Ekonomska kriza iz 1929.

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,346
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Ekonomska kriza iz 1929.
Beleške za srednjoškolce i sve koji žele da znaju više. Lektire i referati za sve godine. MaturskiRadovi.Net (beleške, referati, lekcije, lektira, pisci, zadaci, sastav, pismeni, forum, druženje, puškice)

Čuvena velika depresija, najveća ekonomska kriza do tada, najviše pogodila najveće zemlje, visokorazvijene industrijske zemelje, SAD, velike zemlje zapadne evrope a posle i dalekog istoka. Kaže se da je uzrok ove krize, hiperprodukcija, tržište nije bilo dovoljno veliko da akumulira, primi veliki broj robe i usluga, nije bilo dovoljno novca. Nije bilo novca zbog kapitalističkog sistema, malo su plaćali radnike, kupovna moć stanovništva bila je mala.
U jednom trenutku proizvodi ne mogu da se prodaju, već počinju da se stvaraju zalihe, zbog toga se smanjuje i proizvodnja, što dovodi do odpuštanja jednog dela radnika. Smanjuje se tržište, to dovodi do još većih zaliha, manje proizvodnje i do novih odpuštanja, i tako sve u krug dovodi do većih problema i na kraju do ekonomskog sloma. Prvo je došlo do sloma u SAD, crni ponedeljak, slum Njujorške berze koja je bila najveća. Velika preduzeća loše posluju i prodaju akcije, ali pošto niko nije želeo da ih kupi, vrednost im pada u bescenje, to je zank da sa američkom ekonomijom nešto nije u redu, počinje kriza. Nekoliko najvećih kompanija pokazalo je negativan rezultat, što dovodi do panike kod ostalih. Kapitalisti prodaju svoj kapital, da bi kupili zlato. Posledice krize su pad proizvodnje, masovna odpuštanja radnika, velika inflacija. Niko nije predvideo ovaj slom, početkom 1930. proširio se na Evropu, pre svega zapadnu, na razvijene zemlje. Kraljevina Jugoslavija nije toliko oštećena krizom. Poznate mere predsednika Ruzvelta (SAD), on je bio uspešan, četiri puta biran za predsednika. Država smanjuje poreze da bi privredi ostalo što više novca da obnovi proizvodnju, smanjuje se budžet, odbacuju se manje bitne stranke. Organizuje javne radove, izgradnja puteva, dodatne električne mreže, infrastruktura. Država je garantovala farmerima neke minimalne, ali sigurne cene za njihove proizvode, očuvana poljuprivredna proizvodnja.

1933. i 1934. vide se jasniji nagoveštaji postepenog izlaska iz krize.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-02-2012 06:07 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Kubanska kriza derrick 0 1,370 09-02-2014 12:51 AM
zadnja poruka: derrick
  Velika istocna kriza od 1875 - 1878. Vesnica 0 3,769 18-05-2010 12:40 AM
zadnja poruka: Vesnica
  Velika istocna kriza od 1875 - 1878 Dzemala 0 1,953 17-05-2010 11:28 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: