fizicko-tehnicko obezbedjenje u sistemu civilne bezbednosti

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

„Bezbednost je, naime, imenica, i to apstraktna, odnosno misaona imenica koja nije materijalne prirode, dakle ne može se opipati, već se samo oseća i zamišlja.Čovek je bezbedan ako nije izložen opasnosti, kada je zaštićen od ugrožavanja i povređivanja njegov fizički integritet, njegova pri- vatnost, dostojanstvo i sigurnost, kada su zaštićene njegove slobode i prava, posebno, i pravo svojine, tj. kada mu je imovina zaštićena od otuđenja, uništenja ili oštećenja protiv njegove volje. "

Za bezbednost se obično kaže da je nastala kada i živi svet, odno-sno čovek. Svako živo biće ima svoju osnovnu preokupaciju, a to je kako opstati (preživeti), kako se razvijati i kako obezbediti nasta-vak svoje vrste. Tek mnogo hiljada godina kasnije bezbednost se pro-širila na bezbednost čitave društvene zajednice, odnosno države pa i privrednih subjekata da bi danas shvatanje bezbednosti bilo mnogo širi pojam i od toga.

Savremeni izazovi, pretnje i rizici bezbednosti mogu biti: političke, ekonomske, ekološke ili čovekom izazvane društvene pretnje, odnosno mogu biti vojne i nevojne prirode. Zloupotreba novih tehnologija i dostignuća u oblasti informatike, genetskog inženjeringa, medicine i metereologije. eskalirajući terorizam, nacionalni i verski ekstremizam, finasijske recesije uticali su na pojavu privatnog obezbeđenja kao industrijske grane koja proizvodi usluge namenjene obezbeđenju lica, imovine i poslovanja, za koja ne postoji zakonom propisana obaveza organizovanja sistema obezbeđenja od strane vojske ili policije.

Devedesete godine 20. veka, na globalnom nivou, odlikuje množenje privatnih bezbednosnih i vojnih delatnosti. Većina njih može da bude podeljena u glavne grupe: plaćenici; privatna vojna preduzeća; privatna preduzeća za FTO; pojedinci koji, kao registrovanu delatnost, pružaju određene zaštitne usluge (detektivi, savetnici, telohranitelji i slično); detektivske agencije; agencije za bezbednosni konsalting, marketing i inžinjering. Najčešće su postkonfliktne ili "propale" države u iskušenju da prizovu privatne organizacije za obezbeđenje da bi nadomestile nedostatak odgovarajuće vojne i policijske obuke i snage, jer nisu u stanju da svim građanima i/ili grupama pruže bezbednost, zato što su suočene sa brojnim ekonomskim, političkim i bezbednosnim izazovima i sa krizom redefinisanja sistema, tzv. "tranzicioni procesi".

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Organizacija i funkcionisanje civilne bezbednosti danas 5
1.2 Delokrug i nadležnosti Agencije za civilnu zaštitu 7
1.3 Organizacioni koncept direkcije za bezbednost u vanrednim situacijama 8
1.4 Organizacija i zadaci radnika službe obezbeđenja 11
1.5 Opšta pravila obezbeđenja 13
1.6 Opšte i posebne mere obezbeđenja 14
1.7 Oprema i naoružanje 18
1.8 Represivne mere obezbeđenja 19
1.9 Uloga civilne bezbednosti u zaštiti od požara 21
1.10 Mere zaštite od požara 22
1.11 Spasavanje od požara 24
1.12 Uloga Ministarstva odbrane u zaštiti i spašavanju 25
ZAKLJUČAK 31
LITERATURA 32