Ekonomija u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,346
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Ekonomija u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji
Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz ekonomije i ekonomike.

Procesi formiranja i funkcionisanja sistema ekonomije i demokratizacije političke sfere, kao suština tranzicije, zahtevaju ozbiljan pristup države u ekonomskom i političkom životu kao i način rada državne administracije. Nije moguća tranzicija društva i ekonomije bez tranzicije države i državne administracije. Globalizacija se uglavnom shvata na dva nivoa: kao protok novca i trgovine, i drugi, kretanje ljudi i kulturna komunikacija. Protok novca i trgovine su u osnovi glavni pokretači globalizacije. Međutim, jedna druga, manje vidljiva strana globalizacije je posebno važna. To je stvaranje međunarodnog sistema pravila, i taj deo globalizacije se stalno ubrzava. Ova dimenzija globalizacije ne sme biti zanemarena kada govorimo o organizaciji i ulozi države.
U otvorenoj svetskoj ekonomiji, u svetu bez ekonomskih granica, uloga Vlade opada. Ipak je potrebno da vlada ima minimum sposobnosti za praktično delovanje, da uskladi svoju organizaciju i način rada brzini informatičkog društva. Prilagodljivost promenama i globalnbim trendovima je uslov ne samo napretka već i opstanka. Zato država odnosno državna administracija moraju biti otvorene, orijentisane na rezultate i na probleme. Vlada ne sme da prestane biti strana koja postavlja pravila, koja obezbeđuje, garantuje, plaća nadoknadu. Važno je da shvatimo da politizacija ekonomije vodi u nepodnošljivo širenje državne moći.

Zato je za mene važno stvaranje uslova za što više individualnog liberalizma, više individualne slobode, više individualne kreacije i inovativnosti. Ja ne bih ulazio u suptilne supstance ovog pojma. Ja samo insistiram na duhovnom razvoju liberalizma. Personalistički karakter liberalizma naglašava primat pojedinačne ljudske ličnosti nad svakom zajednicom, iako čovjek kao pojedinac tek u službi zajednice nalazi svoje ispunjenje. Ali, sloboda i prava
pojedinca udaraju temelje svakoj zajednici, a tim i državi. Odnosno, slobode i prava individue, koja državi postavljaju ograničenja, vode ka pravima pojedinca, porodice, manjine, opozicije i univerzalnih vjerskih zajednica.
Država treba da bude i decentralizovana, tj. da je što bliže pojedincu, te da je što manje posrednika između države i pojedinca. Na taj način se smanjuju tzv. transakcioni troškovi. Zato je veći stepen autonomije lokalnih nivoa ljudske zajednice neophodan. Svaka centralizacija je pogubna za razvoj. Konkretno, ovo znači jačanje lokalne zajednice, različitih institucija, nevladinih organizacija, udruženja, fondacija i sl., jačanje neposrednih oblika demokratije, odnosno filozofija liberalizma nužno počiva na dva važna elementa.

Ekonomija i ekonomski rast

Pojam ekonomski rast podrazumeva širenje i rast proizvodne mreže, industrijske baze ili rast regionalne ekonomije, kao i sve posledice tog rasta: porast zaposlenosti i porast zarada. Propratne pojave mogu da budu i u vidu integracije lokalnih i regionalnih ekonomija u nacionalnu ili globalnu ekonomiju. Negativni efekti ekonomskog rasta postoje i javljaju se, pre svega, u vidu ekoloških problema: uništavanja prirode i čovekove okoline.
Na drugoj strani, pojam ekonomski razvoj nije sinonim prethodnom terminu. Pod ekonomskim razvojem podrazumevamo pozitivne promene i procese koji su usmereni na poboljšavanje uslova života i koji se ostvaruju nekim od ekonomskih instrumenata.
Industrijski regioni 80-ih i 90-ih godina se znatno razlikuju u svojoj fizionomiji od napora koji se čine u pravcu razvoja na globalnom planu, moraju u svakom slucaju koordinirati i vezati za regionalne specificnosti. E.S.Simson (1994) smatra da uspešnost razvoja direktno zavisi od sposobnosti regije da razvije i održi takvo socio-ekonomsko okruženje koje će i za strane investicije i za domaću eksploataciju onoga što regija poseduje. Medutim, javlja se situacija u kojoj regije koje su veoma slicne u svojim prednostima ipak nisu podjednakog stepena razvijenosti. Zašto? Odgovor leži u tome što pojedine regije nisu stvorile odgovarajuću klimu za investiranje, već su nasuprot, razvile niz instrumenata i takvo odbijajuće okruženje da su ih potencijalni investitori zaobilazili (korupcija, nesigurnost). Tako su, danas mnoge nerazvijene regije, ostale bez transfera tehnologija, inovacija i stvaranja proizvodne mreže.
Morrill (1970), pak, smatra da su najvažnije barjere regionalnom razvoju:
- Konflikti izmedu razvojne politike i postojećih stavova
- Tradicija
- Kultura
- Nekonkurentnost industrijski siromašnih regija
- Zavisnost u proizvodnim odnosima (ostaci kolonijalnih odnosa)
Ako bismo pomenutu situaciju posmatrali sa trgovinskog aspekta, to bi izgledalo ovako: nerazvijene regije izvoze jeftine sirovine, a uvoze skupu industrijsku robu i nikako ne ostvaruju pozitivan trgovinski bilans. One postaju sirovinska baza i veliko tržište za bogate i razvijene regije. Pored svega pomenutog, i populaciona neravnoteža utice na lošu poziciju nerazvijenih regija. Tu se javljaju tri moguća problema:
• odnos stanovništva i poljoprivrednih površina je veliki što znaci da se domaćom proizvodnjom ne podmiruju ni osnovne potrebe za hranom (nizak nivo agrara) • potrebe za hranom tako velikih populacija ne mogu se podmiriti ni na nivou regionalnog tržišta
• porast populacije je takav da, dugorocno posmatrano, ekonomski rast ne može da ga
prati (Nigerija, Pakistan, Indija)
Ove države/regije morale bi znacajno da poboljšaju svoju poljoprivrednu proizvodnju
kako bi uspele da obezbede dovoljno hrane za svoje stanovništvo, a kada u tome i uspeju onda će morati da traže nacin kako da obezbede dovoljno posla za sve veći kontingent radne snage.
U ovakvim situacijama, ne poklapanja izmedu onoga što jeste i onoga cemu se teži, dolazi do pojave propratnih efekata siromaštva: korupcija, kriminal, crna berza, eksploatacija dece,...
Dolazi do rasta «crnog tržišta» i korumpiranosti državnih struktura (Kolumbija, Rusija, Peru). Nurske (1953) ukazuje na pojavu kumulativnosti razvoja kada je o razvijenim
regijama rec. Naime, razvijene regije uspešno koriste prednosti transfera tehnologija i difuzije inovacija, smanjivanje sirovinske zavisnosti kako bi postale još konkurentnije na svetskom tržištu (sinteticki materijali, reciklaža).
Nagli rast i razvoj visokokonkurentnih regija u SAD, Evropi i Japanu posle Drugog svetskog rata, uz uspešno održanje proizvodnje i investicione mreže kao i ogranicenim gubicima u tehnologiji, doveli su do još veće neravnoteže u svetskoj privredi. One su uspele da privuku i da dalje privlace kapital, za razliku od nerazvijenih regija koje nisu uspešne, cak ni u tome, da privuku ni najmanju kolicinu investicionog kapitala koji bi im omogućio ulazak u konkurentsku borbu na tržištu.
Iini se da je ograniceni kapital jedan od najvećih problema sa kojim se nerazvijene ekonomije suocavaju. On ih «guši» i njihovu proizvodnju cini neefikasnom. Uz to, nizak nivo radne produktivnosti uslovljen niskim odnosom rad-kapital, zajedno sa slabo razvijenim eksportnim granama (zbog ogranicenog kapitala) doveli su do veoma niskog nivoa investicija po glavi


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02-06-2010 12:38 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Nelegalna ekonomija derrick 0 802 05-02-2014 11:23 PM
zadnja poruka: derrick
  Svjetska finansijska kriza – uzroci, posljedice i način prevazilaženja u zemljama derrick 0 932 26-08-2013 11:47 PM
zadnja poruka: derrick
  Osnovna dihotomija savremene privrede Masovna vs Ekonomija znanja Maja 0 1,147 27-07-2012 02:36 PM
zadnja poruka: Maja
  Priprema za prijemni za ekonomski fakultet - Poslovna ekonomija VS1 0 2,144 18-02-2012 02:29 PM
zadnja poruka: VS1
  Fiskalna ekonomija VS1 0 1,719 18-02-2012 01:10 PM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: