GIS kao multimedialan servis - poslovna informatika

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
GIS kao multimedialan servis - poslovna informatika
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Internet i World Wide Web su izmenili aspekte naših života, komunikaciju sa poslovnim partnerima,
komercijalne transakcije, kupovinu i prodaju roba i usluga, razmenu ideja i informacija, razvoj softvera, i druge brojne svakodnevne aktivnosti i poslove. Imajući to u vidu, danas se koriste specijalizovani Internet/Veb informacioni sistemi, kao što su: e-biznis, e-medicina,e-učenje, itd. Razvoj bežičnih i mobilnih komunikacionih tehnologija omogućio je i napredak Interneta, kao i distribucije servisa. Konvergencija Interneta, bežičnih komunikacija, mobilnog pozicioniranja, i geografskih informacionih sistema
(Geographic Information Systems GIS) dovela je do formiranja nove klase aplikacija i servisa zasnovanih na lokaciji [1]. Servisi zasnovani na lokaciji pružaju i obrađuju geografske informacije o mobilnim i statičnim korisnicima preko Interneta i bežičnih mreža, u cilju određivanja trenutne lokacije mobilnog korisnika, ili hipotetične lokacije statičnog korisnika. Bez određivanja geo-informacije i odgovarajuće geo-obrade bilo gde, bilo kada i bilo na kom uređaju, krajnjim korisnicima (GIS funkcionalnost), nema svrhe koristiti takve servise. Krajnji korisnici mogu zatim da naručuju,kupuju, ili da budu pretplaćeni na takve servise [2].Da bi podržao savremene mrežne aplikacije, Internet protokol (IP) mora da obezbedi tranziciju ka takvom servisnom modelu koji će da moći da isporuči tražene servise korisnicima. Imajući to u vidu, radno telo pod nazivom Internet Engineering Task Force (IETF) je formiralo radnu grupu diferenciranih servisa Differentiated Services Working Group. Diferencirani servisi se proširuju preko granica tkz. Diff Serv domena uspostavljanjem sporazuma na nivou servisa Service Level Agreement (SLA) između protoka na nivou mreže i na nivou domena [3]. Ovaj rad je organizovan u poglavlja koja opisuju tehnologiju mobilnih agenata, kao i GIS funkcionalnost kroz Internet/Veb dostupnost. Osim toga, analizira se politika kvaliteta servisa Quality of Service (QoS) kod mobilnih korisnika. Na kraju rada daju se neka zaključna razmatranja.

II TEHNOLOGIJA MOBILNIH AGENATA I GEOGRAFSKIH INFORMACIONIH
SISTEMA


Mobilni agenti predstavljaju neophodnu tehnologiju na polju računarske decentralizacije, pružajući nove mogućnosti pri distribuciji, obradi i upravljanju informacijama, rešavajući pri tome neka ograničenja u pristupu klijent-server. Prednosti koje se dobijaju korišćenjem tehnologije mobilnih agenata (MA) na područiju upravljanja mrežama mogu da budu sledeće [4]:

• Smanjenje mrežnog saobraćaja: prenos mobilnih agenata do izvora podataka stvara manje saobraćaja nego transfer podataka, tako da ukupna interakcija ima lokalni karakter

• Efikasnost i ušteda u prostoru: mobilni agenti se izvršavaju u jednom čvoru tokom vremena,obezbeđujući pri tome funkcionalnost

• Robusnost i otpornost na greške: mobilni agenti mogu da interaguju asinhrono, bez gubitka pouzdanosti. I u slučaju sistemskih funkcija,MA nastavljaju da izvršavaju svoj zadatak.

• Povećana mogućnost odgovora: mobilni agenti mogu da odgovore na dešavanja u mreži,izbegavajući pri tome kašnjenja koja mogu da nastanu usled zagušenja u mreži. Ako se desi neki incident, agenti mogu da komuniciraju tako da ponovno konfigurišu mrežu.Početak primene geografskih informacionih sistema u telekomunikacijama bio je kod primena vezanih za automatsko mapiranje. Pažnja je u međuvremenu skrenuta na razmenu podataka, gradeći infrastrukturu razmene informacija preko Interneta, i eventualno intraneta unutar kompanija. Sa GIS tehnologijom koja prati standarde informacionih tehnologija, i sa mogućnostima povećanih performansi, sve više telekomunikacionih operatera pridaje značaj lokacijama svojih potrošača, ciljne teritorije i područja prodaje svojih usluga. Kako telekomunikacione mreže postaju sve složenije, tako GIS aplikacije moraju da postanu što je moguće više sofisticirane.

GIS može da kombinuje različite vrste geografskih informacija, dajući time materijale za razmišljanje kompanijama. Na telekomunikacionom tržištu, GIS može da pomogne operaterima pri projektovanju mreža, u nalaženju optimalnih putanja kod bežičnog saobraćaja, ili pri rešavanju problema povezivanja, koji mogu biti relativno složeni. GIS tehnologija može da pomogne telekomunikacionim kompanijama u pružanju servisa koji nisu postojali ranije, pružajući korisnicima interaktivno mapiranje u realnom vremenu, servise rutiranja, ili čak da omogući sačuvanje života i dobara u urgentnim situacijama.Konkurencija na tržištu utiče na kompanije da planiraju, izgrađuju i održavaju mreže uz najmanje troškove, obezbeđujući pri tome optimalan kvalitet svojim potencijalnim potrošačima. GIS pomaže takođe i bežičnoj industriji da reši ove konfliktne zahteve.
Korišćenjem GIS-a, kompanije za bežičnu telefoniju mogu da analiziraju relacije između pokrivenosti signalom, zahteva korisnika, rezultate testiranja, kao i analize praznog hoda. GIS može takođe da omogući lakšim projektovanje, razvoj i formiranje modela.

III FUNKCIONALNOST GEOGRAFSKOG INFORMACIONOG SISTEMA

Istraživanja na polju GIS Internet/Veb sistema, kao I razvoj postignut poslednjih godina doveli su do nove klase primena zasnovanim na Internet/Veb GIS-u.Poznavanje lokacija ljudi, objekata i fenomena u bilo koje vreme u okviru aplikacija kranjeg korisnika, obezbeđuje neslućene prednosti u poslovnom, potrošačkom i vladinom sektoru. Servisi zasnovani na lokaciji predstavljaju Internet/Veb primene koje određuju lokaciju korisnika (ili željenu lokaciju),isporučuju geo-podatke i geo-obradu GIS servera po Internet/Vebu, korišćenjem širokog spektra stacionarnih i mobilnih uređaja zasnovanih na Vebu. Arhitektura servisa zasnovanih na lokaciji se sastoji iz sledeća tri dela:

• Pozicioniranja mobilnih terminala, bilo na osnovu mobilnih komunikacionih sistema, bilo na osnovu satelitskih sistema za pozicioniranje

• Bežičnih komunikacionih mreža

• Internet/Veb GIS koji omogućava prostornovremenske podatke, i servise preko Veba

Proces standardizacije koji se odnosi na servise zasnovane na lokaciji započeo je sa jedne strane od GIS konzorcijuma, a sa druge od strane inicijativa telekomunikacionih kompanija, kao što su Motorola, Erikson, i Nokija [4]. Arhitektura servisa zasnovanih na lokaciji prikazana je na Slici 1. GIS (lokacioni) informacioni server obezbeđuje pristup lokacijama izvora podataka koji su raspodeljeni po Internetu. Pri tome oni mogu da imaju različitu strukturu, i smešteni su u različitim, odgovarajućim ili otvorenim formatima [5]. Lokacioni servisi predstavljaju komponente integrisane u okviru GIS (lokacionih) aplikacija. Gejtvej servisi omogućavaju integraciju postojećih bežičnih IP platformi koje se održavaju pomoću operatera za mobilnu komunikaciju u okviru lokacionih aplikacionih servera i lokacionih servisnih klijenata. Takvi klijenti koriste bilo fiksne (desktop), bilo mobilne terminale, i imaju direktan interfejs prema potrošačima. Takođe, oni poseduju različite nivoe funkcionalnosti I interaktivnosti koje zavise od obrade i grafičkih mogućnosti odgovarajućih uređaja. Ključni elementi mobilnog GIS sistema su prikazani na Slici 2. Kritični deo ovog sistema je aplikacioni server, koji treba da podrži širok spektar geografskih servisa. Slika 3 pokazuje niz komponenti, na čelu sa kontrolerom odgovornim za celokupnu komunikaciju i kontrolu upravljanja. Kontroler, personalizacija i multimedijalni GIS predstavljaju kičmu celog sistema.

Drugi deo šeme sadrži informacioni strimer, notifikaciju, i deo za prosleđivanje elektronske pošte.Kontroler prima zahteve korisnika, i na samom početku preuzima pristup upravljanju preko korisničkog menadžmenta. Zahtevi koji se dobijaju od korisnika se prosleđuju u niz logičkih operacija. Nakon pozivanja neophodnih operacija i komponenata, kontroler čeka njihove odzive. Kada pozvane komponente obave procese, kontroler formira odgovore na zahteve I prosleđuje ih korisnicima. U zavisnosti od odabranog modela, kontroler generiše izlaz neophodan za korektnu naplatu korisničkog računa za isporučeni servis.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
15-06-2010 10:29 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Poslovna upotreba nove tehnologije – pametni telefoni Maja 0 1,236 22-08-2012 01:58 PM
zadnja poruka: Maja
  Virtuelna stvarnost - Informatika Dzemala 0 2,587 17-04-2011 02:44 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Računarske mreže - Informatika Dzemala 0 1,892 17-04-2011 02:42 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Procesori - Informatika Dzemala 0 1,606 17-04-2011 02:38 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Open Source - Informatika Dzemala 0 1,477 17-04-2011 02:36 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: