Elektrifikacija Amerike, ekonomski razvoj i Nikola Tesla

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,346
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Elektrifikacija Amerike, ekonomski razvoj i Nikola Tesla
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz raznih oblasti.

Oktobra 1879. došlo je do preloma: Thomas Alvi Edisonu je uspelo da napravi sijalicu koja svetli punih 13,5 sati - ravno tome do tada niko nije uspeo. S tim uspehom je svoju samo godinu dana ranije osnovanu kompaniju Edison Light Company, video skoro na cilju. Sad se činilo moguće trajno proizvoditi svetlost iz struje. Ovaj izumitelj, rođen 1847. godine, doduše nije bio prvi kojem je pošlo za rukom da jedno ugljenično vlakno u staklenom mehuru bez kiseonika dovede do svetljenja. Edison naime nije izumeo sijalicu, već je samo unapredio ideju staru 50 godina. Henri Vudvord i Metju Evans su sijalicu patentirali 1875. godine, ali nisu mogli da nađu finansije za komercijalizaciju njihovog izuma. Edison, koji je radio na istoj ideji, otkupio je prava na njihov patent 1880. godine i nastavio njegovo unapređenje. Ipak, njegova sijalica je bila daleko najefikasnija.

Među njegovim sponzorima je bio i veoma bogati finansijer JP Morgan - banke su imale poverenja u Edisonov dalekovidost. 1876. je već bio izumeo mikrofon, a dve godine kasnije fonograf. Pošto je za Novu Godinu 1879. svoju sijalicu pretstavio štampi, posvuda je bilo govora o ulasku u jedan napredni vek tehnike. Oduševljenje je još više poraslo kada je Edison prezentujući sijalicu, tvrdio da će da svetli čitavih 1200 sati. Ali kako će on svoj produkata približiti čoveku? Električne centrale koje bi mogle masovno napajati lampe strujom tada još nisu postojale. Sve što je postojalo je bio od Engleza Michael Faradeja već pronađeni generator naizmenične struje. No, on je proizvodio jaku struju od koje su sijalice pucale. Nakon kraćeg vremena polazi Edisonu i njegovim saradnicima za rukom da proizvedu prekidač, koji će napon Faradejevog generatora spustiti na 110 volti i proizvesti iz naizmenične jednosmernu struju. Sade je Edison mogao početi sa građenjema svoje prve električne centrale. Prva je nastala u periodu izmedju 1880. i 1882. u Perl Streat u NeuYork-u. Ulične svetiljke opksrbljene strujom iz ovakve centrale pravile su od noći dan - ali samo u jednom krugu od nekoliko stotina metara. Dalje od te razdaljine je otpor bakarnih provodnika za jednosmernu stuju postajao isuviše velik. Uprskos tome Edisonu je uspelo da nekim gradovima proda svoje električne centrale.

Juna 1884. godine mladi srpski inžinjer Nikola Tesla sa četiri centa u džepu, par svojeručno napisanih poema i jednim preporučujućim pismom, stupa na američko tlo. U pismu preporuci Charles Batchelora, direktora Edisonove firme u Parizu, je pisalo: "Dragi moj Edison, znam za dva velika čoveka i jedan od njih si ti. Drugi je ovaj mladić." Edison ga zapošljava kod sebe i obećava mu 50 000 $ ako uspe da unapredi njegove generatore. Nakon godinu dana je Tesla u tome i uspeo, i Edison je prihvatio projekat. Kada je mladić potom zatražio obećanu nagradu, Edison mu je uzvratio, da Tesla očito ne razume američki smisao za humor, i pogazio obećanje. Kao vrstu kompromisa mu nudi povećanje plate na 7 $ nedeljno. Tesla daje otkaz. U isto vreme i biznismen Džordž Vestinghaus počinje da eksperimentiše sa strujom. Suprotno od Edisona on preferira naizmeničnu struju, onako kako je i proizvodi Faradejev generator: Kod naizmenične struje je gubitak energije manji nego kod jednosmerne. Nakon što je jedan Vestinghausov saradnik projektovao transformator naizmenične struje koji je smanjio napon Faradejevog generatora jake struje, 1886. takođe i Vesinghaus izgrađuje svoju elekro-centralu u Barringtonu, Massachustetts, i na mladom trzištu struje postaje ozbiljna konkurencija Tomasu Edisonu.

Dve godine kasnije Vestinghaus upoznaje od strane Edisona ponižavanog Nikolu Teslu i saznaje da je Srbin u međuvremenu izumeo dinamo za naizmeničnu struju: jedan generator, koji funkcioniše bez mehaničkog trenja! Tesla se pridružuje Vestinghausu i gradi za njega dalje električne centrale: Sa Teslinim Dinamom Vestinghaus je mogao sada bez ikakvog gubitka napona isporučivati struju stotinama kilometara daleko. Biznismen je maštao o tome da cela industrijska postrojenja stavi u pogon strujom. Edison oseća pritisak svog konkurenta i sada poseže za perfidnim metodama. Tvrdi da je Vestinghausova naizmenična struja opasnija od njegove jednosmerne struje, te da se sa naizmeničnim može čak i ubiti. Da bi to i dokazao Edison izvodi pred očima štampe jeziv spektakl: Psi, telad, konji, pa čak i jedan slon, bivaju malo s jednom pa malo sa drugom strujom javno ubijani, i svaki put je išlo sa naizmeničnim strujom brže.

Kad je Edison saznao da Savezna Država New York želi primeniti struju u svrhu "humanog" pogubljenja ubica, iskorišćava povoljnu priliku da odlučujuće naškodi svom konkurentu. Brzo i humano ubijanje može uspeti samo sa Vestinghausovom naizmeničnom strujom, tvrdio je Edison i da bi to i dokazao njegova firma gradi u istoriji prvu električnu stolicu za pogubljenje. Naravno ona je radila uz pomoć naizmenične struje. 1890. godine je ova stolica upotrebljena prvi put za pogubljenje. Vesinghausove sudske parnice protiv toga su bile uzaludne. Edison je verovao da je sa pogubljenjem "opasnost" naizmenične struje jednom za svagda dokazana. No, njegova priča ne nalazi više odjeka u javnosti - tehnička nadmoć naizmenične struje je bila nesaglediva. 1893. Vestinghause dobija nalog da osvetli svetsku izložbu organizovanu povodom 400 godina od Kolumbovog otkića Amerike u Čikagu. Njegov genijalni inžinjer Nikola Tesla projektovao je za tu priliku naizmeničnom strujom napajano osvetljenje, koje je posetioce bacilo u bezgranično čuđenje.

Na dan otvaranja, 1. maja 1893. godine, predsednik Grover Clevelend je pritiskom na dugme upalio 100.000 sijalica. Takvo osvetljenje bilo je do tada neviđen prizor, kojim su pokazane mogućnosti naizmenične struje. Izložba je trajala 6 meseci. 25 miliona Amerikanaca se moglo uveriti u prednosti sistema naizmenične struje. Jednosmerna struja i Edison su izgubili bitku.




PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02-06-2010 12:51 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Privatizacija i ekonomski razvoj derrick 0 824 05-02-2014 12:33 AM
zadnja poruka: derrick
  Rad kao ekonomski resurs u Srbiji (2008-2012) derrick 0 891 05-02-2014 12:31 AM
zadnja poruka: derrick
  Aktuelni međusobni ekonomski odnosi od početka 21.vijeka do 2012.godine. Maja 0 1,614 27-07-2012 04:34 PM
zadnja poruka: Maja
  Ekonomski aspekt voda kao prirodnog resursa Maja 0 1,215 27-07-2012 04:22 PM
zadnja poruka: Maja
  Ekonomski i socijalni modeli u Evropi i važnost reforme Maja 0 831 27-07-2012 04:20 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: