Građanski neredi - bezbednost

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Građanski neredi - bezbednost
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

U novijoj istoriji, većina zemalja suočava se sa nezadovoljstvom određenih društvenih grupa, koje ne mogu da se prilagode dinamičnim društvenim promenama. Različite društvene grupe teže da svoje interese ostvare po svaku cenu, pa čak i nasilnim putem. Politički, ekonomski, etnički i drugi interesi ostvaruju se demokratskim načinima, u skladu sa zakonom. One grupe koje na ovakav način ne mogu ostvariti svoje ciljeve to pokušavaju putem „nedemokratskih načina borbe“1, primenjujući silu. Jedan od takvih oblika primene sile su i građanski neredi. Svedoci smo mnogih građanskih nereda koji su se odigrali širom sveta, ali i kod nas u zemlji. Neredi u Francuskoj, na Kosovu ( nekoliko godina u nazad), kao i na drugim mestima širom sveta pokazuju visok stepen opasnosti po bezbednost te zemlje kao i za ceo region. Gotovo svaki samit Grupe 8 ne može da prođe, a da se na ulicama ne pojavi stotine demonstranata koji se na nasilan način obračunavaju sa policijom. Mnoge društvene grupe, kao na primer „ Zeleni“ ili antiglobalisti, nezadovoljni su sadašnjim svetskim poretkom. Oni masovnim demonstracijama i neredima širom sveta iskazuju svoje nezadovoljstvo i rešenost da po svaku cenu promene taj poredak. Pored njih nerede često izazivaju i socijalno ugrozene grupe čija je egzistencija ugrožena zbog nečijeg profita. Neredi motivisani politikom česta su pojava na našim ulicama. U borbi za vlast mnogi lideri stranaka ne prezaju da upotrebe masu nezadovoljnih ljudi, koji se usmeravaju na izazivanje nestabilnosti, a sve to da bi vlas popustila, izašla na izbore ili prepustila vlast. Pored njih neredi motivisani zeljom neke etničke grupe da izdejstvuje ocepljenje nekog dela teritorije, kod nas nisu retka pojava.
Građanski neredi su oblik narušavanja javnog reda i mira. Oni nastaju kao posledica političke borbe, ekonomskih uslova, verskih i etničkih netrpeljivosti. Neke države građanske nerede koriste protiv drugih država, kao mehanizme specijalnog rata. Učesnici u građanskim neredima smatraju da je njihovo osnovno, demokratsko, pravo da izražavaju svoje mišljenje i u tome nalaze opravdanje za svoje postupke. Tanka je linija između demonstracija ( u ovom slučaju je irelevantno da li su demonstracije ilegalne ili legalne) i građanskih nereda. Efikasno suzbijanje građanskih nereda postiže se dobro organizovanim sistemom bezbednosti. Intervencija policije, koja se najčešće koristi u suzbijanju nereda, mora da bude usmerena i na zaštitu zakonitosti i na zaštitu ljudskih prava. To se postiže tako što se poštuju određena načela proistekla iz policijske doktrine, strategije i taktike suzbujanja građanskih nereda. Ona su nastala dugogodišnjim iskustvom policiskog delovanja, kao i naučno istraživačkim radom iz oblasti menadžmenta, kriminalistike, psihologije, taktike, kriminologije i drugih nauka. Efikasna intervencija dovodi do uspostavljanja javnog reda i mira, ne ugrožavajući pritom osnovna ljudska prava. Neefikasna i previše nasilna intervencija policije dovodi samo do produbljavanja krize, šalje negativnu sliku svetu i stvara netrpeljivost građana prema nosiocima vlasti koja se manifestuje još masovnijim neredima. Da bi se ovo izbeglo policija mora poštovati unapred propisane procedure i na najefikasniji način prilagoditi intervenciju novonastaloj situaciji.

1.1. Psihologija mase

Masa predstavlja specifičnu socijalnu skupinu koja je od velikog značaja za društvene promene i zbivanja. Izučavanje psihologije mase veoma je značajno i to za: potrebe politike, masovnih medija, odbrane zemlje i sl. Pošto je glavni akter građanskih nemira masa, izučavanje psihologije mase je veoma značajno i za ovu temu.
Masa predstavlja veći broj ljudi koji po pitanju nečeg zajedničkog sačinjavaju određenu celinu. Masa se razlikuje od proste skupine ljudi ili rulje po medjusobnim odnosima njenih članova. Određenje mase vidimo i u definiciji Harimena koji navodi: „Masa je skupina individua pod uticajem zajedničkog emocionalnog uzbuđenja, primitivnih impulsa i jedinstvenosti svrhe.“2 Karakteristično za ljude u masi je što pod određenim psihološkim uslovima vrše neke iznenadne, afektne radnje. U masi svaki pojedinac gubi svoje „ja“, u korist jedne „masovne duše“. Individue u masi komuniciraju preko vođe mase, koji na taj način njome može lako da manipuliše. Fizička blizina i emocionalna sličnost karakteristike su mase. Što se tiče teme „Građanski neredi“ potrebno je obratiti pažnju na organizovane, nemirne i nasilne mase. One deluju van pravnog sistema izazivajući nerede i narušavajući javni red i mir. Njeni članovi gube osećaj za pravdu, zakonitost i moral. Sledeći vođu, rušilačkom aktima žele da ostvare interese koje im je vođa nametnuo.
Uslovi stvaranja mase prema Zvonareviću su:
1. Broj prisutnih osoba – veliki broj ljudi na ograničenom prostoru lakše će poprimiti karakteristike mase.
2. Gustina mase – fizički dodir stapa pojedinca sa gomilom i tako on postaje jedno telo sa masom.
3. Emocionalno uzbuđenje – izaziva se pod uticajem psihosocijalnih mehanizama. Ono povećava sugestibilnost, smanjuje sposobnost rasuđivanja i mišljenja i povećava agresivnost. Sredstva kojima se emocionalno uzbuđenje podstiče su pesme, povici, himne, prisustvo određenih ličnosti itd.
4. Usmerenost pažnje u fokus – veoma je važno da se pažnja svih učesnika usmeri ka jednoj pojavi.
5. Aktivnost mase – ispoljava se u vidu skandiranja, povika, šetnje, ispada i agresivnog ponašanja

1.1.1. Vrste mase:

1. Po vrsti akcija:
• Aktivne
• Pasivne
2. Po kriterijumu usmerenosti:
• Pozitivne
• Negativne
3. Po kriterijumu cilja:
• Političke
• Ekonomske
4. Po kriterijumu vremena:
• Kratkotrajne
• Dugotrajne

1.2. Karakteristike ponašanja u masi

Masu čini veći broj ljudi obuzeti istim emocionalnim stanjem. Na osnovu toga, daćemo pregled nekih odlika ponašanja ljudi u masi.
Sugestibilnost. Ogleda se u povećanoj sklonosti da se prihvate misli, zapovesti i akcije koje neko nalaže.
Gubljenje individualnosti. Pojedinac se identifikuje sa masom i postaje anoniman. Kod njega se smanjuje osećaj socijalne odgovornosti.
Nekritičnost. Ljudi ne razmišljaju o svojim postupcima dok su deo mase ( zbog emocionalne obuzetosti) i manipulativno reaguju.
Izraženo osećanje za pravdom i osvetom. Ljudi u masi lakše ispoljavaju svoje nezadovoljstvo, ljutnju i gnev. Opravdanje za svoje ponašanje traže u nepravdi koja mu je od strane nekoga ( najčešće vlasti) naneta.
Podložnost regresivnom ponašanju. Masu zahvata „masovno ludilo“ i ljudi izvode prevaziđene oblike ponašanja – viču, histerišu, izvode nekontrolisane pokrete.
Masa je sklona paničnom ponašanju. Panika lako zahvati masu kada se dogodi neka iznenadna opasnost ili nepredviđena situacija. Tipičan primer panike u masi je slučaj na Hejselu kada je više desetina gledalaca izgubilo živote.
Povećana verbalna i fizička aktivnost. Daju masi osećaj snage, jedinstvenosti i odlučnosti. Verbalna aktivnost mase ogleda se u vikanju, psovanju, pevanju, vređanu i sl. Fizička aktivnost ogleda se u trčanju, bacanju kamenja i ostalih predneta, omljenju objekata, fizičkom obračunavanju sa organima reda i td.

1.3. Pojam i klasifikacija garđanskih nemira

Da bismo bilje razumeli građanske nerede moramo prvo definisati narušavanje javnog reda i mira i navesti pojavne oblike narušavanja. Narušavanje javnog reda i mira se definiše kao „pojedinačno ili grupno narušavanje društvene discipline i mira građana... ili onemogućavanje javnih organa ili institucija da redovno vrše poslove iz svoje nadležnosti.“3 Svi oblici narušavanja javnog reda i mira nazivaju se građanskim nemirima. Da bi se neko delo ( po Zakonu) smatralo narušavanjem javnog reda i mira moraju biti ispunjena dva uslova:
1. da je delo učinjeno na javnom mestu
2. da je tim delom narušen nečiji mir ili red
Oblike narušavanja javnog reda i mira klasifikovali smo u dve grupe:
1. oblici narušavanja javnog reda i mira u manjem obimu; u šta spadaju pojedinačno narušavanje javnog reda i mira i građanska neposlušnost
2. oblici narušavanja javnog reda i mira u većem obimu; u šta spadaju nelegalni štrajkovi, nelegalne demonstracije, građanski neredi i oružana pobuna.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01-07-2010 10:07 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: