Etičke dileme veštackog oplođenja

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Etičke dileme veštackog oplođenja
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz etike.

Veštačka oplodnja je ubacivanje spermatozoida u vaginu pomoću instrumenata. Veštačka oplodnja kod ljudi prvi put je zabeležena krajem XIX veka. Veliki broj ranih slučajeva obavljao se u tajnosti. Tek početkom pedesetih, kada je zamrzavanje spermatozoida postalo tehnički izvodljivo, veštačka oplodnja kod ljudi postala je rasprostranjena. Prvi ljudski potomak nastao iz zamrznutog semena rođen je 1953. Danas je veštačkom oplodnjom začeto preko 65.000 dece rođene svake godine u SAD.Veštačka oplodnja koristi se da bi se postigla trudnoća kada je iz nekog anatomskog razloga onemogućeno začeće direktnim (prirodnim) putem. Kada je muškarac sterilan, spermatozoidi se uzimaju od davaoca koji nema istoriju genetskih ni infektivnih bolesti. U slučajevima kada žena ne može da zatrudni zbog oštećenih jajovoda, može se hirurškim putem uzeti njena jajna ćelija koja se zatim oplodi in vitro - to jest, u posebnoj posudi koja u laboratorijskim uslovima simulira okruženje koje je u jajovodima, gde se onda ćelija normalno oplodi. Embrion se tada prebacuje u ženinu matericu da bi se dalje razvijao na uobičajen način. Poslednjih godina veštačka oplodnja se koristi kao način da parovi u kojima žena ne može da zatrudni, dobiju dete. Muževljevi spermatozoidi se koriste da se oplodi jajna ćelija tzv. surogat majke, žene koja se ponudila da nosi dete do kraja trudnoće, obično uz novčanu naknadu, i da ga odmah nakon rođenja preda. 1998. lekari su objavili da su pronašli uspešan metod da izaberu pol bebe koja se rađa veštačkom oplodnjom: Pošto ljudski X hromozom (ženski) poseduje 2.8% više DNK nego Y hromozom (muški), moguće je sortirati spermatozoide na osnovu količine DNK koju sadrže; grupa X sadrži oko 85% spermatozoida koji nose X hromozom, dok grupa Y sadrži oko 65% spermatozoida koji nose Y hromozom. Jajna ćelija se može oploditi spermatozoidima iz bilo koje grupe, zavisno od toga koji je željeni pol deteta. Ova tehnologija se koristi kod parova koji imaju istoriju genetskih poremećaja vezanih za pol, ali u početku je razvijena za životinje na farmama.

Veštačka oplodnja kod ljudi izazvala je kompleksne zakonske, verske, društvene i etičke polemike vezane za prirodu roditeljstva, pravo na biološke roditelje, i eugenička pitanja. Napredak reproduktivne tehnologije, međutim, ne čeka rešenja za takva pitanja.



Etičke dileme veštačkog oplođenja


Veštačko oplodjenje je terapeutski postupak kojim se leči bračni sterilitet.

Kodeks medicinske etike, kao i svaki drugi osnovni esnafski akt čvrsto utemeljuje i zastupa najviša humanistička načela. Ali pogotovo ovaj akt u sebi sadrži takve oštre moralne (u nekim stavkama i podvižničke) propise i principe koji su zaista dostojni svake pohvale i divljenja. Međutim, razlika u nekim stavovima evidentno postoji. Kodeks medicinske etike tumačen današnjicom pomalo izgleda kao neka stara palata koja je izgubila onu svoju velelepnost i krasotu. Palata čije su kupole i krovovi porušeni, čiji su zidovi porušeni i oblokani, vrata razvaljena, kapije popadale, a travnjak sa ružičnjakom zamro. Danas su negde ta pravila malo iskrivljena i slobodno tumačena, a negde su potpuno zanemarena. Razlog za iskrivljeno tumačenje ovih pravila treba tražiti i u lekarima i u sistemu, ali prevashodno treba tražiti u vremenu u kojem je savremena medicina najviše tehnološki napredovala, od Drugog svetskog rata do danas...

Svima nama se nameće pitanje da li i koliko kult lekara danas odudara od onoga što se predstavlja u Kodeksu medicinske etike i koliko je lekar u prošlosti bio dosledan istim načelima. Najbolji primer koji nam pokazuje prisnost i doslednost svih predratnih (misli se na period pre Drugog svetskog rata) lekara jeste jedna pošalica vrlo ozbiljnog i dubokog smisla.

Međutim, vremena se menjaju... Mnogo toga se promenilo u našem društvu i iz dana u dan se menja. Menja se društveni sistem, uvodi se tržišna privreda, a sa njom i odnosi u društvu. Kidaju se veze između kolektivne i individualne svesti, a značaj onih institucija koje počivaju na timskom radu i integraciji znanja opada.

Tehnologija sve više napreduje. Internet zamenjuje biblioteke i postaje osnovno masovno sredstvo šireg informisanja i u ovom slučaju omogućava pacijentu znatnu obaveštenost o njegovoj bolesti. A da li to povećava obavezu lakara da se stalno usavršava i bude informisam o novim dostignućima u medicini? U svim tim uslovima rada prednjači anglosaksonska medicina, a mi nemamo dovoljno sopstvenog iskustva. To nas upućuje na tuđa iskustva. O tehničkim dostignućima dijagnostike ne treba uopšte da govorimo. Međutim, koliko je pozitivan napredak tehnologije koji se ogleda u činjenici što se mnoge bolesti lakše dijagnostikuju i leče toliko je i negativan jer „odaljuje lekara od pacijenta“. Aparati potiskuju prisustvo lekara i njegovih toplih reči utehe, lekari se manje vezuju i interesuju za pacijenta, a mnogo više se posvećuju rezultatima lečenja i statističkim podacima.

Etička kriza medicine danas se najviše ogleda kroz eutanaziju, probleme i pitanja veštačkog prekida trudnoće, veštačke oplodnje, kontracepcije, eksperimentisanja sa embrionima, kloniranje. Jer ova fundamentalna pitanja čine kičmu medicinske etike. Kodeks obrađuje pitanje eksperimenata na čoveku, ali ne i pitanje eksperimentisanja sa embrionima. Pa ako Kodeks medicinske etike polazi od principa poštovanja ljudskog života od samog začetka kako se onda oglušuje i ne oglašava povodom problema eksperimentisanja sa embrionima i skorašnji zahtev dr. Stojkovića za osnivanje klinike za veštačku oplodnju. Iako poštuje ljudski život od samog


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02-06-2010 02:43 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Odnosi s javnošću kao pomoćno sredstvo za postizanje etičke harmonije Dzemala 0 1,495 10-08-2011 09:12 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Eticke dileme u odlucivanju - diplomski rad Dzemala 0 3,141 16-05-2010 10:01 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: