ili onim što se mora shvatiti kao praistina. Metafizika je znanje aksioma ili filozofija principa principa, a um (nous) ovde je mišljen kao intuicija, kao dakle neposredno znanje uma njim samim.

Naravno, tek je Plotin, za koga je Vilhelm Vindelband rekao kako je on „plemenita i tiha priroda u kojoj je produbljenost i produhovljenost životnog shvatanja, što je bio najdragoceniji rezultat stare kulture našlo svoje najbolje obličje” , prvi značajniji mislilac koji je intuiciju smatrao osnovnim oblikom saznanja.U petoj glavi Pete Eneade Plotin svoje shvatanje „O tome da umstveno nije izvan uma i o Dobru” započinje jednostavnim pitanjem: „Da li bi smo mogli tvrditi da je um, mislim na istinski um koji zbiljski postoji, nekad u zabludi, i da se njegovo mišljenje tiče onoga što nije biće? Nikako!... NJegovo znanje dakle mora biti večno;... to znanje za njega ne može biti ni predstavno, ni dvosmisleno, ni primljeno od nekog drugog... Jer, čak i ako se dopusti da je dobijeno putem dokazivanja, neko znanje ipak mora biti neposredno izvesno (enarge).

Međutim, po (našem) mišljenju sva moraju biti takva. Kako se uopšte mogu razlikovati ona koja su neposredno izvesna i ona koja nisu? U svakom slučaju, odakle umu izvesnost kod onih (znanja) kod kojih postoji priznanje da su neposredna? Otkud on može zadobiti uverenje da je tako? Jer, i znanja koja potiču iz opažanja i koja naizgled poseduju najizvesniju verodostojnost podležu sumnji da im navodni osnov nije u samim predmetima (entois hypokeimenois) već u njihovim stanjima, te im je zato potreban um ili razum, tj. nešto što ih prosuđuje;... ono što ih putem opažanja spoznaje jest slika stvari, a samu stvar (auto to pragma) opažanje ne dohvata, jer ova ostaje izvan. A um saznaje to umstveno... Dakle, ili su umstvena (bića) neopaziva i lišena života i uma, ili poseduju um. Ako poseduju um, tada su oba tu zajedno, i na taj način su istinita, i to je prvi um”.

Na tom stavu Plotin je istraživao istinu, ideje, supstancije koje spoznaju, Jedno, umstvenu lepotu, svetlost saznanja um i umstveno, i u kakvom odnosu stoje jedni prema drugom. Um se nalazi u vrhunskom Dobru, Jednom, koje nije odvojeno od svega ostalog (duše, stvari, telesa), niti postoji nešto što Ga poseduje, već „Ono poseduje sve”, kaže Plotin i dalje savetuje: „Ti nemoj gledati NJega preko nečeg različitog (od Njega); ako me ne (poslušaš) videćeš njegov trag, a ne NJega. Pomisli šta bi trebalo da bude to što treba shvatiti, to što je samo po sebi čisto, to što ni sa čim nije pomešano i u čemu sve učestvuje, premda Ga ništa ne poseduje... Ko bi mogao obuhvatiti čitavu Njegovu moć?... Ali kad već gledaš, gledaj celinu, ...jer, kao moć Ono je uzrok umnog života, uzrok po kome jest život i um i sve ono što ripada bivstvu i biću –i da je Jedno- jer jednostavno je i prvo, -i da je načelo- jeer, od Njega potiče sve”.

Plotinovo Prvo načelo bića je neograničeno utoliko što je nepresušna moć, ono nema obličje, a ni formu, i zato ga ne treba tražiti smrtnim očima „i nemoj misliti da se Ono može videti kako bi to mogao verovati neko ko sve što postoji smatra opažajnim, te kako uklanja to što u najvišem stepenu jest... tako da treba sasvim promeniti mnenje (o tome); ne učinili ti se to, ostaje se napušten od boga”.

Dakle, Plotin je um shvatio kao nešto što je delotvorno, njega, um, treba postovetiti s tim o čemu misli, um je prvi zakonodavac, „bolje rečeno, sam zakon biča (to einai). Zato su tačni stavovi: „isto je misliti i biti”, „nauka o tome što je bez materije istovetna je svom predmetu.” Bića i um su za Plotina jedinstvena priroda, ali bića mislimo kao nešto podeljeno i kao nešto u čemu je jedno pre drugog, pa se um koji deli razlikuje od onoga koji je nedeljiv i koji ne deli, pa je biće i jest sve (Eneade, V, str. 99-100). Tako, prema Plotinovim rečima, duša neposredno spoznaje inteligibilne realnosti nekom prirodnom sklonošću s njima, a one u duši sačinjavaju njenu prirodnu viziju. Intelektualni intuicionizam antičkog doba filozofskog mišljenja završava se logičkim misticizmom aleksandrijske filozofske škole, koja je dakle, s Plotinom na njenome vrhuncu, smatrala kako se do saznanja apsolutne stvarnosti može doći jedino duhovnim okretanjem unutra, koje se dovršava ekstazom, neposrednom intuicijom božanstva, ili Jednog.

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Logički institucionalizam 5
1.2 Kantovo poimanje uma 11
1.3 Ključni momenti – "Kritika čistog uma" 16
1.4 Transcendentalna estetika 19
1.5 Kant i religija 22
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 25


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
03-06-2010 11:43 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Ničeova kritika hrišćanstva Dzemala 0 1,744 03-06-2010 12:00 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: