Govor i retorika

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Govor i retorika
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz filozofije.

Da li je retorika nauka ili umetnost? Retorika je u antici imala svoje mesto sa gramatikom i dijalektikom, pa je otuda sačinjavala trivium u sistemu sedam slobodnih veština — septem artes liberales. U doba helenizma vrednovana kao najplemenitija disciplina ljudskoga duha i veoma uvažavana kroz čitav srednji vek, tvori temelj valjanoga obrazovanja sve do samoga kraja XIX veka. Retoriku je teško izdvojeno definisati ali, kroz oblasti njenoga izučavanja, moguće je odrediti njenu suštinu, ili, tačnije, približiti joj se. U ovome nam, pored ostalih, mogu pomoći zapažanja velikoga ruskog autora i polihistora — Mihaila Vasiljeviča Lomonosova koji retoriku smatra neodvojivim delom opšteg obrazovanja svakog mudrog čoveka.

Uvažavajući tehniku i teoriju retorike — vešto usmeno uobličavanje valjano napisanoga proznog izraza, mogli bismo tvrditi da je retorika i nauka i umetnost. Posmatrajući je kao nauku, imamo u vidu da je retorika, još u doba antike, bila proširena na sve vrste književnoga izraza i davala sistem pravila (što i danas čini) za graðenje prepoznatljive i utvrðene forme — besede. No, ako uživamo u retorici kao veštini govorništva, svakako je moramo odrediti kao umetnost koja, kao i svaka druga umetnost, podrazumeva: najpre prirodnu nadarenost samoga umetnika, a potom, korišćenje teoretskih znanja iz te oblasti, kao i pomoćnih nauka. Najlepši retorski plodovi raðaju se u retkim susretima prirodne nadarenosti i učenosti. Ovu tvrdnju podupiremo zapažanjima dr Miloša Ðurića: „…Jer, beseda učena besednika i pri čitanju ostaje remek-delo: kao književni oblik ona je podreðena svima sintaksičkim i stilističkim pravilima koja važe i za sve ostale književne oblike, ali ima i odreðene unutrašnje i spoljašnje oblike kojima se ona izdvaja od svih ostalih književnih rodova. Takvo učeno besedništvo razvilo se u Atini u ¢, a naročito u ¡¢ veku. U celom tom periodu teorija se spajala s praksom, tako da su učitelji besedništva bili i besednici, samo što su se jedni odlikovali u jednom, a drugi u drugom pravcu."

Ovo potvrðuje i Tatarkevič u svome delu "Antična estetika" . Pokušavajući da odgovori na pitanje da li za retoriku ima veći značaj prirodna nadarenost ili teorijska nastava, Marko Fabije Kvintilijan smatra da se savršenim govornikom postaje tek saradnjom ova dva elementa, te da kod prosečnih govornika veću važnost treba pridavati prirodnom talentu, dok savršeni govornici duguju više teorijskoj nastavi nego talentu.

Naš Sterija veli da je retorika: „…nauka koja izlaže pravila krasnorečija i uključuje da se predstave i misli izražavaju pravilno, jasno, i u skladu sa ciljem." Retorika se, prema Steriji, zasniva na gramatici (jezikoslovlju) i logici (umosloviju); a graniči se sa estetikom. Smatra da je cilj retorike delovanje na um, srce i volju čovekovu, u čemu prepoznajemo antičku trojnu podelu beseda prema njihovim ciljevima.

Govor kao izraz potrebe za opštenjem i razmenom iskustava

Sterijino viðenje retorike kao nauke i umetnosti, dokazuje i njegova podela retorike na: opštu, posebnu i deklamatoriku. Opšta retorika sadrži pravila o sastavljanju proznih sastava uopšte, bez podele na njihove vidove; posebna se bavi izlaganjem pravila za svaki vid ponaosob, dok deklamatorika uči kako te sastave valja usmeno izlagati, imajući u vidu i govor (pokrete) tela. Sada bismo se, kratko i posve skromno, zadržali na pokušaju tumačenja jednoga antičkog greciteta koji koristi Dionisije iz Halikarnasa da bi opisao osobenost Tukididovog stila. To je, izmeðu ostalih, termin ¢ deinćthj (deinotes), koji nije jednostavno prevesti, ali je, u okviru odrednica koje prevod nudi, moguće dospeti i do delimičnoga razjašnjavanja našeg problema. Naime, imenica ¢ deinćthj označava: silu, snagu, veštinu (umetnost), umnost, ali i govorničko umeće i filosofsku veštinu. Na osnovu ovoga, suštinsko tumačenje besedništva leži izmeðu umetnosti i filosofije, premda je kod Dionisija iz Halikarnasa ovaj termin, kao i drugi, odrednica stila.

Na dvoobraznost retorike ukazuju i autori nemačke retorske teorije, Johan Andreas Fabricijus i Johan Kristof Gotšed, kroz razlikovanje termina: njohlredenheit i Beredsamkeit. Naime, termin njohlredenheit shvata se kao savršenstvo govora, te sposobnost dobrog i elegantnog beseðenja i pisanja, dok se pojam Beredsamkeit tumači kao stečena veština primenjivanja besedničke teorije. Još kod Cicerona možemo uočiti razlikovanje retorike kao nauke i prakse. Odreðujući svoj stav u starom sukobu filosofije i retorike, Ciceron, slično kao Aristotel, spaja ove oblasti, ali, mora se naglasiti, filosofiju umnogome podreðuje retorici. Imajući u vidu opštepoznat istorijat sukoba dve koncepcije obrazovanja (koji se odigrao u Atini u ¡¢ veku pre Hrista) izmeðu filosofske i retorske koncepcije, nećemo o tome razlagati. Ali svakako moramo napomenuti pobedu retorske koncepcije obrazovanja koju je omogućio Isokratov kompromis prema kome u obrazovanje retora treba uključiti opšta i filosofska znanja, uz imperativ da besednik istovremeno mora biti valjan čovek i dobar majstor u besedništvu. Ovaj imperativ, nešto docnije u Rimu, a potom i na celome Zapadu, kroz mnoge vekove nalaže i prenosi Kvintilijanova formulacija: „vir bonus dicendi peritus".

Retor Ciceron i profesor retorike Kvintilijan u svojim delima najčešće citiraju retorska dela trojice grčkih autora: Isokrata, Aristotela i Teofrasta i najviše se pozivaju na njih. Jednostrano poimanje retorike, osiromašivanje i unižavanje njenoga predmeta isključivim svoðenjem na sistem pravila potrebnih za veštinu govorenja ili veštinu ubeðivanja, problem je star i zabluda čije su žrtve, nažalost, i veoma učeni ljudi. često se tvrdnja kako je retorika „veština ubeðivanja" potkrepljuje slobodnim tumačenjem Aristotelovih stavova.

Aristotelov stav, dakle, ukazuje, prvo, na besednikov trud u vezi sa teorijskim istraživanjima, a potom na ispravnost moralnih ubeðenja prilikom usmenoga iznošenja onoga što je teorijski uobličeno. Ovo isključuje mogućnost poimanja predmeta retorike kao pukoga govorenja, makar koliko nadahnutog; takoðe isključuje mogućnost zloupotrebe prirodne nadarenosti za retoriku. Naravno, te zloupotrebe vazda je bilo i biće; no taj problem valja razmatrati u okviru posebne discipline — etike. Ipak, ne zaboravimo da Kvintilijan tvrdi kako etika ne pripada isključivo oblasti filosofije, već je neraskidivo povezana sa retorikom — te stoga etičko obrazovanje mora imati središnje mesto u svekolikom procesu školovanja — „rationem dicendi a bono viro non separamus". Dodaćemo još i to da su neka druga sredstva ubeðivanja, kod većine ljudi, često mnogo delotvornija od reči: ugled, dostojanstvo, položaj u društvu



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
03-06-2010 11:15 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Govor tijela u poslovnoj komunikaciji Autor1 0 2,057 12-04-2010 09:17 PM
zadnja poruka: Autor1

Skoči na forum: