evropska socijalna povelja

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
mici Nije na vezi
Junior Member
**

Poruka: 2
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
evropska socijalna povelja
SADRŽAJ

UVOD 2
EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA – O SADRŽINI 4
EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA U PRAKSI 7
RATIFIKACIJA EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE 8
PRAVA ZAJEMČENA POVELJOM 10
EVROPSKI KOMITET ZA SOCIJALNA PRAVA 12
SISTEM KOLEKTIVNIH ŽALBI 12
ODREDNICE EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE 13
LITERATURA 16






UVOD
Ekonomska i socijalna prava su ona ljudska prava kojima se štiti ekonomski i socijalni položaj pojedinca. Ova prava, s jedne strane, imaju za svrhu da svima obezbede život dostojan čoveka, i u tom smislu su upravljena na očuvanje ljudskog dostojanstva. S druge strane, njihova svrha je da obezbede ekonomsku nezavisnost pojedinca od države, što predstavlja osnov lične slobode, preduslov za uživanje svih drugih prava i najbolju branu totalitarizmu. Kao što je u jednom svom govoru istakao američki predsednik Ruzvelt: Došli smo do jasnog zaključka da stvarna sloboda pojedinca ne može postojati bez ekonomske sigurnosti i nezavisnosti... Ljudi koji su gladni i nemaju posao su materijal od koga se prave diktature. [Govor predsednika Ruzvelta (Roosevelt) američkom Kongresu 1944. Navedeno prema P. Alston, U.S. Ratification of Covenant on Economic, Social and Cultural Rights: The Need for an Entirely New Strategy, American Journal of International Law, vol. 84, 1990, str. 387.]
Iako su danas ekonomska, socijalna i kulturna prava relativno jasno odvojena od građanskih i političkih prava, treba istaći da se prvobitno smatralo da sva ljudska prava treba da budu sadržana u jednom jedinom dokumentu. Tako Univerzalna deklaracija istovremeno sadrži odredbe o obe vrste prava, pa se i na početku izrade Pakta o ljudskim pravima smatralo da treba usvojiti samo jedan instrument. Međutim, od toga se odustalo na insistiranje zapadnih zemalja. Jedan od glavnih razloga za njihovo protivljenje je bio strah da će ekonomska, socijalna i kulturna prava, koja su programskog karaktera, kompromitovati i razvodniti građanska i politička prava, za koja se smatralo da su ljudska prava u pravom smislu reči. Tako je rešeno da se izrade dva pakta, jedan o građanskim i političkim pravima, i drugi o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Sporovi o prirodi ove dve vrste prava traju i do danas. S jedne strane, ističe se da su građanska i politička prava neposredno sprovodiva i utuživa, što nije slučaj sa ekonomskim i socijalnim pravima, koja su pre politička proklamacija nego pravo, pa se moraju postepeno sprovoditi. Dalje, smatra se da su politička i građanska prava pretežno negativna, jer pre svega obavezuju državu da se uzdrži od određenih postupaka (na primer mučenja), dok su ekonomska i socijalna prava pozitivna jer zahtevaju određenu aktivnost države prilikom sprovođenja (npr. obezbeđenje dostojnog životnog standarda). U tom smislu, smatra se da su politička i građanska prava besplatna, a ekonomska i socijalna prava skupa jer podrazumevaju uplitanje države u tržišnu ekonomiju i povećanje javne potrošnje za svoje sprovođenje. Međutim, navedeni kontrasti između ove dve vrste prava su preterani i više ne odgovaraju realnosti. Na primer, za poštovanje niza građanskih i političkih prava nije dovoljno da se država samo uzdrži od njihovog kršenja, već je potrebno preduzeti i određene pozitivne mere (na primer obezbeđenje besplatnog branioca kao element prava na fer suđenje). Takođe, pokazalo se i da su neka ekonomska i socijalna prava i te kako utuživa. Dalje, ponekad uskraćivanje ekonomskih i socijalnih prava može faktički da obesmisli uživanje političkih i građanskih prava.
Osnovni međunarodni ugovor koji reguliše ekonomska, socijalna i kulturna prava je Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK). Takođe, treba istaći i niz konvencija Međunarodne organizacije rada (MOR), koje su posebno važne u domenu ekonomskih prava, naročito prava na rad. Međutim, na regionalnom planu, Republici Srbiji je najbitnija tzv. Evropska socijalna povelja (ESP), usvojenu u okviru Saveta Evrope.

EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA – O SADRŽINI
U periodu nakon Drugog svetskog rata, građanska i politička prava bila su temelj razvoja međunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava, istovremeno osnovni element i kriterij razvoja demokratske vlasti u novim demokratijama, ali i glavni indikator stanja ljudskih sloboda u tradicionalnim demokratijama Zapada. Nema sumnje, međutim, da se u savremenom međunarodnom pravu u istom obimu i istim intenzitetom govori kako o političkim i građanskim, tako i o socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima.
Prioritet Republike Srbije u predstojećem periodu svakako je što integracija u porodicu Evropskih zemalja. Iako su najbitniji zadaci na ovom putu modernizacija ekonomije i povećanje konkurentnosti, pa kao njihova posledica, rast životnog standarda i postizanje Evropskih vrednosti, u međuvremenu, nikada ne smemo zaboraviti na osnovna prava svih, na osobe sa invaliditetom, na prava dece, starijih ljudi, zaposlenih…
Kada je reč o socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima u Evropi, jedan od centralnih međunarodno-pravnih mehanizama zaštite predstavlja Evropska socijalna povelja (ESP). Ovaj instrument je, takoreći, evropski surogat i regionalni pandan Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Evropska socijalna povelja potpisana je na engleskom i francuskom jeziku 18. oktobra 1961. godine u Torinu, a stupila je na snagu 26. februara 1965. godine. Više puta je menjana i dopunjavana, tako da je revidirana Evropska socijalna povelja potpisana 1996. godine, a na snagu stupila 1999. godine.
Evropska socijalna povelja utvrđuje, u principu, socijalna i ekonomska prava. Kulturna prava su manje izražena i ograničena su na određena prava na obrazovanje raznih ciljnih grupa, počev od dece, preko radnika, do određenih prava stranih državljana. Socijalna i ekonomska prava tiču se egzistencijalnih pitanja iz svakodnevnog života građana, kao što su smeštaj i stambeni prostor, kretanje osoba, radni odnosi, zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, kao i uživanje svih ovih prava na zakonit i nediskriminatorski način. Pojedinačno posmatrano, ta prava su prilično specifikovana. Ona daju jasan nalog državama članicama i potpisnicama ESP da u svojim pozitivno-pravnim propisima predvide postavljene standarde, uspostave njihovu institucionalnu zaštitu, te regulišu procedure za njihovo ostvarivanje.
Ovo se može potvrditi čak i površnim i pregledom određenih članova iz ovog dokumenta. Na primer, član 1. reguliše, radno vreme i godišnje odmore. Član 4. propisuje minimalnu naknadu za rad. Član 7. uređuje pitanje prava đece na obrazovanje do 15. godine života. Član 8. daje pravo ženama na trudničko i porodiljsko odsustvo u određenom trajanju. Član 10. nameće obavezu državi da u vrijeme ekonomske recesije organizuje sisteme prekvalifikacije. Član 14. zahteva od države, između ostalog, da uspostavi efikasan socijalni sistem. Pored toga, član 2. nalaže da se uspostave delotvorne inspekcijske strukture i efikasno sankcioniše nepoštivanje standarda iz Evropske socijalne povelje. Nadalje, član 6. uspostavlja tzv. kolektivno radno pravo. Prema tome, može se zaključiti da se radi o veoma jasno preciziranim pravima, koja je potrebno provesti u delo, a ne o opštim direktivama kakve ne nameću pojedinačne obaveze i ne zahtevaju pozitivnu akciju države.
ESP sadrži podrobne odredbe o ekonomskim i socijalnim pravima. Njena specifičnost je u tome što, kao i kod nekih drugih ugovora usvojenih u okviru Saveta Evrope (na primer Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima), države nemaju obavezu da prihvate sve njene odredbe, nego samo jedan određeni broj. Ovim se postiže fleksibilnost samog dokumenta i omogućava se da ga države lakše prihvataju, jer ne moraju da usvoje ceo tekst, nego samo one delove koji im najviše odgovaraju. S druge strane, pošto se uvek propisuje usvajanje određenog broja odredbi u određenim oblastima, obezbeđuje se da obaveze država imaju stvarno, a ne samo deklarativno značenje.
Povelja je jedan od ključnih dokumenata Saveta Evrope i Evropske Unije koji uspostavlja standarde u oblasti ekonomskih i socijalnih prava. Ovaj dokument smatra se protivtežom Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Dok Evropska konvencija razrađuje građanska i politička prava, Povelja postavlja standarde ekonomskih i socijalnih prava. Povelja obavezuje države potpisnice, između ostalog, da osiguraju pravo na socijalnu sigurnost, socijalnu i medicinsku pomoć, zdravstvenu zaštitu, korištenje pomoći putem službi za socijalnu pomoć, te uspostavljanje i podupiranje sistema socijalnog osiguranja, kao i progresivno podizanje nivoa sistema socijalnog osiguranja.
Na primer, član 12. Povelje garantuje pravo na socijalnu sigurnost i obavezuje države da će u svrhu delotvornog ispunjavanja ovog prava:
 ustanoviti ili podupirati sistem socijalnog osiguranja kao i nastojati progresivno podići nivo ovog sistema; te
 podupirati sistem socijalnog osiguranja na odgovarajućem nivou, najmanje jednak minimalnim standardima socijalnog osiguranja iz Međunarodne konvencije o radu br. 102.
Nadalje, pravo na socijalnu i medicinsku pomoć garantovano je članom 13 Povelje. Ovaj član obavezuje države ugovornice na osiguranje:
 da svakom licu koje je bez adekvatnih prihoda i koje nije u mogućnosti osigurati takve prihode ni svojim vlastitim nastojanjima niti na drugi način, naročito naknadama po šemi socijalnog osiguranja, bude data adekvatna pomoć;
 da lica koja primaju takvu pomoć neće zbog toga trpjeti od smanjenja njihovih političkih ili socijalnih prava;
 da svako može primiti od odgovarajućih javnih i privatnih službi savjete ili ličnu pomoć ukoliko je to potrebno da spriječi, ukloni ili da ublaži lične ili porodične nužne potrebe.
Pravo na korištenje pomoći putem službi za socijalnu pomoć pominje se u članu 14. Povelje. U ovom smislu, države ugovornice su obavezne da unaprede ili osiguraju službe, koje bi korištenjem metoda socijalnog rada, doprinele blagostanju i razvoju i pojedinca i grupa u zajednici i njihovom prilagođavanju društvenoj okolini, te da će poticati učešće pojedinaca i dobrovoljnih ili drugih organizacija u osnivanju ili potpomaganju takvih službi.
Revidirana Povelja članom 30. obavezuje državu na poduzimanje različitih mera za zaštitu od siromaštva i socijalne isključenosti.
(Revidirana) Evropska socijalna povelja utvrđuje socijalna i ekonomska prava koja se odnose na egzistencijalna pitanja iz svakodnevnog života građana, kao što su stanovanje, kretanje osoba, rad i radni odnosi, zdravstvo i obrazovanje, socijalna zaštita. Ona predstavlja osnovni dokument Saveta Evrope u oblasti radnih i socijalnih prava i njen najvažniji dokument posle Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Smatrajući da je cilj Saveta Evrope da postigne veće jedinstvo među svojim članicama radi očuvanja i ostvarivanja ideala i principa koji predstavljaju njihovo zajedničko nasleđe i radi olakšavanja njihovog ekonomskog i društvenog razvoja, naročito očuvanjem i daljim ostvarivanjem ljudskih prava i osnovnih sloboda, strane ugovornice prihvataju kao cilj svoje politike, kojem teže svim odgovarajućim sredstvima, kako nacionalnim, tako i međunarodnim, postizanje uslova u kojima sledeća prava i principi mogu biti delotvorno ostvareni.
Evropsku socijalnu povelju (ESP) su potpisale i ratifikovale sve zemlje iz našeg okruženja, osim Srbije i novog suseda Crne Gore, koje su je tek prošle godine samo potpisale, ali ne i ratifikovale. Naime, potpis na Povelji znači i određene obaveze. Potvrđivanje Revidirane evropske socijalne povelje poklapa se i sa obavezom usklađivanja sa propisima EU koji regulišu oblast socijalne, radno-pravne i zdravstvene zaštite.

EVROPSKA SOCIJALNA POVELJA U PRAKSI
Neophodno je unapređenje ekonomske, pravne i socijalne zaštite porodičnog života sredstvima kao što su socijalne i porodične povlastice, poreske obaveze, obezbeđivanje porodičnog smeštaja, povlastice za novosklopljene brakove itd. Svi radnici treba da imaju pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pogledu zapošljavanja bez diskriminacije na osnovu pola. Treba sprečiti neprihvatljivo ili izrazito negativno i uvredljivo ponašanje protiv pojedinih radnika na radnom mestu. Radi obezbeđivanja efektivnog ostvarivanja prava na jednakost u mogućnostima i tretmanu zaposlenih muškaraca i žena sa porodičnim obavezama treba razviti i unaprediti usluge, javne ili privatne, u domenu čuvanja dece ili drugih oblika dečje zaštite, obezbediti da bilo kod od roditelja može da dobije u periodu posle porodiljskog odsustva, roditeljsko odsustvo tokom kojeg bi se starao o detetu.
Naša zemlja mora da podstiče natalitet i da u tom smislu stvara što podsticajnije uslove. Zakon o radu predviđa da zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana. Briga o porodici mora biti jedan od temelja razvojne strategije našeg društva, neophodni element podsticajne populacione politike. Ekonomska zaštita se obezbeđuje ostvarivanjem prava na dečiji dodatak, kroz pomoć porodicama sa decom i odgovarajućim poreskim olakšicama.
Sa druge strane, u praksi je, nažalost, ostvarenje prava osoba sa invaliditetom, još uvek neadekvatno. U Srbiji se nalazimo tek na početku pretvaranja okoline prihvatljivom za osobe sa invaliditetom, pošto konačno počinjemo da uklanjamo prepreke koje ih sprečavaju da normalno učestvuju u svakodnevnom životu. Potrebno je promovisati razvoj, dostupnost i upotrebu univerzalno dizajniranih dobara, usluga, opreme i novih tehnologija, uključujući informacione i komunikacione tehnologije, kao i obuku stručnjaka i osoblja koje radi sa osobama sa invaliditetom. U cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, potrebno je da im se osigura pristup, ravnopravno sa drugima, izgrađenom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama (ovde mislim na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte, pa i radna mesta). Cilj je dakle da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom. Prema zvaničnim procenama osobe sa invaliditetom čine 10% ukupne svetske populacije, odnosno u svetu danas živi oko 650 miliona osoba sa nekim oblikom invaliditeta.

RATIFIKACIJA EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE
Od 46 zemalja članica Saveta Evrope, njih 38 je ratifikovalo Evropsku socijalnu povelju, od čega je 21 država ratifikovala znatno revidiranu i revitaliziranu verziju ovog dokumenta iz 1996. godine. Samo osam zemalja Saveta Evrope nije pristupilo ratifikaciji ovog instrumenta, mada su ga sve države članice potpisale.
Preuzimanjem obaveza iz Evropske socijalne povelje država se uključuje u „asocijaciju“ demokratskih sistema i time izražava spremnost da na svojoj teritoriji uspostavi pravila opšteg evropskog konsenzusa iz ove oblasti, te da dokaže kako pripada Evropi i evropskoj zajednici, ne samo geografski već i prema svom unutrašnje pravnom uređenju, pravnom sistemu, političkoj i diplomatskoj orijentaciji.
Naravno, kada se kaže „demokratski sistem“, onda se pre svega misli na poštovanje principa vladavine prava, čiji centralni stub čine građani i ljudska prava i slobode. S druge strane, preuzimanjem obaveza iz Evropske socijalne povelje, država članica se podvrgava obaveznom kontrolnom sistemu uspostavljenom na temelju ovog instrumenta, počev od Komiteta nezavisnih eksperata, preko Komiteta ministara, pa sve do same Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Konačno, ne treba zaboraviti da se ratifikovanjem Evropske socijalne povelje svaka država članica otvara prema vlastitim građanima i civilnom društvu u smislu da nudi mogućnost ulaganja kolektivne žalbe (član 2. Dodatnog protokola o kolektivnom pravu žalbe), te na taj način uspostavlja još jedan važan mehanizam kontrole svog rada.
Ratifikacija Evropske socijalne povelje bez paralelnog opšteg napretka u radu vladinog i nevladinog sektora na polju socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava sama po sebi neće doneti suštinske promjene. U tom slučaju država bi preuzela obavezu koju ne zna ili ne želi ispuniti, a izvornu odgovornost za takvu situaciju bi snosili građani. Naime, svi segmenti građanskog društva, kao i politička opozicija, imaju legitimno pravo, ali i obavezu, da zahtevaju utvrđivanje dugoročne vladine strategije razvoja socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava, stvaranje za to neophodnih institucija, te uspostavljanje procedura i sistema odgovornosti. Istovremeno, ciljne grupe, na koje se ta prava odnose, morale bi razvijati vlastite strategije, uključujući efikasan sistem edukacije, kako bi mogli biti ravnopravan partner u kontinuiranoj raspravi o zauzimanju vladinog kursa razvoja. Ukoliko se to ne učini, izveštaji institucija Evropske socijalne povelje o situaciji u Republici Srbiji bili bi negativni, a građani bi snosili odgovornost za to.
Ipak, treba imati u vidu da se kapacitet međunarodnog instrumenta sastoji i u njegovoj edukativnoj funkciji, utoliko što “internacionalizovanje” dijaloga i povećanje broja aktera u uvek kompleksnom procesu implementacije njegovih odredbi može poslužiti kao osnova za mobiliziranje civilnog društva u pravcu vršenja istinskog pritiska na institucije vlasti radi postizanja uravnoteženog razvoja vođenog, između ostalog, i principima međunarodnih obaveza u ovoj oblasti. Prema tome, iako u Evropskoj socijalnoj povelji ne možemo tražiti rešenje ekonomskih problema koji sprečavaju puno uživanje socijalnih i ekonomskih prava u našoj zemlji, ona svakako predstavlja jedinstven i koristan instrument u borbi za adekvatno pozicioniranje i postupno ostvarivanje ove grupe ljudskih prava i u našem kontekstu.
Evropska socijalna povelja kao instrument Saveta Evrope za zaštitu ljudskih prava ustanovljava prava i slobode, te uspostavlja mehanizme kojima se garantuje poštovanje od strane država – ugovornih strana. Evropska socijalna povelja, minimum je prava koja bi trebalo da poštuje svaka država koja je potvrdila svoj evropski put i izrazila želju da se priključi Evropskoj Uniji, iako su pojedina prava i njihiva realizacija veliki izazov i za mnogo bogatije zemlje.

PRAVA ZAJEMČENA POVELJOM
Prava zajemčena Poveljom se tiču pojedinaca u njihovom svakodnevnom životu.
Stanovanje:
 izgradnja stanova u skladu sa potrebama porodica;
 smanjenje broja beskućnika; opšte obezbeđen pristup pristojnom stanu koji se može priuštiti;
 podjednak pristup socijalnim stanovima za stance;
Zdravstvo:
 pristupačne i efikasne zdravstvene ustanove;
 zdravstvena politika usmerena ka sprečavanju oboljenja, a naročito garantovanje zdrave okoline;
 uklanjanje rizika na poslu da bi se obezbedila sigurnost na radu koje predviđa zakon, a koja su garantovana u praksi;
 zaštita materinstva;
Obrazovanje:
 zabrana zapošljavanja dece mlađe od 15 godina;
 besplatno osnovno i srednje obrazovanje;
 besplatne i efikasne usluge profesionalne orijentacije;
 početno i naknadno stručno usavršavanje;
 specijalne mere za nastanjene strance;
Zapošljavanje:
 pravo pojedinca da zarađuje za život na poslu koji je slobodno odabrao;
 socijalna i ekonomska politika usmerena ka obezbeđenju pune zaposlenosti;
 pravični uslovi rada u odnosu na naknadu i broj radnih sati; borba protiv seksualnog i psihološkog zlostavljanja;
 zabrana prinudnog rada;
 pravo udruživanja u sindikate ili udruženja zaposlenih u cilju zaštite ekonomskih i socijalnih interesa;
 sloboda u odlučivanju da li će im se pridružiti ili ne;
 promovisanje zajedničkih konsultacija, kolektivnog pregovaranja, mirenja i dobrovoljne arbitraže;
 zaštita u slučaju otkaza;
 pravo na štrajk;
Socijalna zaštita:
 pravo na socijalnu sigurnost, socijalnu pomoć i socijalno staranje;
 pravo na zaštitu od siromaštva i društvenog isključenja;
 posebno snabdevanje starijih, porodica i hendikepiranih i mladih osoba;
Kretanje ljudi:
 pravo na spajanje porodice;
 pravo lica da napusti zemlju;
 proceduralne garantije u slučaju proterivanja;
 pojednostavljenje imigracionih formalnosti za radnike iz Evrope;
Zabrana diskriminacije:
 pravo žena i muškaraca na jednak tretman i jednake mogućnosti zapošljavanja;
 garancija da će se prema svim domaćim licima i strancima sa legalnim boravkom u
 zemlji koji i/ili rade, prava zajemčena Poveljom biti primenjena bez obzira na rasu, pol,
 uzrast, boju, veru, mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, zdravstveno stanje ili
 pripadnost nacionalnoj manjini.



EVROPSKI KOMITET ZA SOCIJALNA PRAVA
Evropski komitet za socijalna prava (u daljem tekstu Komitet) utvrđuje da li zemlje poštuju obaveze predviđene Poveljom. Njihovih trinaest nezavisnih i nepristrasnih eksperata bira Komitet ministara Saveta Evrope na šest godina sa mogućnošću jednog reizbora. Komitet utvrđuje da li su nacionalno zakonodavstvo i praksa zemlje ugovornice u skladu sa Poveljom (član 24. Povelje, u skladu sa Torinskim protokolom iz 1991. godine).
Svake godine države ugovornice podnose izveštaj kojim obaveštavaju kako primenjuju Povelju u zakonodavstvu i u praksi. Svaki izveštaj se tiče neke od prihvaćenih odredaba Povelje.
Komitet pregleda izveštaje i odlučuje da li je situacija u zemlji u skladu sa Poveljom. Ove odluke, poznate kao „zaključci“, objavljuju se svake godine.
Ukoliko država ne preduzme korake u skladu sa odlukama Komiteta, Komitet ministara upućuje „preporuku“ toj zemlji, tražeći da se stanje u zakonodavstvu ili praksi promeni. Rad Komiteta ministara priprema Vladin komitet koji čine predstavnici strana ugovornica kojima pomažu posmatrači iz organizacije evropskih poslodavaca i sindikata.

SISTEM KOLEKTIVNIH ŽALBI
U skladu sa Protokolom otvorenim za potpis 1996. godine, a koji je stupio na snagu 1998. godine, žalbe zbog povreda prava iz Povelje mogu se podneti Evropskom komitetu za socijalna prava.

Organizacije koje imaju pravo da podnesu žalbu Komitetu:

- U slučaju da su sve zemlje prihvatile sistem kolektivnih žalbi:
 ETUC, UNICE i IOE;
 Nevladine organizacije koje imaju savetodavni status u okviru Saveta Evrope i koje se nalaze na posebnoj listi koju za ove potrebe priprema Vladin Komitet;
 Nacionalne organizacije poslodavaca i sindikata iz dotičnih strana ugovornica;
[Konfederacija evropskih sindikata (ETUC), Savez industrijskih i poslodavačkih konfederacija Evrope (UNICE) i Međunarodna organizacija poslodavaca (IOE)]

- U slučaju zemalja koje su posebno pristale na to:
 Nacionalne nevladine organizacije.

Žalba mora sadržati sledeće informacije:
 ime i kontakt adresu organizacije koja podnosi žalbu;
 dokaz da je osoba koja podnosi i potpisuje žalbu ovlašćena da predstavlja organizaciju u čije ime se podnosi žalba;
 država protiv koje se žalba podnosi;
 naznaka odredaba iz Povelje koje su navodno povređene;
 predmet žalbe, odnosno ukazivanje na činjenice u pogledu kojih dotična država nije navodno obezbedila zadovoljavajuću primenu odredbe, zajedno sa relevantnim argumentima i dokumentacijom;
Žalba se može slobodno podneti na osnovu gorenavedenog, na posebnom formularu. Mora biti na engleskom ili francuskom jeziku u slučaju organizacija navedenih pod 1 i 2. Za ostale kategorije (3 i 4) može biti na zvaničnom ili jednom od zvaničnih jezika dotične zemlje.

Komitet ispituje žalbu i, ukoliko su formalni zahtevi ispunjeni, proglašava je prihvatljivom. Kada je žalba proglašena prihvatljivom, započinje pismena procedura uz razmenu informacija između strana u pitanju. Komitet može da odluči da održi i javnu raspravu. Komitet dalje donosi odluku o meritumu žalbe, koju upućuje zainteresovanim stranama i Komitetu ministara u formi izveštaja, koji postaje javan četiri meseca po upućenju. Na kraju, Komitet ministara usvaja rezoluciju. U slučaju potrebe, može preporučiti da dotična zemlja preduzme specifične mere kako bi se situacija dovela u sklad sa Poveljom. Kao rezultat ovog sistema nadzora države su često menjale zakonodavstvo ili praksu kako bi ih doveli u sklad sa Poveljom. Pojedinosti ovih promena (kao i promene u toku) su opisane u „Pregledu“ koji Sekretarijat Povelje objavljuje jednom godišnje.

ODREDNICE EVROPSKE SOCIJALNE POVELJE
Neke od najbitnijih odrednica ESP su sledeće:
PRAVO NA RAD - ostvarivanje i održavanje što je moguće višeg i stabilnijeg nivoa zaposlenosti, nastojeći ostvariti punu zaposlenost;
 djelotvorno štititi pravo radnika da zaraduje za svoj život slobodno poduzetim radom;
 uspostaviti i održavati besplatne službe zapošljavanja za sve radnike;
 osigurati i promicati odgovarajuće profesionalno usmjeravanje, obrazovanje i rehabilitaciju;
PRAVO NA PRIMERENE USLOVE RADA - utvrditi razumno trajanje dnevnog i nedeljnog rada, postepeno smanjujući radnu sedmicu koliko to dopuštaju povećanje produktivnosti i ostali relevantni faktori;
 osigurati plaćene dane praznika;
 osigurati plaćeni godišnji odmor od najrnanje dve sedmice;
 osigurati skraćeni rad ili dodatni plaćeni dopust radnicima koji rade na utvrđenim opasnim ili nezdravim radnim mjestima;
 osigurati sedmični odmor koji se, koliko je to moguće, podudara sa danom u sedmici koji je kao dan odmora prihvaćen prema tradiciji ili običajima zemlje ili regije;
PRAVO NA SIGURNE I ZDRAVE USLOVE RADA - doneti propise o sigurnosti i zdravlju;
 odrediti mjere nadzora primjene tih propisa;
 savetovati se, kada je to potrebno, s organizacijama poslodavaca i radnika o merama za poboljšanje sigurnih i zdravih uslova rada;
PRAVO NA PRAVIČNU PLATU - priznati radnicima pravo na platu koja će njima i njihovim porodicama osigurati doličan životni standard;
 priznati radnicima pravo na uvećan iznos plate za prekovremeni rad, osim u nekim iznimnim slučajevima;
 priznati zaposlemnim muškarcima i ženama pravo na jednaku platu za jednako vredan rad;
 priznati svim radnicima pravo na razuman otkazni rok u slučaju prestanka rada;
 odobriti odbitke plate samo pod uslovima i u obimu propisanim zakonima i propisima, ili utvrđenim kolektivnim ugovorima, ili odlukama arbitraže;
PRAVO NA ORGANIZOVANJE - pravo i sloboda radnika i poslodavaca da osnivaju lokalne, državne i međunarodne organizacije za zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih interesa;
 pravo i sloboda učlanjivanja u te organizacije;
 zakonodavstvo neće ugrožavati tu slobodu niti će biti primenjivano tako da je ugrožava;
 načelo i obim primene ovih prava na policiju i pripadnike vojnih snaga se utvrđuje zakonima i propisima;
PRAVO DECE I MLADIH NA ZAŠTITU - odrediti da je 15 godina najniža dob za zapošljavanje, s tim da se iznimno može zaposliti i mlađe dete na propisanim lakšim poslovima koji nisu štetni za njihovo zdravlje, moral i obrazovanje;
 utvrditi najnižu dopuštenu dob zapošljavanja u određenim delatnostima koje se smatraju opasnim i nezdravim;
 zabraniti da se deca koja su podložna obaveznom školovanju zapošljavaju na poslovima koji će ih onemogućiti u sticanju svih koristi od tog školovanja;
 ograničiti radno vreme radnika mlađih od 16 godina kako bi ono odgovaralo zahtevima njihovog razvoja, a posebno potrebama njihovog profesionalnog obrazovanja;
 priznati mladim radnicima i naučnicima pravo na pravednu platu ili drugu odgovarajuću naknadu;
 predvideti da vreme koje mladi provode u profesionalnom obrazovanju tokom normalnog radnog vremena, uz pristanak poslodavca, bude uključeno u radni dan;
 osigurati najmanje tri sedmice godišnjeg plaćenog dopusta radnicima mlađim od 18 godina;
 zabraniti zapošljavanje radnika mlađih od 18 godina na noćnim poslovima, osim onih koji su dopušteni državnim zakonima i propisima;
 predvideti da se radnici mlađi od 18 godina, zaposleni na radnim mestima utvrđenim državnim zakonima ili propisima, moraju podvrgavati redovnoj medicinskoj kontroli;
 osigurati posebnu zaštitu protiv fizičkih i moralnih opasnosti kojima su deca i mladi izloženi, a posebno protiv onih koji direktno ili indirektno proizilaze iz njihova rada;
 njihov privatni život, kao i učestvovanje u odlučivanju o uslovima života u tim ustanovama;

LITERATURA
1. Europan Social Charter http://www.coe.int/T/DGHL/Monitoring/SocialCharter/, 13.06.2009.
2. Swiss Labour Assistance
http://www.sla-serbia.org/ViewFile.aspx?ItemID=9, 10.06.2009.
3. Council of Europe
http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/soc...CRBooklet/ SerbRoman.pdf, 12.06.2009.

za zamenu ovog rada potreban mi je rad konflikti koji mi mozete poslati na moju email adresu ******.kostic@web.de


Prilog(a)
.docx  evropska socijalna povelja.docx (Veličina: 33.7 kb / Preuzimanja: 307)
30-08-2009 05:46 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
mici Nije na vezi
Junior Member
**

Poruka: 2
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #2
RE: evropska socijalna povelja
hocu li dobiti u zamenu za ovaj rad konflikti, hitno mi je potreban
01-09-2009 04:47 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
DMaturski Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,118
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #3
RE: evropska socijalna povelja
Hocete ali mi napisite u privatnoj poruci Vas E-mail na koji da posaljem rad.

Imate privatne poruke ovde na svakom mestu, PISE PP , odmah pored TRAZI. u dnu svakog posta.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01-09-2009 05:56 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Evropska komisija 3 DMaturski 0 335 11-10-2013 03:51 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Evropska centralna banka 2 Maja 0 615 02-02-2012 03:51 PM
zadnja poruka: Maja
  Medunarodna povelja o organima lokalne samouprave Vesnica 0 1,019 10-05-2010 05:31 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Evropska Unija Autor1 0 1,818 04-04-2010 02:03 AM
zadnja poruka: Autor1
  Evropska centralna banka DMaturski 0 1,328 22-01-2010 06:52 PM
zadnja poruka: DMaturski

Skoči na forum: